Od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948. godine, ljudska prava postala su vrlo aktuelno pitanje za međunarodnu zajednicu. Razvijeni mehanizmi za njihovu zaštitu i sve veća uloga nevladinih organizacija u njihovoj promociji doprinose poboljšanju opšte situacije u svetu. Kritička analiza 71-godišnjeg perioda od usvajanja Univerzalne deklaracije u svetu brzo pokazuje da su ljudska prava i danas daleko od nečega što se podrazumeva.
Stagnacija u razvoju ljudskih prava?
Nalazimo se u tzv. periodu stagnacije u razvoju i zaštiti ljudskih prava. Razlozi za stagnaciju mogu se videti u (ne)delovanju aktera u međunarodnoj zajednici, posebno država, na polju zaštite ljudskih prava. Univerzalna deklaracija uspešno obavlja svoj posao, podsećajući ljude na važnost poštovanja ljudskih prava. To je glavni međunarodni dokument iz kojeg potiču gotovo svi drugi dokumenti koji bi trebalo da štite ljudska prava.
Do sada je broj ovakvih dokumenata znatno porastao. Upravo zbog fokusa na uspostavljanju odgovarajućeg normativnog okvira za zaštitu ljudskih prava, primena ovih okvira u praksi pati. Na primer, Bosna i Hercegovina je vodeća svetska država po broju potpisanih i ratifikovanih (međunarodnih) dokumenata koji bi trebalo da štite ljudska prava. Srbija nije daleko iza nje. Međutim, očigledno je da od potpisivanja dokumenata ne zavisi kako će se ljudska prava štititi u određenoj državi.
S jedne strane, čovečanstvo se hvali svojim razvojem i napretkom, a na drugoj, stavovi prema određenim ljudskim pravima i slobodama su na istom nivou kao i pre 100 godina. Stoga bi ljudski rod trebalo da shvati da je ovo potpuno neprihvatljivo i da moramo da prevaziđemo gore pomenutu stagnaciju i postavimo ljudska prava tamo gde im je i mesto. Pored toga, živimo u periodu globalizacije i tehnološkog napretka, koji donosi nove izazove i time otežava zaštitu ljudskih prava. Na primer, internet i veštačka inteligencija predstavljaju najveću opasnost po ljudska prava kada su savremene tehnologije u pitanju. Kao relativno nova pojava, oni još uvek nisu pravno regulisani i zbog toga predstavljaju ozbiljnu pretnju po ljudska prava.
Uticaj pandemije virusa Korona na zaštitu ljudskih prava
Ova godina, označena pandemijom novog virusa Korona, bila je izazovna i za ljudska prava. Veliki broj država je kao deo mera uvodio zabrane okupljanja, policijski čas i slične restrikcije koje direktno utiču na slobodu ljudi. Iako to nije bio jedini razlog, Srbija, odnosno njeni građani, je bila jedna od zemalja koja se protiv toga pobunila, iako je državi ustavom dozvoljeno da prekrši neka od ljudskih prava u cilju zaštite svojih građana i održavanja bezbednosti.
Međutim, zaboravili smo na pravo na kvalitetno zdravstvo i odgovarajuću zdravstvenu negu. Nažalost, svedoci smo skoro pa jednogodišnjem prodiranju svetskog, a kamoli državnog zdravstvenog sistema, nadajući se da istog nećemo postati žrtve. Da bismo iz ove situacije izašli sa što manjim posledicama, države jednostavno moraju preduzeti radikalnije mere sa ciljem zaštite svojih građana.
Uprkos činjenici da je od usvajanja Univerzalne deklaracije sigurno postignut veliki napredak u zaštiti ljudskih prava, ostaje još mnogo posla. Pored gore opisanog problema stagnacije, brzi razvoj savremenih tehnologija postavlja važno pitanje: „Kako možemo zaštititi ljudska prava od novih izazova ako ovaj zadatak već ne radimo dovoljno efikasno?“ . Istorija međunarodne saradnje pokazala je da međunarodna zajednica može kolektivno delovati samo kada je u potpunosti ugrožena. Nadamo se da tada za ljudska prava neće biti kasno.
