TOP

Marka Žvaka – ideja domišljatih imenjaka

Dvojica Dušana, Čavić i Šaponja, kolege i kumovi, prkose običnom, a godinama unazad nam izmamljuju osmehe i bave se različitim problemima pod projektom Marka Žvaka.

Postoje dva objašnjenja samog naziva Marka Žvaka. Oduvek je pakovanje Orbit žvaka koštalo otprilike jednu nemačku marku (oko pola evra). Tako su se i prodavale 90-ih, dok su prodavci uzvikivali baš to: marka-žvaka. S druge strane, svaka dobra žvaka (priča/ideja) zaslužuje svoju marku (brend).

Najbliže nekom novom, trećem objašnjenju je to što ljudi masovno misle da se jedan od nas dvojice zove Marko, ako ne i obojica (smeh), rekli su i setili se poslednjeg snimanja, na kojem je jedan od studenata oslovio Dušana Čavića sa Markić!

Šta se pije? Kako se NE muva?
izvor: Marka Žvaka

Prve ideje i realizacije

Ušli smo u emisiju na radiju koja je imala više saradnika, a zvala se Ritam Srca All Stars, tako da nam je bilo zanimljivo. Bila je tu naša generacija. To je bila jedna emisija od sat vremena nedeljno u kojoj smo mi imali segment od par minuta, gde smo puštali radio-dramu koju smo ranije i snimali, govori Čavić, prisećajući se prvih zajedničkih radova.

Dušan Šaponja (levo) i Dušan Čavić (desno); foto: Marka Žvaka

Jedan od prvih urednika bio im je Nenad Džoni Racković, što pripisuju alternativnosti i avangardnosti tadašnjeg radija B92.

Godine 2000. nastaje televizija B92, a u okviru nje i dokumentarno-zabavni serijal Ciklotron, preteča Marka Žvake. Pri njemu su se prvi put susreli sa video formom radeći sa, tada još studentom režije, Ivanom Petrovićem.

Oduvek smo u stvari hteli da taj pristup ne bude konvencionalan, nego nešto u čemu mi učestvujemo, nešto što ćemo mi da isprobavamo, a ne da budemo samo posmatrači. Predstavljamo sve, ipak, objektivno, odnosno onakvim kakvim jeste, ali učestvujući u tome, probavajući stvari koje smo snimali, ističe Šaponja.

Uz Marka Žvaku do brojnih projekata

Dokumentarni film Battery Man, u kojem su prikazali neverovatnog Slavišu Pajkića, poznatijeg kao Biba Struja – čovek električnog organizma, nagrađivan je više puta. Ipak, često ističu da su im interesantni ljudi sa margine, oni koji se bore sa svojim demonima i (recimo) uče turski jezik. To su te neke priče za kojima čeznemo, izjavio je Čavić kroz smeh.

Producirali su video spotove za Crtu, Erste banku, Muzej Jugoslavije i mnoge druge. Takođe, upečatljiv je i serijal Dunavski biseri.

foto: privatna arhiva

Kako im je ovo već 26. godina u novinarstvu, iza sebe imaju staž, dobijaju sve veći kredibilitet, a uz to i drugi prepoznaju to što rade. Onda neminovno dođeš do toga da možeš da živiš od svog rada, zaključio je Čavić.

Nema tu jasne računice. Sad postoji i Patreon i onda nas i preko tog sistema ljudi podržavaju, tako da to postaje sve značajniji vid podrške i to su sredstva koja nam omogućavaju da putujemo i snimamo. Sve to zajedno funkcioniše, objašnjava Čavić.

Mišljenja pratilaca

Ubedljivo najgledaniji klip jeste Najjača gastarbajterska pijaca u Beču, na kojoj se prodaju proizvodi s ovih prostora. Uz to, veliku gledanost imaju i svi klipovi s hranom.

