Tokom ankete koju smo sproveli, pitali smo studente kako ispitni rok utiče na njihovo mentalno zdravlje. Saznali smo da se 95% ispitanika oseća loše, pod stresom, negativno i slično. Na pitanje da li se dovoljno govori o mentalnom zdravlju studenata, odgovori su raznovrsni, ali mahom negativni.
Očekivanja i realnost studentskog doba
Studenti su kroz anketu govorili o pritisku koji osećaju i o očekivanjima koja su usmerena ka njima. Smatraju da je mentalno zdravlje studenata tabu tema i da se o njima govori samo kada se izveštava o broju mesta za upis, što je jednom godišnje. Na sreću, u svojoj porodici i prijateljima pronalaze uporište i potrebnu podršku.
Pored pritisaka, ispitnih rokova, predispitnih obaveza i finansijskog snalaženja, studenti retko pronalaze vreme za sebe i svoje mentalno zdravlje.
Od stresa se uglavnom oslobađaju najbržim izvorima dopamina kao što su slatkiši, kafa i fizička aktivnost – ako za nju pronađu vremena. Logičnim sledom događaja, kako kažu, zapostavljaju svoje fizičko i mentalno zdravlje, kvalitetan san, socijalizaciju i sve što je potrebno za mentalno zdravlje.
Često se zaboravlja da se studentima ipak ne ,,podrazumeva“ da se uvek osećaju dobro i da sintagma ,,tvoje je samo da učiš“ ipak nije tačna.
Šta kažu stručnjaci?
Na ovu temu smo razgovarali sa psihoterapeutom Nemanjom Zajkeskovićem. Na pitanje šta je to mentalno zdravlje i koliko je bitno, posebno kod mladih ljudi, dobili smo sledeći odgovor:
,,Mentalno zdravlje je termin koji se u širem smislu reči odnosi na naše psihološko blagostanje, osećanja koja imamo u toku dana, misli, pogled na život, odnose sa ljudima i tako dalje. Kao i svako zdravlje, nebitno je do momenta dok ga ne izgubimo. Kada se to desi, postaje primarni fokus date osobe. Kod mladih je posebno bitno zato što je mladost sama po sebi osetljiva i nepredvidiva, te ako na nju dodamo probleme mentalne prirode, mlada osoba može imati tegobe u prevazilaženju različitih razvojnih stepenica, što dodatno otežava život i formiranje osobe“.
S obzirom na to da nam je za brigu o mentalnom zdravlju neophodno da znamo koji su prvi znaci da nam je mentalno zdravlje poljuljano i kako da prepoznamo da nam je organizam pun stresa, tražili smo odgovor i na to pitanje.
,,Prvi znak je osećaj same osobe da joj je pomoć potrebna, da ne može više sama i da se nekome mora obratiti za pomoć. Obično su prvi znaci uznemirenost, strahovi, povučenost, problemi sa navikama spavanja, hranjenja, učenja, higijene i tako dalje. Šta god da data osoba doživljava uznemirujuće, vredi javiti se profesionalnim licima“.
U razgovoru sa psihoterapeutom nam je bila bitna profesionalna preporuka ili savet. Pitali smo na koji način bi studenti mogli da se izbore sa stresom i gde bi mogli konkretno da potraže pomoć ukoliko im je potrebna. Pokušali smo da saznamo da li postoji neki vid vežbi ili praktičan način na koji bi mogli da se oslobode stresa koji kulminira u njima.
,,Studentima preporučujem da duboko udahnu i da budu svesni da je život pred njima. Postoji ,,nešto“ i nakon fakulteta i potrebno je gledati širu sliku. Pomoć mogu potražiti svuda, samo je bitno želeti je, svaki problem je rešiv. Različite vežbe za opuštanje postoje na internetu koje su manje – više efektivne u smanjenju uznemirenosti. Naravno, efekti su kratkotrajni, te je za dugoročno rešenje ipak potrebno obratiti se profesionalnim licima“.
Na kraju razgovora, želeli smo da saznamo odgovor na možda i najbitnije pitanje koje bi moglo da pomogne mladima, kako bi malo više saznali o svom mentalnom zdravlju i naučili kako da se izbore sa stresom. To su posledice, kao i da li preveliki stres i opterećenje u ovim godinama može prouzrokovati veće probleme i da li može da se odrazi i na fizičko zdravlje kasnije u životu.
S obzirom na to da često slušamo o pozitivnim mislima, pitanje je kako preusmeriti stres i negativne misli u tom trenutku na nešto pozitivno.
,,Dugoročne posledice su moguće, pogotovo ako uznemirenje prelazi granice koje telo može da podnese. U proseku se to ne dešava, mada se primećuje sve više takvih slučajeva. Ono što je bitno znati, jeste da se na svemu tome može raditi. Veoma je teško preusmeriti misli na nešto pozitivno. Dugoročno preusmeravanje upravo uvodi u mentalne bolesti. Trening, vežbe meditacije i pozitivno razmišljanje privremeno olakšavaju stanje, ali ne rešavaju problem koji nakon inicijalnog preusmeravanja može poprimiti različite oblike i forme. Jasno je da je nekad najlakše preusmeriti i odložiti problem, međutim to ne može odvesti u dobro. Zamislite identičnu situaciju u oblasti medicine. Nešto vas boli, a vi konstantno ignorišete ili zanemarujete to. Pitanje je vremena kada će vas telo izdati“.
lako su u ,,najboljim godinama“ i u ,,najlepšem dobu“, studenti imaju pravo i da se nekada osećaju opterećeno obavezama i da iz istog razloga zatraže razumevanje i pomoć. Nekada će se obratiti osobama iz svoje okoline, kolegama, profesorima, a čak i stručnim licima. Ipak treba iz ovog ,,najlepšeg doba“, izaći zdrav i sposoban da se boriš sa svim nedaćama koje život donosi.
Autorke teksta: Kristina Krstić i Milica Marković
