Mnogi čitaju isključivo da bi se zabavili, dok drugi biraju kompleksnija dela i provode sate tumačeći ih. Sa mladima smo razgovarali o njihovom odnosu prema književnosti, odabiru literature i stavu o školskim lektirama.
Klasici i doba interneta
Klasična književnost bi, barem po definiciji, trebalo da bude ona čiji je kvalitet široko priznat. Ona izdržava uticaje prolazećih epoha, a retko se dešava da je žanrovski određena.
Neometanim razvojem savremenih tehnologija, knjige su promenile svoje obličje i mogu se naći u raznim formatima na internetu. Samim tim, mnogi koji imaju želju da se posvete pisanju mogu to da učine preko različitih platformi, kao što je, na primer, Wattpad. Reputaciju ovog sajta izgradile su priče eksplicitnog sadržaja. Brže i jednostavnije metode stvaraju sve veći broj knjiga, a generaciji koja otkriva svet putem interneta ova pristupačnija i savremena štiva sve češće su prvi izbor.
Tokom školovanja susrećemo se sa obavezom da čitamo klasike. Da li ih zaista pročitaš sve, ili se ipak pre oslanjaš na sajtove sa interpretacijama i prepričanim sadržajima?
Istražili smo kakvi su stavovi mladih prema već oblikovanom i postojećem soju nove (internet) književnosti. Da li su klasici samo dosadna obaveza koju nazivamo lektira?
U odbranu savremene literature
Od detinjstva su me interesovale različite kulture, njihovi običaji i mitovi, otvorenost ka novim iskustvima… Ništa nije bilo zanimljivije od istraživanja drugih, mističnih svetova ili prikaza junaka mojih godina u potpuno drugom okruženju. Zato bih nekada pre izabrala savremenu književnost nego klasike. Čak i beletristika, odnosno lako štivo, može da bude uzbudljivo iskustvo, ukoliko nam se priča ili neki lik u njoj dopada, navodi adolescentkinja Anđela Banković.
Sagovornica dodaje da klišei postoje sa razlogom. Kako kaže, samo zato što u nekoj knjizi nema reči o teškim temama ne znači da je ona nužno loša. Takođe nas može ponešto naučiti.
Anđela naglašava da je savremena književnost privlači i zbog zastupljenosti društveno odgovornih tema, što, kako kaže, nije toliko karakteristično za klasike.
Ne kažem da ne postoje dela koja se bave npr. rasnom diskriminacijom, feminističkim idejama ili seksualnošću, ali takva dela su manje dostupna i često i nisu obeležena tim nazivom klasik. Svakako, neka novija dela ipak treba uvrstiti u lektiru. Postoje teme o kojima se nedovoljno govori u školama, a koje su izuzetno bitne. U našem društvu pogotovo postoje mnoge ‘taboo’ teme, poput mentalnog zdravlja, različitih seksualnosti ili rase, pa čak i ženskih prava, obrazlaže Anđela Banković.
Savremena književnost u školama?
Za razliku od klasične literature koja se uglavnom fokusira na društvene fenomene, mnoga dela savremene književnosti bave se iskustvima individue koja se adaptira. Upravo to za mene predstavlja kanal dublje povezanosti sa likovima, navodi adolescentkinja Anđela Lalić.
Ono što sagovornicu još više privlači kod savremene književnosti jeste, kako kaže, prisutnost širokih vidika likova u delima. Ne postoje kruti standardi i zahtevi koji ograničavaju pisca stilski ili tematski. Današnja književna scena nudi širok dijapazon u kom se svako može pronaći.
Bez namere da zvučim radikalno ili pretenciozno — smatram da su školskom programu lektire potrebne izmene. Stavovi o različitim temama su se promenili u društvu. Kada bi se za određena klasična dela uveo savremeni ekvivalent, to bi bio dobar početak diskusije o određenom problemu. Takođe, predstavljanje savremenog dela po izboru je sjajan način da se prošire vidici i razgovara o različitim književnim standardima, objašnjava Lalićeva.
Klasici ipak neprikosnoveni
Adolescentkinja Bogdana Čučković za Youth Vibes objašnjava da savremena književna dela uglavnom imaju slabiju umetničku vrednost. Tvrdi da su lektire odlične i da bi svi đaci trebalo da ih pročitaju, kako bi to doprinelo njihovom sazrevanju.
Nije problem u zrelosti, koliko u nezainteresovanosti naše generacije za bilo šta. Kad bi mladi barem pročitali neki klasik, bilo bi prihvatljivo da im se ne svidi. Ni likovi iz klasika ne moraju da odgovaraju normama društva — setimo se Mersoa, objašnjava Bogdana Čučković.
Sagovornica kaže da je jedina prednost toga što danas svako može da objavi knjigu to što onda mnogo više cenimo neke starije klasike. Navodi da se zbog toga možda rode i neki novi.
Postoje izuzetno originalna i kvalitetna savremena književna dela, koja već polako postaju klasici. Najbolji primeri za to su Stiven King i Čarls Bukovski. Po nekim Kingovim delima snimljeni su filmski klasici, rekao je za Youth Vibes adolescent Strahinja Obradović.
Strahinja primećuje da se jedna književna vrsta posebno razvija u poslednje vreme — autobiografije. Čitaocima preporučuje delo Uživo pokojnog Miše Aleksića iz Riblje čorbe. Ona govori o životu autora i o istoriji naše rok grupe. Sagovornik bi voleo da ova knjiga jednog dana bude inspiracija za film.
Smatram da treba što više čitati klasike u srednjoj školi. Ipak, postoje mnogi klasici koji bi po tematici bili interesantniji srednjoškolcima od nekih koji su trenutno u programu, navodi Obradović.
Profesor kao medijator
Sukob mišljenja mladih na ovu temu je očigledan. A kakvo je mišljenje stručnjaka?
Veoma je relativno šta su klasici književnosti. Ja smatram da su to dela srpske i svetske književnosti oko kojih postoji opšte slaganje čitalaca da su kvalitetna umetnička dela, bez obzira na vreme, mesto i način stvaranja. Samim tim, ova dela treba da budu privilegovana prilikom izbora za školsku lektiru, objašnjava profesor Pete beogradske gimnazije, mr Rastko Jevtović.
Profesor Jevtović ističe da se čitanjem klasika usvajaju proverene vrednosti. Interpretacija klasika književnosti zavisi, kao i inače mnogo toga, od samih profesora srpskog i njihove komunikacije sa učenicima.
Prava je umetnost naći put do srca i svesti mladih ljudi. I meri se svaka reč. Zato je potrebno, osim stručnog znanja, imati dovoljno saosećajnosti i širine da bi se doprlo do tih posebnih niti koje povezuju mlade, radoznale i preosetljive ličnosti sa umetničkim delima, navodi profesor Jevtović.
Šta će odneti prevlast: klasici ili savremena književnost — pitanje je sad
Kvalitet i značaj klasika ostaju neosporivi. Sigurno je da će još dugo biti deo školskog programa. Međutim, ono što se očigledno menja je naš odnos prema njima.
Možda je samo potrebno da se tokom nastave prilagodi pristup klasicima. Kada je reč o delima savremene književnosti, ona tek treba da izdrže test vremena koji je pred njima — ali trenutno imaju veliki potencijal.
