Rođeni Kragujevčanin, Mihailo Jovičić (22), igrač Košarkaškog kluba Mega Sokerbet, prve kontakte sa košarkaškom loptom ostvario je tokom dečačkih dana. Sa nepunih osam godina, divio se samoj igri košarke, toliko, da je i sam hteo da se oproba u istoj. Kao neko ko je Jovičića podsticao da se bavi košarkom, jeste njegov otac. Zajedno sa njim, Mihailo je odlazio na utakmice. Kako je vreme odmicalo, sve više je bilo izvesno da će se strast za košarkom razvijati u smeru koji ljubav za ovim sportom prenosi sa oca na sina.
Kada sam bio dečak, zajedno sa ocem sam gledao basket i njega samog kako je igrao tri na tri sa prijateljima. Tako je i spontano došlo do toga da i ja tada zaigram, kaže Jovičić.
Jedan od prvih klubova koji je Mihaila dočekao i pružio mu šansu da pokaže koliko je zapravo talentovan, jeste KK Basket Top iz Kragujevca. Jovičić je u tom klubu napravio neke od prvih košarkaških koraka, i kako je igrački sazrevao, ponude i klubovi su stizali jedan za drugim.
Prvi klub u kojem sam započeo karijeru jeste Basket Top u Kragujevcu. Tada sam imao oko osam godina i posle Topa, do svoje 11 godine sam prešao u košarkaški klub Foka Radnički, takođe iz Kragujevca, priseća se Jovičić.
Ako bi se osvrnuo na dečačku karijeru iz Košarkaškog kluba Foka Radnički iz Kragujevca, Jovičić bi pomenuo da je tokom igre za tada matični klub, stekao brojna i nezaboravna iskustva. Iako je tada imao samo 14 godina, pokazao se kao veoma zreo igrač sa dobrom perspektivom za profesionalnog košarkaša. Pred Jovičićem su se tada otvorile čak tri opcije. Prva da ostane u Kragujevcu, druga da ode u špansku Baskoniju i treća, da odabere potpis za madridski Real. Posle detaljnih razgovora sa
porodicom i saigračima, koji su se ticali nastavka karijere, Mihailo 2013. odlučuje da se odvoji od prijatelja i porodice i bira put Španije, odnosno bira put Real Madrida.
Do 2013. sam igrao u Radničkom iz Kragujevca i zajedno sa saigračima osvojio pionirsko prvenstvo Srbije. U toku te sezone, igrački putevi su počeli da se kristališu i dobio sam tri strane ponude. Odabir madridskog Reala je bila moja odluka i prekretnica u dosadašnjoj karijeri, kaže Jovičić.
PUT REAL MADRIDA
Većina mladih košarkaša sanja da sa 14 ili 15 godina napusti rodno mesto i potpiše za neki od klubova Evrolige. Međutim, kada govorimo o bilo kom sportu, a ne samo o košarci, nije uvek dovoljno samo nadati se i sanjati. Uz mnogo odricanja, truda i zalaganja snovi mogu postati stvarnost, kao što Mihailu Jovičiću i jesu postali. On se kao tinejdžer odvojio od roditelja i potpisao
ugovor sa ni manje ni više, nego Real Madridom. Kako u fudbalu, tako i u košarci, Real jeste sinonim za Kraljevski klub. Ako se čelnici Kraljevskog kluba zainteresuju za vašu igru i pozovu vas da pojačate njihove redove svojom igrom, to znači samo jedno – ostvarenje snova.
U Madridu sam proveo dve godine i tek sada iz ove perspektive vidim koliko su mi te dve godine provedene tamo značile igrački i naučile me samostalnosti, priznaje Jovičić.
