Iako je publika u početku na „The Lion King“ (1994) regovala kao na još jedan u moru Diznijevih crtaća, on je za mnoge vremenom postao jedan od najiscrpnijih animiranih filmova ikada. Osim bezvremene animacije, njega krasi i perfektno napisan scenario, prepun sadržaja koji prosto samo čeka na to da bude otkriven.
Za razliku od svog mlađeg brata blizanca od pre par godina, starija verzija ovog filma je po svemu sudeći izuzetna ne samo zbog svoje estetske vrednosti, već i zbog činjenice da se njen narativ bitno razlikuje od većine filmskih narativa tog doba. Nakon ere bloastera koja je zvanično počela sa Spibergovom „Ajkulom“ koju mahom karakteriše „muški pogled“ i hipermaskulinost, Mufasa koji kao kralj preuzima i ženske osobine, postaje naročito zanimljiv. Međutim, čak se ni „kralj lavova“ nije pokazao savršenim u ulozi roditelja, a ovo su samo neke od pouka koje smo izdvojili na osnovu njegovog odnosa sa Simbom.
Život nije „Hakuna Matata“
Mada nas istočno – afričko načelo „Hakuna Matata“ uči da živimo bez brige i odgovornosti, u praksi nas takav odnos prema životu najčešće ne dovodi do željenih rezultata. Upravo su deca i adolescenti neretko oni koji najčešće pribegavaju takvim fantazijama. Tu nastupaju upravo roditelji, ili kao u ovom slučaju Timon i Pumbaa koji se staraju o Simbi. On vremenom postaje poput njih – nesposoban da se suoči sa osećima krivice, tuge i usamljenosti. Tu svoju slabost jednom prilikom i priznaje sebi, što postaje polazna tačka od koje kasnije Simba započinje svoj razvoj i ulazi u svet odraslih.
Neumerenost u kažnjavanju
Deca malo ili gotovo ništa ne znaju o sebi i svetu koji ih okružuje. Zato su uvek puni pitanja. Nažalost, njihova percepcija sveta direktno zavisi od stavova i vrednosti njihovih roditelja. Izvesti decu na pravi put čini se da je danas jedan od najvećih poduhvata. Međutim, jedini način da se u najranijim godinama stekne uvid u pravi put jeste učiti od svog roditelja.
Značaj porodice kao agensa socijalizacije je i dalje veliki. Činjenica je da masovni mediji sve češće preuzimaju funkciju učitelja. Iz tog razloga, roditelji treba da obrate pažnju na način na koji kažnjavaju svoju decu. Psihologija otpora nas uči da u kažnjavanju treba biti umeren, da bi doveo do uviđanja posledica u slučaju konkretnih akcija.
Mufasa ovu lekciju nije naučio jer je prerano popustio Simbi nakon prve greške koja je u ovom slučaju bila tragična po oboje, kao i za njihovo čitavo carstvo. Ovaj primer nas uči tome da u kažnjavanju treba biti umeren – ni suviše strog, ni suviše popustljiv. Svakako da je verbalno ili fizičko kažnjavanje drugi deo krajnosti koji nije deo filma, ali koji je svakodnevica u životima mnoge dece. Zato roditelji – budite umereni!
Autoritativnost ne garantuje poslušnost
Dobar učitelj nije autoritativan. On ne nastupa sa pozicije snažnijeg, već sa pozicije iskusnijeg. Do sada je jasno i onima koji film nisu pogledali, da je Mufasa izuzetno dobar roditelj koji se stara o tome da radi na svom autoritetu, a ne na svojoj autoritativnosti. Ipak, čak se i njemu ovde omakla greška.
Upravo nas tome uči scena u kojoj Simba pita svog oca za mračnu stranu kraljevstva, gde umesto odgovora dobija negodovanje. Ovo se neretko dešava sa tabuiziranim problemima koje nam roditelji prećutkuju. Čak i u slučajevima najbolje namere, iz straha ili iz potrebe da nas zaštite – ovaj primer je gotovo uvek po pravilu negativan.
Preokupirano roditeljstvo
Prethodni primer se nadovezuje na temu preokupiranog stila emocionalne vezanosti za roditelja. Ovaj tip roditelja i dece je u psihologiji odavno zabeležen i naročito je prisutan u ekonomski slabije razvijenim sredinama. Mada Mufasa poseduje čitavo kraljevstvo, njegov odnos sa Simbom se ipak može smatrati preokupiranim.
S obzirom da se oglušava na pitanja koja mu Simba postavlja, a hitro reaguje u situaciji u kojoj je ovaj mali junak nesmotrenošću ugrozio sebi i svojoj prijateljici – Nali, Mufasa je blistavi primer preokupiranog roditelja, koji selektivno reaguje na potrebe svog deteta – time nesvesno čini još jednu grešku.
Ko je zapravo „The Lion King“?
Sigma je možda na kraju naučio koje sve odgovornosti uloga kralja zapravo podrazumeva. Međutim, put od osećaja bespomoći do potpune svemoći nakon povratka na tron, Simbi nužno ne garantuje osećaj sigurnosti. Potreba za izlaskom iz svojih uloga i dublja spoznaja sebe jedna je od najsnažnijih poruka koje ovaj film krije.
