Lifestyle

Milan Sisojević između Kendija i Pabla Kenedija: Ko je tu kome Mr. Hajd?

Prigodno vagi u horoskopu, čovek sa dva imena na sceni, i jednim van funkcije, ovde potpisan onim privatnim, u intervjuu za Youth Vibes govorio je, ne samo o muzici, već i o svemu onome što utiče na njegov život i stvaralaštvo.

Deo je izdavačke kuće AristokratMuzik, čiji je vlasnik Miloš Mijailović – PapiJaaz, kojeg zbog brižnog odnosa prema muzičarima unutar kuće zovu Papa Štrumf. Sa Papijem vodi emisiju na WTF radiju, autor je emisije Tralala, a takođe vodi svoj Jutjub vlog kanal. Između dva alter ega, Kendija i Pablo Kenedija, probali smo da dobijemo njihovog tvorca Milana Sisojevića.

*Razgovor vodili: Vojin Radovanović i Bojana Urošević

Iz Pivskog jezera i Vesić može da pije vodu

Neposredno pred intervju u julu ove godine, Milan se vratio sa putovanja, jednog od brojnih ovog leta. Nakon putešestvija kroz pogranične oblasti BiH i Crne Gore, u sklopu projekta Evropske unije, otkrio je draži putovanja bez granica. Obišao je Taru, Sutjesku, Plužine, Durmitor i druge oblasti koje predstavljaju prirodnu granicu ove dve zemlje.

Pivsko jezero mu se najviše svidelo jer nije očekivao da je toliko plavo. U sustavu Bivše Jugoslavije je najčistija reka na Balkanu. Sada je jedno od najčistijih jezera.Bukvalno kao što Vesić pije vodu iz bazena, tako tamo može da se pije voda, napominje.

Dodatno ga je dojmio ostatak parka prirode Pive, u kom se osećao kao da je u Švajcarskoj, a ne u BiH i Crnoj Gori.

To je jedan od onih delova gde prelaziš granicu bez pasoša. Da nema table na kojoj piše ’’Dobrodošli u Crnu Goru’’ ne bi ni znao da si je prešao. Ja sam za to da granice ne postoje i tako se i osećam, navodi Milan.

Smatra da smo rođeni da hodamo bosi po travi, te ne razume one koji glorifikuju hod po staklu i betonima. Tome je, veruje, doprinelo odrastanje u Aleksincu i selima iz kojih su mu baba i deda.

Kao što Eksim može da kaže ’’E slušaj me led je the shit, najbolja stvar ikad. I bez leda nikad se nećeš očeličiti’’, smatra da isto tako oni odrasli u gradu mogu da smatraju da im ta urbana sredina daje nekakav pogled na stvarnost i poseban sistem vrednosti, za koji su uskraćeni oni odrasli na travi.

foto: Uroš Gajić

I u Beogradu van dometa

Najskorije putovanje dalo mu je novi pogled na pojam van dometa, koji je postao njegov brend. U divljini BiH i Crne Gore nalazio se u prašumi, za koje objašnjava da su po definiciji oblasti na koje čovek nije imao nikakvog uticaja.

Potpuni osećaj van dometa može naći u bilo kojoj od destinacija koje je posetio tokom poslednjeg putovanja. Ali ne smatra neophodnim ići daleko da bismo dostigli taj mir prirode. Čak i u samom Beogradu, na, kako je naglasio, samo 20 minuta od Slavije, možemo naći kutak bez dometa. Preporučuje Avalu, Jajince i Pariguz.

Poput Crnjanskog, koji u Sumatri govori da svojom smatra  i iz zavičaja trešnju i crvena zrna korala, Milan svojim smatra jugoistočni deo Azije – Laos, Vijetnam, Bali. Karmički, mislim da sam u prošlom životu živeo tamo, lagani su. Baš se osećam kao da sam na svom. Dok na primer Kolumbija nije to različiti su mi i po mentalitetu i po svemu.

Pesmu Van dometa ne izvodi jer mu ortak nikada nije eksportovao matricu, ali mu je i teško da je peva na nastupima.

Balkane moj

Granice na Balkanu nisu samo fizičke, već i metafizičke. Mnogima ovakve fizičke granice ne odgovaraju, pa svako malo crtaju  nove. Delimo se po najrazličitijem setu pitanja, mahom onim istorijskim. Mi smo njima, jer su oni nama i tako u krug – zaboravljajući onu Ko svoja nepočinstva opravdava tuđim, umiva se blatom. Iako je u celom svetu jezik ono što ljude spaja, ovde na Balkanu, i pored blagoslova da govorimo jezicima koji nam omogućavaju da se razumemo, jezik nas razdvaja. Čini se da dijalog u takvoj situaciji, kada govorimo, a ne razumemo se, nije preterano moguć.