Kao član kadetskog i juniorskog Real Madrida, Jovičić je pokazao svoje sposobnosti umeća vođenja lopte i postizanja poena. Mihailo i njegovi saigrači, bili su prinuđeni da se prilagode uslovima kluba i načinu rada trenera iz Reala. Između ostalog, opšte je poznato da treneri u Španiji, u bilo kom sportu, neguju kulturu španskog jezika. Odnosno, treninzi, razgovori, sve se obavlja na španskom, a ne na engleskom jeziku. Ta kultura se ispoljava decenijama unazad i jedan je od uslova koje morate da ispunite, ukoliko želite da budete član Real Madrida. Ni taj izazov Mihailu Jovičiću nije predstavljao problem. Kao jedan od “učenika” Realove škole bio i sjajni Luka Dončić.
U Realu sam se jedno vreme igrački poklapao sa Lukom Dončićem i Dinom Radončićem, bivšim igračima Reala. Što se tiče španskog jezika, bio sam prinuđen da ga naučim, ali što se mora, nije teško, kaže Jovičić.
Kao najvažniju stvar, koju je naučio u Španiji, i kasnije poneo za Beograd, Jovičić ističe disciplinu i nešto bržu košarku, koju je sa lakoćom primenjivao, vrativši se u Srbiju. Jedan od glavnih razloga Jovičićevog povratka u Srbiju, jeste ponuda Mega Sokerbeta, koja se prema njegovim rečima: “dobija samo jednom”.
Glavna razlika između košarke u Španiji, i košarke ovde jeste brzina. Tamo se sve radi u trku i jurnjavi, dok se ovde u Srbiji igra taktički i “glavom” , što meni lično više odgovara, kaže Mihailo.
POZIV IZ MEGE
Nakon dve igračke godine provedene u Madridu, Mihailu Jovičiću se ponovo nameće pritisak vezan za odabir kluba. Pošto se dobro pokazao u Realu, stigla je ponuda iz KK Fuenlabrade. Međutim, da stvari prilikom odabira budu teže po Jovičića, i KK Mega Sokerbet odlučuje da se ubaci u trku za talentovanim plejmejkerom. Jovičić i tada uspeva da ostane mirne glave i sa sigurnošću bira da potpiše ugovor sa Megom. Prema njegovim rečima:
Jedna od mojih najboljih odluka vezanih za košarkašku karijeru, jeste dolazak u Megu posle Madrida. Znao sam da ponuda iz Mege ne može da se odbije i pruža se samo jednom, kaže Jovičić.
Da je Jovičić doneo i više nego ispravnu odluku, potpisavši za KK Mega Sokerbet, svedoči statistika koju je postizao. U sezoni 2016/17, odnosno u sezoni u kojoj je nastupao za juniore Mege, Jovičić je u proseku beležio po 10.6 poena, 4 skoka, po 3.6 asistencija i 2.1 ukradenu loptu po meču. Tokom nastupanja za juniore Mege, kao neku vrstu nagrade za postignute rezultate, sam KK Mega Sokerbet, Jovičića šalje na košarkaško usavršavanje u OKK Beograd. Znajući da je Košarkaški klub Mega Sokerbet uspostavio saradnju sa OKK Beogradom, Mihaila su tamo usmerili da bi stekao što više minuta na terenu i ponovo pokazao svoj neosporivi talenat.
Moraš da budeš izuzetno pametan i hrabar da bi iskoristio priliku koju Mega ne pruža svakom. Što se tiče igre u OKK, bilo je veoma značajno iskustvo, koje mi je pomoglo da se u narednom periodu igrački spremim za prvi tim Mege, kaže Jovičić.
Tadašnji trener juniora Mege, Vlada Vukoičić, jedan je od najzaslužnijih za uspehe koje je klub postigao. Vodio je ekipu na Finalnom turniru juniorske Evrolige u Istanbulu, gde je Mega osvojila 2. mesto, a Mihailo Jovičić beležio po 11.5 poena i po 4 asistencije. Kako Mihailo navodi:
Imao sam tu čast da mi trener u juniorima bude fenomenalni Vlada Vukoičić i da uz njega naučim kako se ponaša i kako izgleda pravi plejmejker, kaže Jovičić.
