Lifestyle

Mladi u folkloru: Igrom do očuvanja tradicije i ličnog zadovoljstva

Srpsko kolo je deo nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, deo srpske lične karte. O tome šta foklor i tradicija znače za mlade danas, razgovarali smo sa mladim folklorašima.

Sport, muzika, umetnost, gledanje serija i filmova samo su neki od načina da se ispuni slobodno vreme. Neki mladi svoje slobodno vreme koriste za igranje foklora. Za neke je on hobi i očuvanje tradicije, a za neke i mnogo više od toga.

Devetnaestogodišnja Marija Simendić je folklorašica Kulturno umetničkog društva (KUD) Tradicija iz Beograda. Za Youth Vibes kaže kako je od malih nogu volela da igra, na šta ju je podstakla njena sestra koja je takođe trenirala folklor. Objašnjava da sve što ne može da kaže — ona pokaže igrom.

Dvadesetogodišnjeg Nemanju Lukića, folkloraša KUD-a Abrašević iz Valjeva,  inspirisalo je druženje sa starijim drugarima, koji su se bavili folklorom i išli na putovanja širom sveta. Tako je i on poželeo da postane folkloraš. U tom svetu je već 12 godina i ne zna kako bi njegov život izgledao da se ne bavi folklorom.

,,Folklor je značajno doprineo mom razvoju, držanju, govoru, razvoju motorike, komunikaciji sa ljudima. Na taj način ispoljavam svoju umetničku stranu“, kaže Nemanja Lukić.

Nemanja Lukić sa svojim KUD-om; foto: KUD Abrašević Valjevo

Samo igra ili više od igre?

Za igru nije dovoljan pojedinac. Prema rečima Marije Simendić, emocije i energija koju sa sobom nose folklorne igre, mogu se osetiti samo u zajednici. Sa članovima svog društva najradije igra Vlaške igre, jer su brze i vesele. Kako kaže, one uvek pozitivno utiču na njeno raspoloženje.

Nemanja kaže da svaki nastup ima svoju draž, ali ono što izdvaja je koncertni ciklus pod nazivom ,,Zaveštanje” koji je izveo KUD Abrašević iz Valjeva.

,,Da bi se foklor igrao, on mora da se voli svim srcem“, poručuje Nemanja.

Foto: KUD Abrašević Valjevo

Folklor je veza sa svetom

Folklor dočarava odlike mentaliteta iz svih krajeva Srbije: živost, srčanost ili pak usporenost. Kroz igru i muziku možemo izraziti svoj identitet, ali ga i otkriti drugima.

Nemanja kaže da su folklorašima turneje  značajne jer tako upoznaju ljude iz drugih država, a pomoću društvenih mreža održavaju poznanstva. Prisetio se turneje u Španiji 2016. godine, gde su on i njegove kolege iz KUD-a Abrašević upoznali Portugalce koji su ih pozvali na svoj festival koji je prošle godine okupio ansamble iz 21 zemlje.

,,Portugalcima su se dopale naše koreografije i pozvali su nas na svoj festival u gradu Viana do Castelo. Prvi put sam se tada susreo sa tom formom festivala. Organizovan je zanimljiv i sadržajan dnevni program, zajednički izleti. Scena je drugačija, voditelji, podseća na televizijski šou…“, priseća se folkloraš Nemanja.

Devetnaestogodišnjoj Čačanki Kristini Rajić najdraže su igre iz Šumadije i Zapadne Srbije. Ipak, naglašava kako ju je najviše iznenadila folklorna grupa iz Kolumbije. Kristina ih je upoznala kada su došli u Čačak na turneju. Kako kaže, svako jutro čim ustanu, Kolumbijci zapevaju i igraju.

,,Kolumbijci su nam poručili da Srbiji fali više muzike i igre na ulici jer to ljude čini srećnijim“, navodi folklorašica Kristina.

Sagovornica kaže da su srpske melodije i šarena šumadijska nošnja sa šajkačom, jelekom i opancima prepoznatljiv simbol Srba gde god da se pojave. Dodaje da je to ono što ne bi volela da se zaboravi, i čime se ponosi na inostranim turnejama.

Pretplati se
Obavesti o
guest
1 Komentar
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Nemanja
Nemanja
10 meseci pre

Odličan tekst