Baš zbog toga, ponovo se pokazuje značaj turizma u razbijanju straha od nepoznatog.

Usled mera za suzbijanje pandemije COVID-19 virusa, koje su na snazi bile u Crnoj Gori i Grčkoj, dosta građana Srbije je prošlo, ali i ovo leto, provelo na moru Albanije. Milan je svoje pozitivne utiske iz Albanije izneo u vlogu na svom Jutjub kanalu. Pozitivne utiske je dobijao i od drugih građana koji su letovali u ovoj balkanskoj, Srbiji susednoj, zemlji.

Ukratko veliki su domaćini, nisam video nikakav zao pogled jer sam iz Srbije. Jeftino je, to jest bilo je jeftino. Albanci su shvatili da mogu da dignu cene. Istorijski su gradovi dosta bitni. Drač je vrlo bitna luka, bili su pod Anžujcima, Mlecima, Srbima… To je grad koji je star skoro 1500 godinazaključuje svoje utiske Milan.

Filteri i lažni sjaj

Najnovija pesma Milanovog alter ega Pabla Kenedija Filteri govori o lažnom sjaju koji dominira na društvenim mrežama. Filteri su, kaže, privremeno guranje stvari pod tepih.

Umesto da se potrudiš da vežbaš stalno, i dugotrajno napraviš neki rezultat… Nemamo ni vremena ni pažnje za to, nego je lakše da uzmeš filter koji odmah smanjuje 20 kila. To je lakše, ali se onda susretneš sa tim da ti to nisi u realnosti.

Norveška je u julu ove godine zakonom zabranila nenaglašeno sređivanje fotografija na mrežama u Fotošopu.  Milan smatra da to uopšte nije rešenje, svakako se osobe sa tim susretnu kad tad, da oni na mrežama i u realnosti nisu isti. To je njihova kazna.

Ličnosti koje se pojavljuju u spotu za Filteri birao je osnivač i vlasnik Aristokrata, Milanov prijatelj i saradnik – Papi Jaaz. Spot je režirao i montirao sam.

Kanje Vest kao Mocart i Falko današnjice

Oskarom ovenčan film Amadeus Miloša Formana o životu V. A. Mocarta, uticao je na austrijskog muzičara Falka da napravi pesmu Rock me Amadeus, sa albuma Falco 3.

Milana smo pitali vidi li na današnjoj sceni nekog ko poput Mocarta i Falka stvara muziku bez da robuje ustaljenim društvenim normama.

Mocart je izmislio normu. On je jedan od kompozitora koji najhitičniji i najrepetativniji. To je komercijala tad. Možda se to i dalje posmatra kao klasika i najveća klasična dela, ali to je pop. Danas norme postavlja Kanje. On je non-stop inovativan. Svakim albumom on nešto smisli novo.

Milan u svom stvaralaštvu o tome ne razmišlja, već radi šta mu se radi, i smatra da već time ruši neke norme jer ne gleda hoće li pesma biti hitična.

Da je Amerika, možda bih se bavio time. Da živim od toga, možda bih se bavio time, ističe Milan.

Društvenopolitička angažovanost tekstova

Pesma Ovde koja je nastala u saradnji sa Elijahom i Nedeljom, objavljena je neposredno nakon julskih demonstracija prošlog leta. Milan, kaže da je, kao dete devedesetih, od malih nogu na protestima. Zbog reakcija publike na pesme kao što je ova ili Kasne noći ne gubi nadu u mlade i budućnost u Srbiji.

Za devedesete kaže da su bile dosta loš period za odrastanje, a da je na tome što je ostao normalan nakon njih zahvalan roditeljima. Roditelji su ti koji, smatra, pre svega vaspitavaju dete. Napominje da je iako psuje u Pablovim pesmama, veoma vaspitan i da je i na tome zahvalan roditeljima.

Kada je kolegi SevdahBaby pokazao spot za Arapske pare, svoju najslušaniju pesmu, koja je i vrlo eksplicitna politička kritika naprednjačkog projekta Beograd na vodi, dobio je odgovor da je to veoma hrabar postupak i pitanje Je l’ si siguran da ovo hoćeš da objaviš?

Pritom Sevdah je bio vrlo politički angažovan, išao na proteste #1od5miliona
primećuje Milan.

Arapske pare su, kaže, bile zabranjene da se puštaju na nekim splavovima, ali kasno – u trenutku kada su već imale 8 miliona pregleda. I pored činjenice da mu je najslušanija pesma,  ne voli i ne voli da nastupa sa njom, jer mu je predosadna. Ipak joj je zahvalan.

