Na poslednjem izdanju Youth Rights Talk-a, mogli smo da čujemo brojne zanimljive priče o temi ekologije i zaštite životne sredine. Ovo su izuzeno važne i aktuelene teme jer treba da znamo koji su problemi i izazovi sa kojima se suočavamo, ali ne smemo da zapostavimo jedan jako bitan aspekat – mentalno zdravlje.
Milica Adamović je dugogodišnja samostalna ekološka aktivistkinja. Završila je ekologiju i zaštitu životne sredine na Biološkom fakultetu i aktivizmom se bavi već 5 godina.
To je bio moj način, s obzirom da je ekolozima jako teško da nađu posao u struci i posao koji je moralan, koji se ne sastoji od toga da potpisujemo neke dozvole koje ne bismo trebali, kao i procene uticaja na životnu sredinu koje nisu validne. Odlučila sam da pošto ne mogu da se bavim poslom u struci da se bavim ekološkom komunikacijom na društvenim mrežama, objašnjava Milica.
Šta je eko anksioznost?
Mentalno zdravlje je generalno tabu tema u Srbiji, a šta se desi kada se pomeša sa klimatskim promenama i zaštitom životne sredine? Eko-anksioznost javlja se kao posledica negativnih misli o zamišljenoj budućnosti životne sredine. Ovaj strah je potpuno opravdan, jer je nastavak normalnog života u periodu neizvesnih klimatskih promena.
Vaš mozak vas bombarduje mislima i pitanjima, kao što su da li je dobro što mi se sviđa nešto iz radnje brze mode? Kako to utiče na sredinu i budućnost? Koji su resursi bili potrošeni za to? Da li da uzmem plastičnu flašicu ili ne? Da li da idem liftom ili ne? I onda se naprosto pogubite .
Eko ansksioznost takođe može da izazove osećaj ljutnje, besa i krivice kada vidimo da se neke životinje dave u naftnim mrljama i plastici. Takođe može da nas natera da se zapitamo radim li ja dovoljno? Da li ima smisla da se borim ili je sve uzaludno? Ovo može dovesti do potpunog otuđivanja i blokirati nas od dalje akcije.
Kako možemo da doprinesemo?
Ne može pojedinac niti grupa pojedinaca da reši globalno zagrevanje. Ni ti, ni ja, ni nas 10 ne možemo da rešimo globalno zagrevanje, ali neke lokalne probleme možemo. Možemo da se borimo za postavljanje reciklažnih kontejnera u našoj ulici, možemo da organizujemo radionice o životu sa manje otpada. Neke male stvari možemo da radimo je ipak mi smo mala bića, mi nismo veliki igrači i ne možemo da se bavimo problemima koji su napravili veliki igrači, objašnjava Milica.
Ona kaže da problem nije u nerazvijenoj svesti, koliko u neprihvatanju problema, jer su kako navodi, klimatske promene nešto apstraktno.
Uvek kada se borimo protiv nekog problema nam je taj problem vidljiv, opipljiv. Tu nam je. Ako je reka zagađena mi ćemo to videti, ali kada spomenemo klimatske prome to je nešto apstraktno i daleko i ljudi to ne mogu da zamisle. Mogu da zamisle samo kada se nešto užasno desi kao što su požari, poplave, ekstremne suše, nedostatak vode i to je generalno problem, ali tu je i ključ, kaže Milica.
Ova mlada eko-aktivistkinja takođe dodaje da nije potrebno da imamo jednu osobu koja radi sve, već više ljudi koji rade male stvari. Kao i da obično kada se komuniciraju ekološki problemi i odgovori na ista, obično izgleda kao da mi moramo sve. Moramo da postanemo vegani, da smanjimo smeće, učestvujemo na protestima i pokrećemo peticije, ali objašnjava da je to zapravo proces koji traje.
Ključ je u zajedništvu
Milica navodi da se pre svega moramo menjati na individualnom nivou jer, kako kaže, mi smo ti koji kupujemo od velikih korporacija, i ukoliko mi prestanemo da kupujemo, ukoliko milion ljudi prestane da kupuje, ta će korporacija shvatiti da mora da se menja.
Naši zahtevi i vikanje neće uticati na njih sve dok im ne utiče na profit. Zato ja smatram da je ključ u zajedništvu, smatram da treba ograničiti korporacije, treba promeniti politike, treba ih sprovoditi. Srbija ima jako dobre zakone o zaštiti životne sredine. Treba sprovoditi te zakone. Sve to zajedno čini jedno rešenje ekoloških problema. Veliki je problem što se sve posmatra odvojeno, objašnjava ona.
Milica kaže da je optimistična i da smatra da ćemo uspeti nešto da promenimo.
Nećemo sve moći da sredimo. Biće poplava. Biće požara. Izumreće dosta životinjskih vrsta. Dosta će biti klimatskih migranata, ali ukoliko ne delujemo, posledice će biti znatno veće. Možemo da se izborimo za neki svet koji neće biti toliko tumoran kao što se sad pretpostavlja.
Savet mladima
Naša sagovornica savetuje mladima koji žele nešto da menjaju da krenu polako i da nađu branšu koja njima odgovara, bilo to uključivanje u organizacije koje se bave protestima ili imaju neke određene projekte.
Cilj je naći nešto što tebi odgovara i što ne treba da te troši. Ljudi se u ekološkom sektoru jako brzo istroše, i dok se borimo na očuvanju prirodnih resursa, zaboravljamo na ljudske resurse i zaboravljamo na sebe. Bitno je biti nežan prema sebi, razumeti svoje potrebe.