Nakon stečenog iskustva, kako u OKK, tako i u juniorima Mege, Jovičić je zaista postao formirani košarkaš. Uz pomoć trenera, asistenata i ostalih čelnika kluba, koji su mu pružili podršku, sa 18 godina Mihailo potpisuje profesionalni ugovor sa KK Mega Sokerbetom i time svoju karijeru dovodi do vrhunca.
Posle pozajmice u OKK, nakon dve godine bilo je planirano da nastupam za prvi tim Mege. Bio sam presrećan i odmah sam prihvatio poziv i sa oduševljenjem čekao prvi trening, iako sam znao da u početku neću moći da imam neku veću minutažu, priznaje Jovičić.
Iako nije uvek u startnih pet na utakmicama Mege, Jovičić se nada da će trudom i radom uspeti da
zadobije poverenje trenera Vladimira Vlade Jovanovića i u narednom periodu zaslužiti da utakmicu
započne u sastavu prve petorke.
Sve ove godine provedene u Megi su od mene napravile igrača koji je stekao i upio igračko znanje, koje je neprocenjivo. Mnogo taktičkih stvari sam naučio uz Vladu Jovanovića i nadam se da ću uskoro zadobiti njegovo puno poverenje, kaže Jovičić.
REPREZENTACIJA
Kada govorimo o reprezentativnoj karijeri, Jovičić je imao nesreću da je tokom prve selekcije za igrače do 16 godina, odnosno reprezentacije U 16, nije mogao da prisustvuje zbog obaveza u Real Madridu. U istoj toj generaciji na Evropskom prvenstvu, ali ovog puta kao reprezentacija U 18, kao njegovi saigrači i sada u Megi, bili su i Nikola Mišković i Filip Petrušev. Međutim, Jovičić ni tada nije imao sreće da zaigra sa njima zbog slomljenog prsta. Poslednja godina u reprezentaciji za koju je Jovičić
nastupao, bila je za igrače do 20 godina, ali nažalost, te godine naša reprezentacija je veoma rano ispala iz takmičenja i nije uspela da ostvari značajniji uspeh.
Nažalost, na dve sezone u reprezentaciji nisam mogao da utičem zbog tadašnjih okolnosti, ali to nije umanjilo želju za pozivom za A reprezentaciju, pa makar i na širem spisku igrača. Iz ove perspektive, to je sada daleko i ja sam trenutno fokusiran samo igre u Megi, kaže Jovičić.
KLUB IZ SNOVA I KOŠARKAŠKI IDOLI
Kao još uvek mlad igrač, Jovičić ističe da bi najpre u svojoj košarkaškoj karijeri voleo da savlada sve izazove koje ABA liga nosi sa sobom, a kasnije da se upozna sa košarkaškom veličinom Evrolige. U ovom trenutku, Jovičić se potpuno igrački okrenuo ka Beogradu i KK Mega Sokerbet-u.
U daljoj budućnosti, voleo bih da zaigram u nekom od klubova iz Španije ili Grčke, ali trenutno ne razmišljam o sledećem klubu jer sam u Megi i više nego zadovoljan, kaže Mihailo.
Što se tiče košarkaških uzora, koji su u Mihailovom slučaju zaista brojni, kao nekog čijoj se igri i brzini divi i teži da je dostigne, jeste upravo njegov saigrač, Milenko Tepić. Pored Tepića, mesto uzora zauzimaju i Miloš Teodosić, Fakundo Kampaco, košarkaš Denvera i Nemanja Gordić.
Konkretnog idola nemam, ali Milenko Tepić je neko čije bih treninge mogao da gledam neprestano, samo da bih analizirao njegovu tehniku. Iskreno, kao mali nisam verovao da ću moći da stanem rame uz rame sa njim i to u istom klubu, ali Mega mi je i to omogućila, priznaje Tepić
Kao poruku za mlade i buduće generacije košarkaša, plejmejker KK Mega Sokerbet ima da poruči sledeće:
Nemojte nikada da klonete duhom zbog jedne ili dve sezone. Košarkaška karijera je zaista duga i ako hoćete da budete profesionalci, morate da se ponašate kao profesionalci, podvlači Jovičić.