I Hrvati imaju svog Vučića

Na pitanje da li su reperi u okruženju slobodniji da provuku politiku kroz svoje pesme, kaže da ne zna za BiH, ali da u Hrvatskoj vrlo nisu. Pokušali su par puta, ali primećuje da veoma ćute i kao okej su sa onim kako žive. A zapravo, navodi, ne žive ni oni dobro. I oni imaju svog Vučića, kaže Milan.

U BiH vidim neku kritiku, ali oni su tek u kurcu. Kad želi da dobije na samopouzdanju pogleda ko vlada u BiH, koju opisuje kao državu sa najviše ministara na svetu.

Kad vidim jednog Dodika kako se bahati, to mi je stvarno nenormalno, ističe Milan.

foto: Uroš Gajić

Slike

U pesmi Slike poredi svoje tekstove sa slikama. Stihom publika je slepa, pa kada slikam kao da pričam u vetar opisuje osećaj neshvaćenosti. Pesma je sa albuma Van dometa, objavljenog 2014. Pronašao je publiku koja prepoznaje i ceni njegove poruke u proteklom periodu.

Naglašava da je u trenutku kada je pisao ovu pesmu imao veoma mali broj pregleda na Jutjubu, i da je njome izrazio frustraciju trenutnog neuspeha. Danas je ovo jedna od slušanijih pesama sa tog albuma. To je činjenica koja mu je naročito draga s obzirom da su mu Slike jedna od omiljenijih pesama i uspehom smatra to što publika zna tekstove pesama poput ove.

To su mu, smatra, omogućile Arapske pare – one su mu, navodi, bile marketing, koji kaže svako mora da ima.

Razvio je  odnos sa svojim slušaocima i zahvalan je na lojalnosti koju mu pružaju. Smatra da je imao sreće jer mnogi muzičari koji su poznatiji nemaju stalnu posećenost na koncertima, dok on ima konstantan broj ljudi koji znaju stihove čak i najstarijih pesama koje izvodi.

U prilog tome govori i anegdota sa poslednje svirke na Zappa Barci kada nije smeo da izvodi pesmu Tajči.  Naime, u refrenu te pesme nalazi se stih Skači, skači, skači – hajde da ludujemo ove noći ko Tajči. Publike je toliko bilo, da je postojala bojazan da bi usled skakanje neko ili pao sa splava ili bi splav potopili, priseća se Milan. Deo publike je ostao van ovog beogradskog splava, jer mesta jednostavno nije bilo.

Kendi, Cantwait, Pablo Kenedi – ko je kome tu Dr. Džekil,  a ko Mr. Hajd

Zanimalo nas je da li su i Cantwait i Kendi i Kenedi pomalo Milan, ili su stvoreni tako da imaju svoj potpuno poseban pogled na stvarnost.

Pabla je stvarao sukcesivno, od 2015. godine. Ali, i pored Pablu svojstvene prizme na svet, kroz muziku i tekstove koje ciljano stvara za ovaj alter ego, izražava i ono što on kao Milan misli.

Cantwait i Kendi su isto, samo je došlo do promene jer se lakše nađe i upamtljivije je. Kendi je najviše Milan. Pablo Kenedi ima svoj pogled na svet, on gleda na svet kroz pičku.Mada, imaš i u Pablu mene, jer mi je mesec u škorpiji. To je bolesnik jedan u meni, koji je Pablo. Samo se imenom ograđujem da to nisam ja. Zato se i ne trudi da izgubi Milana, jer je Milan sve vreme tu.

Pablo mu je na početku bio način da se oslobodi seratora u sebi koji uvek nešto zanoveta. Međutim, i on je postao kritika društva, najočitije u pesmama kao što su Oreoli i Filteri.

Trap nije mrtav

Pablo Kenedi je ciljano stvaran komerc, ali je i muzika koju sluša. To je taj afrobit, ja to zovem ”Letnji crnci”. Tako mi se zove plejlista na Spotifaju. Pablo je kurčenje, jer kontam da Pablo nisam ja. Kendi je druga priča. On svoj ego, za razliku od Pabla, kontroliše, kategoričan je Milan.

Za Pablov album Trap je mrtav kaže da je pogrešno shvaćen kao prozivka trepa kao muzičkog pravca, jer je zapravo samo prozivka loših trepera. Milan trep zapravo sluša i kaže da je daleko od toga da je mrtav.

Alter egom se bavi u pesmi Doktor Džekil i Mister Hajd, inspirisanom gotičkom novelom istog naziva. Tu je, kaže, ključno što je vaga u horoskopu, jer ona mora da ima dve ličnosti. Vaga ništa ne posmatra crno-belo, sve je sivo. Nejasno mi je da kao moram da se izgradim kao jedan lik – npr. reper sa ozbiljnim temama. Daj mi sve žanrove da radim.

