Svoju borbu za ekonomska, politička i socijalna prava žene su otpočele čuvenog 8. 3. 1857. godine u Njujorku. Taj dan, obeležen javnom demonstracijom tekstilnih radnica, slaviće se svakog osmog marta godinama kasnije kao Međunarodni dan žena. Danas je 2023. godina, te za njom slede i 2 pitanja. Da li se položaj žena promenio za ovih 66 godina? Šta to danas jeste (ili nije) drugačije?
Početak društvenih zajednica
Da bismo bolje shvatili značaj ženske borbe za ravnopravnost, potrebno je analizirati same početke društvenih zajednica. Upravo u tom vremenskom okviru žena se suočila sa izrazitom rodnom neravnopravnošću. Nastanak i opstanak monogamne patrijarhalne porodice karakteriše podređenost žene muškarcu. Ona je pravno i ekonomski potčinjena pater familias-u (ocu ili mužu, muškarcu na čelu porodice), što je podrazumevalo njenu isključenost iz društvene, javne i pravne sfere života.
Hamurabijev zakonik (1754. godina pre nove ere) zadržao je patrijarhalna shvatanja; pravni i društveni položaj žene — podređen, mada ne i potpuno obespravljen. Žena je tada imala pravnu i poslovnu sposobnost, dok je procesna bila delimična. To znači da je mogla svedočiti na sudu i sama inicirati razvod braka u svega nekoliko slučajeva. Takođe, naslednici su samo sinovi, ženska deca namiruju se kroz miraz. Žena je obavezana na vernost, u suprotnom biće lišena života.
Dok su Spartanke bile poznate u antičkoj Grčkoj po tome što su imale više slobode nego bilo gde drugde u Grčkom svetu, žene u Atini živele su po surovim pravilima tadašnjeg društva. Aristotel je smatrao žene manje vrednim bićima, sa manjim psihičkim sposobnostima od muškaraca. Njena funkcija je rađanje, staranje o potomstvu i kući. U starom Rimu žena se u potpunosti isključuje iz javnog prava.
Kada dolazi do promena?
Srednji vek prati verovanje da je muž glava ženi, kao što je Hristos crkvi. Ona je i dalje ponizna, priznaje joj se izričito funkcija majke, domaćice i vernice čiji su gresi praćeni surovim sankcijama. Žena je se poistovećuje sa slugama, podvrgnuta je i torturama radi dokazivanja. Hiljade njih spaljeno je u progonima protiv veštica.
Na kraju, sa industrijskom revolucijom i ulaskom u moderno doba, položaj žene se dosta menja. Međutim, možemo li danas govoriti o njenoj potpunoj slobodi i jednakosti?
Novi Zeland 1893. godine postaje prva država koja je svojim građankama odobrila ograničeno biračko pravo. Kod nas se taj momenat dešava 1918. na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje. Među poslanicima bilo je 7 žena, te možemo reći da su Vojvođanke među prvim ženama u Evropi koje su ostvarile aktivno biračko pravo. Međutim, ono što je zabrinjavajuće jeste činjenica da ženama u Vatikanu i nekim muslimanskim zemljama ni dan-danas nije dozvoljeno da glasaju.
Problemi sa kojima se većina njih danas suočava nisu samo manja zarada u odnosu na mušku populaciju, već i određene mane u zakonu. Zaštita materinstva nije sveobuhvatno regulisana. Žene se u pojedinim slučajevima eksploatišu do samog porođaja, nekada i nedugo nakon njega. Na radnim mestima neretko se suočavaju sa seksualnim zlostavljanjem i drugim oblicima nasilja. To je danas rasprostranjeno i van poslovnih okvira. Iako joj je obrazovanje jednako dostupno, ona je i tokom njega potencijalna žrtva nekog oblika nasilja. Ukoliko se i odluči na akademsko usavršavanje, kritikovaće je da je to muški posao i da je njeno mesto u kući, sa decom. Međutim, ukoliko ne želi ili pak ne može, iz bioloških razloga, da se ostvari u ulozi majke, neki će jadikovati nad njenom sudbinom, a neki će savetovati muža da je zameni.
Važno je da razumemo istoriju
Činjenica je da je su se u društvu zadržala pogrešna uverenja iz prošlosti. Vođeni stereotipima, ljudi češće osuđuju ženu nego muškarca. U pojedinim medijima ćete o femicidu čitati kao o tragediji, u suprotnom, biće krvavi zločin ili zversko ubistvo. Ovo je, u velikoj meri, razlog ženskog ćutanja i odgovora na pitanje: Zašto nije prijavila?.
Feminizam ne čini žene snažnijima. Žene su već snažne, a feminizam samo menja način na koji svet doživljava tu snagu.
G. D. Anderson
Pozitivna crta današnjice biće to da je sve više žena uključeno u aktivizam, te zainteresovano za informisanje o postojećim problemima u društvu. Prošlost nam služi da bi se iz nje izvlačile pouke, a ne da ostanemo večito zarobljeni u njoj. Prošlost ne stvara budućnost, već unapređivanje i zdrava rekonstrukcija sadašnjice. Srećan vam Međunarodni dan žena!
