Luc Steinberg jedan je od predavača na treningu u okviru projekta MLADI koji je održan u Kraljevu prošle sedmice, sa ciljem da se ohrabre i osnaže mladi kroz medijsku pismenost, omladinski aktivizam i javno zagoravanje. Luc, iako ne dolazi iz Srbije, već iz Australije, kaže da mu se dopalo da radi sa tinejdžerima odavde.
Lucu ovo nije prvi put da je u Srbiji. Jednu radionicu o medijskoj pismenosti održao je u Vrnjačkoj Banji, a posle Kraljeva sledi još jedna u Novom Sadu.
Svi su bili sjajni, puni entuzijazma, aktivni tokom radionica i zainteresovani za temu, ali i primenu stečenog znanja kroz naredne delove projekta. Prepoznali su važnost medijske pismenosti, što je najbitnije, kaže Luc za učesnike projekta koji su došli iz čak 10 gradova.
Za Luca može da se kaže da je svetski čovek s obzirom da ga ne drži mesto. Iako nikada nije sanjao da će raditi ovakav posao, sada ga to ispunjava.
Kada sam bio mlađi zanimala me je muzika. Svirao sam gitaru i imao sam svoj bend. Bio sam u tim nekim umetničkim vodama – volim engleski jezik i književnost, kao i pisanje i film, kaže Luc za sebe.
Ipak, nije se dugo zadržao u umetničkim vodama, ali kako kaže, i dalje svira gitaru. Završio je Geografiju na Univerzitetu u Adelejdu. Uključio se nevladine organizacije i malo po malo upao u ovaj svet. Sada ima diplomu iz Medija i komunikologije.
Trenutno radi kao saradnik na projektu Media Pluralism Monitor u Centru za medijski pluralizam i slobodu medija u Firenci. Projekat se bavi merenjem medijskog pluralizma i slobode u zemljama EU i zemljama kandidatima. Povremeno je i trener MDI-a čije se sedište nalazi u Londonu, a tu je i jedna od kancelarija u Beogradu.
U Srbiju je došao kao trener Media Diversity Instituta koji je jedan od nosioca projekta MLADI zajedno sa PU Lokal pres i Krovnom oranizacijom mladih Srbije.
Zašto je bitna medijska pismenost?
Kako kaže Luc, u 21. veku kada smo konstantno uključeni u medijski svet, važno je da budemo medijski obrazovani.
Pre su se najviše koristili radio, TV ili novine, a sada internet kreira sadržaj, baš iz tog razloga je važno da stvorimo kritičko mišljenje, govori za Youth Vibes Luc i dodaje da se kritičko mišljenje ne koristi samo za medije, već i za politiku, demokratiju, glasanje itd.
Kako kaže Luc, sve više upijamo informacije nego što je to bio slučaj ranije. Te informacije imaju veliki uticaj na naše razmišljanje i važno je da počne polako da se menja svest kod ljudi, posebno kod mladih.
Medijska pismenost kao deo obrazovanja u Srbiji i svetu
Kako navodi, Australija je počela znatno ranije da radi na medijskoj pismenosti i situacija je prilično dobra. Tu su i Kanada i SAD. Finska je, takođe, vrlo dobar primer pozitivne prakse u ovom polju jer imaju odličan program u srednjim školama što se tiče medija.
U Srbiji je malo drugačiji slučaj. Podsećamo da je tek od prošle godine stupio na snagu novi predmet u srednjim školama Jezik, mediji i kultura. Međutim, JMK imali su samo učenici prve godine. Profesori koji drže ovaj čas, kako kažu, obično to bude neko ko je tehnološki višak. Dakle, može bilo koji profesor da predaje Jezik, mediji i kultura, a ne samo profesor srpskog. Dodatne obuke za ovaj predmet profesori nisu dobili.
Teško je uticati na obrazovne sisteme zemalja, pa se mnoge članice EU odlučuju da rade projekte kao što je ovaj. Mislim da su bibliotekari značajni u radu na medijskoj pismenosti jer je deo njihovog posla učenje o upotrebi informacija, kaže on.
Za kraj Luc kaže da se mediji i tehnologija stalno menjaju i zato je potrebno da učimo.
Pitaj, ne uči odgovore napamet! Medijska pismenost je put kojim se ide celog život, a i ona nije samo kritički filter, već i poziv na akciju.