Datum koji se nalazi na početku ove pesme je Milanov datum rođenja – 1. oktobar 1989.  godine, što implicira da i on ima svog Mister Hajda. Milan nam je to i potvrdio. Njegov the dark side of the moon je Pablo Kenedi, ali kaže da to može da bude i ego ili svest koja kenja tu nešto non-stop i smišlja najgore scenarije koji ne postoje.

Religijski motivi

Dr. Džekil i Mister Hajd obiluje religijskim motivima, i nije jedina. Milan navodi da su mu religijski motivi dosta zanimljivi, da voli da istražuje istoriju i religiju.

Išao sam na veronauku, umesto građanskog, jer mi je bilo zanimljivije, iako nisam vernik. Želim što više da naučim i dan danas čitam Bibliju. Generalno se ložim na kulturu, zato i putujem.

Na pitanje da li misli da je uvredio nečija religijska osećanja nekom pesmom, kaže da možda, ali dodaje da mu je najbolji prijatelj vernik i da mu ne smetaju njegove pesme. Kaže mi nekad samo ”ovo nije okej, ali šta god”. Ako njemu ne smeta, onda mi je to ok. Onaj ko bi se uvredio ili ne poznaje religiju, ili je sa amovima toliko da niti me zanima.

Nema vladavine prava – nema ni uređenog tržišta

Radio je više projekata sa mladim reperima i smatra da im često nedostaje originalnost. Uprkos činjenici da su im tekstovi pitki, matrice kvalitetne, ne vidi u tome nešto inovativno.

Cilj bi mladim muzičarima, smatra Milan, trebalo da bude da iskažu sebe kroz muziku, a ne da stvaraju ono za šta misle da je komercijalno.

Muzička scena je danas u koraku sa svetom, smatra Milan, ali ako pričamo o zvuku.

Nepostojanje vladavine prava i pravne države u Srbiji se održava i na polje muzike. I dalje neuređeno pitanje su zakoni koji regulišu tržište, poput zakona o autorskim pravima. U Hrvatskoj je to polje, kaže, lepo rešeno, dok ovde ne vidi kad će biti. Zbog neisplativosti tržišta je, ističe, produkcija u poređenju sa svetom lošija.

Ipak, za  muziku specijalizovanih emisija i listova nema. Ta se selekcija pesma, kaže, pretvorila u Jutjub trending i time su emisije postale nepotrebne.

Savet mladim autorima

Mladim reperima savetuje da unajme advokata pri stupanju u saradnju sa muzičkim kućama. Prisećajući se svog prvog potpisivanja ugovora sa izdavačkom kućom, kaže, da tada, kao ni danas, ne zna mnogo o svojim pravima, jer to nije njegov deo posla. Našao je advokata i ugovor koji je bio na više nejasnih strana izmenio, kako ne bi, kako ističe, robovao izdavačkoj kući. Napominje, da cena jednog termina kod advokata je neuporedivo manja od cene koju muzičar plaća nakon što zbog nepovoljnog ugovora nekome decenijama robuje, neko vas decenijama muze i uzima lovu od vas.

Čitajte ugovore i dajte zapravo nekome ko se u to razume. Nismo svi za to pismeni. Ti ugovori se i prave tako da običan čovek ne može da ih razume. Ali oni koji ih pišu ih razumeju i zato ih daju takve, sa pravnim rupama i zavrzlamama, savetuje Milan.

Potencijal u mladim reperima vidi, ali im zamera što često imitiraju ono što već postoji, umesto da iskažu sebe. Tako su se pojavili i Senidah i Nucci, iskočili su jer su drugačiji, kaže. Na primedbu da su i oni zašli u komercijalu, odgovara da nisu, nego da se sve razvodnilo i postalo jedan isti polu-pravac. Potrebno je, smatra, nešto novo, jer ljudima dosadno da slušaju repere koji su kao nešto što već postoji.

Mladim autorima u razgovoru kaže – ”Super ti je flow, super radiš, ali ovo već postoji. Daj mi sebe, ono šta si ti. Pokaži mi šta te vozi.”

Novi Kendijev album

Iako do svoje sedamdesete pesme nije imao ljubavnu pesmu, već je bio zatvoren i tvrdi oldschool boombap reper, Milan otkriva da će sledeći album Kendija biti 70 posto ljubavni album.  Pesme gomila, a novi album možda objavi u nastavcima, kako bi održavao zainteresovanost publike. Najavljuje i nove singlove Pabla Kenedija.

Publika će moći da ga čuje 9. septembra na festivalu Dođi na Amfi u Nišu, 15. septembra u Zappa Barci, u Beogradu, i 18. septembra u Kulturnom centru Lab, u Novom Sadu.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments