Ljubavne pesme često su, kao i ljubav, neuzvraćene. Međutim, kako bi izgledalo kada bi muze odgovorile na poeziju posvećenu njima? Upravo je to tema kojom se bavila Lenka Nastasić.
Lenka Nastasić je mlada pesnikinja i književna kritičarka. Ima 22 godine i dolazi iz Stapara, sela u okolini Sombora. Trenutno je studentkinja četvrte godine srpske književnosti i jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Svoju književnu karijeru počela je još u srednjoj školi.
Kada sam bila četvrta godina srednje škole učestovala sam na Poetskom konkursu ‘Desanka Maksimović’ koji je namenjen srednjoškolcima sa spremnim pesničkim zbirkama. Nakon rada sa svojom profesoricom, Lidijom Nerandžić Čandom, prošla sam u uži izbor, a zatim i osvojila prvo mesto, odnosno štampanje zbirke. U žiriju su bili Matija Bećković, Dragan Lakićević i Vera Vaš, kaže Lenka za Youth Vibes.
Sa druge strane pera
Lenkina prva zbirka nosi naziv Sa druge strane pera. Sagovornica o svojoj prvoj zbirci navodi:
Zbirka je zamišljena kao neka vrsta odgovora velikanima ljubavne poezije i poetizovanim ljubavima uopšte. Ideja pri stvaranju je bila davanje glasa do tada nemim i pasivnim ženama o kojima se pisalo i pevalo. Sa druge strane pera progovara ono što ja zamišljam kao drugu stranu priče, kao svojevrstan omaž voljenim ženama, govori Lenka.
Kako je ova tematika neuobičajena, pitali smo Lenku kako teče njen stvaralački proces.
Ne bih znala da dam odgovor na ovo pitanje, jer tačan recept nemam ni sama. Ponekad mi se desi nalet ideja u toku najbanalnijih situacija i događaja, a jednako često nalazim sebe zaokupljenu krizom u vidu beskrajnih pitanja: odakle da počnem, ima li smisla pisati o tome i tome i slično. Mislim da je za pisanje potrebno dosta truda i strpljenja, a najviše hrabrosti da se stane pred beo, prazan papir, ma koliko to smešno moglo zazvučati, pojašnjava Lenka.
Kako svaki stvaralac ima svoje uzore, zanimalo nas je ko su Lenkini uzori.
Nisam sigurna da imam uzore u pravom smislu te reči, ali posebno cenim i volim stvaralaštvo Stevana Raičkovića, Vaska Pope, Gorana Petrovića i Đorđa Lebovića, ističe Lenka.
Književna kritika
Pored toga što je autor, Lenka je i književni kritičar. Do sada je objavljivala prikaze u Letopisu Matice srpske, zatim u zborniku radova Crte i reze, Godišnjaku Instituta za dečiju književnost i u časopisima Detinjstvo i Međutim.
Čini mi se da su studije književnosti najviše uticale na moje interesovanje za savremenu književnu produkciju, ali sve je još uvek u domenu pokušaja. Naravno, temeljnije bavljenje književnom kritikom je rezervisano za budućnost, objašnjava Lenka.
Druga interesovanja
Pored poezije, Lenka se u srednjoj školi bavila i psihologijom. Učestvovala je na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika društvenih nauka (International Conference of Young Social Scientists – ICYSS) gde je predstavljala svoj naučno-istraživački rad iz psihologije. Pitali smo Lenku čime se još bavi pored književnosti.
Čini mi se da je bavljenje psihologijom ostalo u domenu srednjoškolskih aktivnosti. Trenutno sam zaokupljena čitanjem, pisanjem i fakultetskim obavezama, pa teško nalazim vreme za dodatne aktivnosti te vrste. Ipak, uvek rado izdvajam vreme za pozorište i putovanja, odgovara Lenka.
Planovi za budućnost
Ne usuđujem se da planiram, ali ostaje mi da se nadam da ću uspeti da se bavim i živim od onoga što volim. Književnost nam sama po sebi ostavlja dovoljno prostora za konstantni razvoj i rad na sopstvenim čitalačkim kompetencijama, te se nadam da ću u okvirima nauke o književnosti uspeti da nađem mesto za svoj doprinos, navodi Lenka.
Na pitanje da li možemo da očekujemo nešto novo u skorije vreme, Lenka odgovara:
U poslednje vreme najviše pišem prozu, konkretno kratke priče, pa se nadam da će biti prilike i za skoro čitanje.
Šta je poezija?
Za kraj, pitali smo Lenku da nam kaže šta je za nju poezija.
Poezija je za mene neka vrsta izazova koji postavljam sama sebi iz želje da saznam i prevaziđem ograničenja u izrazu, spoznaji i mišljenju, zaključuje Lenka.
