Svojom glavom

Mladi i politički ekstremi: Da li smo svesni svojih opredeljenja?

Uloga mladih u političkim dešavanjima tokom 21. veka postala je neizostavna karika svakog društvenog pitanja. Želja da nas neko čuje i uvaži naše stavove veoma je izražena u svakodnevnom životu onih koji žive u državi koja sebe naziva demokratskom.

Bilo aktivizmom, ili pak izlaskom na izbore, svesno ili nesvesno promovišemo određene ideje ljudima u našoj okolini. Ono što je važno je da pri tome ne završimo u ideološkom ćorsokaku. To znači: ne prepustimo naše izbore krajnostima i ne dopustimo im da nam oblikuju celokupan pogled na svet.

(Ne)svesnost mladih

Nije lako biti mlad čovek koji odjednom postaje odgovoran za samog sebe. Kako se nositi sa savešću koja nas kopka pri pravljenju sopstvenih izbora? To se odnosi na one na mikroplanu, koje donosimo svaki dan, ali i na i one makroizbore koji predstavljaju našu društvenu obavezu i tiču se svih. Sloboda govora i mišljenja predstavljaju odgovornost, a samim tim, svaki izbor koji pravimo je težak.

U moru ideologija, pravila i retorike potrebno je odabrati ono za šta se zalažemo i u šta verujemo. Ali, kada se nađemo u ulozi biračkog tela, da li smo zaista zaslužni za izbor koji pravimo? Da li mediji i sredina u kojoj smo čine da naginjemo na jednu stranu? Da li oni koji tvrde da nam služe zaista to i čine, ili mi postajemo sluge ideologije?

Politički ekstremi  da li uopšte znamo šta su?

U moru definicija politike, dve se izdvajaju. Jedna od njih politiku obeležava kao veštinu samog vladanja, a druga kao sposobnost sticanja vlasti, uticaja i moći. Često iz neznanja izjednačavamo ova dva objašnjenja. Međutim, postoje razlike. Stranka koja je masovna ima cilj da održi položaj, dok političke partije koje imaju definisane vrednosti i stavove koriste iste da bi stvorili poredak koji njihovi glasači smatraju najpodobnijim. Upravo ova distinkcija između različitih pristupa politici dovodi do pitanja o političkim ekstremima.

Reč ekstrem znači krajnost. U kontekstu koji se tiče politike, izdvajaju se dva krila: levo (liberalno) i desno (konzervativno). Oba, naravno, imaju svoju krajnost, o čemu se definitivno nedovoljno govori, a pred izbore ― minimalno.

Setimo se fašizma i nacizma. Svima su poznate ove dve ekstremno desničarske ideologije ― one čine društvo zatvorenim i zalažu se za vrednosti koje je istorija osudila. Međutim, veoma retko govorimo o krajnostima levičarskih ideologija. Ekstremi levog političkog krila osuđuju sva ustaljena pravila društva i veruju u stvaranje poretka koji je lišen vlasti, ili bar lišen viška kontrole. Naizgled suprotne: obe strane sklone su nasilnim postizanjem svojih ciljeva i čine ih pokreti koji zagovaraju nagle i korenite društvene promene. Ponekad ono što je suprotno jednom lošem obliku vladavine, ne znači da je drugi oblik legitiman i poželjan.

Mladi i politika
Foto: Josh Barwick/Unsplash

Politički ekstremi: niko nije u pravu

Ukoliko zatvaramo društvo, ono će imati sve manje tolerancije prema drugima i neće prihvatati različitosti. Ukoliko, pak, stavimo akcenat na individuu i pravdamo sve njene postupke, pa čak i one koji štete drugim ljudima, ubrzo ćemo se naći u situaciji da prihvatamo sve oblike ponašanja. To podrazumeva i one koji se kose sa našim uverenjima ili kulturom, menjajući strukturu kolektivnog identiteta koji nas obeležava. Obe strane veštom propagandom ciljnoj publici otkrivaju krivce za sve njihove probleme i pojednostavljuju složene procese čime predstavljaju svet kao crno-beo. Mladi ljudi, koji još uvek otkrivaju svoju ličnost, lako mogu da se priklone jednoj strani i, umesto da zadrže sopstvena uverenja, poprime sve što partija kaže ― i tako razvijaju osećaj pripadnosti.

Mladima u Srbiji

Pred mladima u Srbiji nalazi se mogućnost izbora između pretežno desničarskih partija koje zagovaraju međusobno veoma slične ideje. Vaspitanjem u porodici i školi, ali i upotrebom interneta ― čovek vrlo rano bira kojoj će strani da se prikloni. U Srbiji osećamo i pritisak da glasamo za konzervativnije partije: i zbog vaspitanja, i zbog osude društva povodom naših izbora. Svesni smo da oblikujemo našu budućnost, ali izgleda da nismo svesni razmere naših izbora.

Pri glasanju, često mislimo samo na određeni aspekt društva, uglavnom ekonomski, a sve manje o ljudima drugačijim od nas. Umanjujemo njihove probleme zarad sopstvene sigurnosti, pravdajući sebi odluke koje donosimo, shvatajući ih kao veće dobro. Ono što nam se izostavlja naizgled je očigledno, ali je svim mladima potrebno: prebacivanje krivice na neistomišljenike nikada nije rešilo nijedan problem

Mladi i politika
Foto: Unsplash/Alex Motoc

Razmere naših izbora

Ono što je neosporivo je da je politika zastupljena u svakodnevnom životu svih nas. Njen uticaj na nas je direktan ili posredan i toga treba biti svestan. Izbori koje pravimo će, na jedan ili pak drugi način, oblikovati živote svih nas, pa čak i onih koji nisu želeli da biraju između ponuđenih mogućnosti. Možda je baš zato najbolje praviti izbore za koje znamo da nisu puke krajnosti, već nešto u šta iskreno verujemo.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments