Jedna od najnovijih je ta da će kovid propusnice za boravak u ugostiteljskim objektima biti potrebne od 20 časova. Čak i u kockarnicama. To je možda i logično, jer je briga o političkom interesu naspram zdravlja građana zapravo jedno veliko kockanje.
Poražavajuće je da se mere prilagođavaju političkim interesima, a ne preduzima se ono što je zaista dobro za zdravlje građana. Vlast koja je sigurna u dobrobit onoga što radi se ne boji reakcije građana. Takva vlast bi bila spremna da jednako osudi i žurke mladih i stranačke skupove sa više hiljada učesnika, a ne da dopusti ikome da poziciju koristi kao štit.
Nakon svih odluka donesenih od strane državnog vrha, postali smo zbunjeni, uplašeni i sumnjičavi. Ljudi su po prirodi skloni sumnjama. One su čak i dobre jer mogu pokrenuti istraživanja koja će iznedriti bolju informisanost. Ipak, neverovatno je da postoji grupa ljudi koja je spremna da pije lek za životinjsku upotrebu i kao nuspojavu iskašljava krv, samo da ne bi primili vakcinu.
Ništa ne ide bez poverenja, a poverenje smo odavno izgubili. Zajedno sa poverenjem u državu nestalo je i poverenje u zdravstvo i struku. Kako i ne bi, kada je korona doživela transformaciju – od najsmešnijeg virusa do virusa zbog kojeg će groblja biti mala.
Ako se i dalje pitate da li korona postoji ili ko hoće da nas deli na vaksere i antivaksere, osvrnite se oko sebe. Ako ne svako, onda svako drugi zna nekog zaraženog, u najgorem slučaju preminulog. Pandemija je veliki problem, ali deo rešenja je u našim rukama. Više odgovornosti prema sebi i drugima i svest o situaciji nas mogu izvesti iz ovog naizgled ćorsokaka. Niko ne želi da bilo kome uskraćuje slobodu. Zar neko i može da nam je uzme ukoliko je držimo u svojim rukama, zajedno sa odgovornošću?
I dok je naš fokus ostao na čipovanju i teorijama zavere, neke druge epidemije neprimetno prolaze ispred nas. Dišemo najgori vazduh na svetu, protesti su sve češći i brojniji, medijima se gotovo ne veruje… Zar je naš najveći problem to što ne možemo u kafić – i to posle 20 časova?