Dečko kome su ukrali, ofarbali golfa dvojku i vratili nazad tako ofarbanog – to je sledeći najgledaniji video. Mi ne možemo da proniknemo u taj Guglov ili Jutjubov algoritam. Ne znamo mi tu formulu, a kada bismo je znali, verovatno bismo bili žešće bogati, kroz smeh kaže Šaponja.

izvor: Marka Žvaka

Dodaju da većina njihove publike ima od 25 do 35 godina. Kažu da su te generacije naklonjene serijama i da ih takav sadržaj zanima, dok se Jutjuberi više obraćaju mladima. Ipak, smatraju da nisu veliki u tom svetu kada se uporede sa zvezdama Jutjuba.

Iako izbegavaju teme koje se provlače po mainstream medijima, sticajem okolnosti su snimili video sa dr Marijom Mihajlović. Ona je, kao molekularni biolog koji radi u Milanu, govorila o situaciji sa koronavirusom u Italiji. Video je tada bio prvi u trendingu, a ujedno jedan od retkih koji su zasluženo bili istaknuti na toj listi.

Eho reportaža u društvu

Nakon reportaže o pipačima hleba, skrenuta je pažnja na ovaj problem, te postoji mogućnost da je reportaža imala određeni uticaj. Zanimalo nas je da li je čest slučaj da se ostvari prvobitna namera reportaže.

Nije, nije čest slučaj, ali je super kad se desi. Znam da je Čavić snimao u Vrčinu o novogodišnjoj rasveti. U sred jula, njima su i dalje svetlele one lampice, jelkice, ludila i vrlo brzo posle Marka Žvake je to pogašeno. Da li je to dobro ili nije, ne ulazim u to. Možda su ljudi posle toga tugovali jer im više nije Nova godina, ali eto dešavali su se neki pomaci. Posle pipača’ su vrlo brzo počeli da pakuju hleb u one papirnate kese i nažalost, sve je teže doći palcem do same korice, što je u suštini instinkt svakog od nas, kroz šalu objašnjava Šaponja.

Marka Žvaka u doba korone; foto: privatna arhiva

Međutim, bilo je reakcija solidarnih ljudi koji su uskočili i pomagali junacima nakon snimanja, a pred kojima je sistem žmurio. Ističu i da je organizacija Krov nad glavom, koja štiti građane od prinudnih iseljenja, pomogla dosta za vreme korone. U tom periodu su se i naši sagovornici bavili sakupljanjem i distribucijom pomoći socijalno ugroženim ljudima.

Snimali smo i između ostalog smo završili u jednoj porodici kod samohrane majke koja je izgubila posao, a ima tri ćerke, od kojih je jedna državna šampionka u brzom hodanju. Posle nekog vremena nam je pisala ta žena i zahvalila se jer je dobila pomoć od nekog gospodina iz inostranstva, koji je saznao za to preko Marka Žvake. Jasno je da je to doprinelo i bude ti drago kad čuješ da je na neki način ona dobila pomoć na kraju balade, konstatuje Čavić i dodaje da gledaju da pomognu gde i kako mogu, ali da ne žele s time da idu u javnost.

Od autora Marka Žvake uvek možeš da pokupiš dosta dobrih fora, a i da naučiš mnogo toga korisnog. Više zanimljivog sadržaja ovog domišljatog dvojca možeš pronaći na sajtu markazvaka.net, kao i njihovim Instagram, Fejsbuk ili Tviter stranicama. Takođe, ovde možeš pogledati raznovrsne klipove i reportaže Marka Žvake. Uživaj!

Učenica sam Gimnazije „Bora Stanković” u Nišu. Uživam u pisanju i analiziranju aktuelnih dešavanja, kao i neprolaznih, opštih tema. Rado provodim slobodno vreme volontirajući. Ne volim da ostavljam rad nepotpunim, što me često dovodi do začaranog kruga razmišljanja i detaljisanja, mada su „sitna slova” često ključna. Kao dopisnica Youth Vibes-a, osećam da se i moj glas čuje.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments