Nova školska godina je zvanično počela 01. septembra 2020. godine. Povodom trenutne situacije i borbe protiv koronavirusa, školska nastava se održava po kombinovanom sistemu. Odeljenja su podeljena po pola učenika i fizički se ide svake druge nedelju u školu. Grupa koja nije fizički prisutna na nastavi, nastavu prati online. Učenici su imali priliku da se po prvi put upoznaju s online sistemom školovanja u martu, kada je zapravo cela epidemija i počela.
Mišljenja o kvalitetu online nastave su podeljenja. Dok neki smatraju da je besmisleno predavati putem kompjutera ili mejla, drugi govore kako je ovo jedan napredan sistem rada koji će svakako zadesiti buduće bliske generacije.
Kombinovana nastava kao modernizovano obrazovanje
Srednjoškolcima nije problem da se adaptiraju trenutnoj situaciji. Pitanje je kako to mladi prvaci podnose, i kakvo mišljenje i stav formiraju uopšte o školovanju? Da li će deca imati pravu sliku kako treba da izgleda jedan uobičajen školski dan? Kako izgleda prosečna školska godina, prosečan školski odmor?
Časovi su skraćeni, ide se svake druge nedelje u školu. Nema preterane fizičke bliskosti, nastava se prati isključivo pod maskom. Da li će se školovanje vratiti u normalan sistem ili će se osećati posledice i nakon epidemije, pitanje je koje muči sve đake.
Učenici Pravne škole u Beogradu su imali podeljena mišljenja o ovom sisitemu obrazovanja. Dok je nekima drago što ipak idu u školu, drugi su zabrinuti i ubedjeni da nema smisla to što se uopše krenulo u školske klupe.
Nema poente školovati se ovako. Svi smo svesni da će se kad-tad preći na online sistem. Ovim tempom će se virus još više proširiti i samo će se stanje pogoršati. Najviše me brine prijemni ispit u junu. Kao maturantkinja mogu da kažem da će mi faliti znanje pola treće i cele četvrte godine. Koliko kod da je situacija opasna, mislim da bi naša generacija trebala biti oslobodjena polaganja prijemnog za fakultete, kaže Marija, učenica ove škole.
Nasuprot Marijinom mišljenju stoji Nadja, koja kaže da je ovo fenomenalan program.
Mislim da je ovo najbolje moguće rešenje. Nastava nije naporna, svi nosimo maske, u potpunosti smo zaštićeni i oprezni. U školi se oseća mala napetost i jezivost pošto su hodnici gotovo prazni, ali boljeg rešenja nema. Ne znači da će se stanje pogoršati zbog otvaranja škola. Realno, možemo da se zarazimo i u autobusima, kafićima, prodavnicama, bukvalno svuda. Đaci moraju da imaju osećaj školovanja, a ne samo da „prate“ nastavu online i tako dobijaju „ocene„, objašnjava Nadja, takođe učenica ove škole.
Da li je moguće ostvariti zamisao Vlade i Ministarstva?
Masku nosim po potrebi, tek kada me neki profesor opomene. Prosto, nelagodno mi je da mi je maska sve vreme na licu. Profesori se trude da sprovedu zahteve nadredjenih, ali to svakako nije u potpunosti moguće. Genaralno svi smo dosta oprezni i trudimo se da ispoštujemo norme, ali smo svi takodje svesni da će se virus proširiti i da nas zasigurno ponovo čeka online nastava, kaže Vuk, učenik Pravne škole.
Hodnici su prazni, nigde nema nikoga. Više se ne čuje buka iz školskih dvorišta, više nema opominjanja nastavnika da deca udju u učionice.
Šta profesori misle o sistemu obrazovanja?
O bitnosti fizičke prisutnosti na časovima govori Jovana, profesor matematike.
Ovo svi prvi put proživljavamo, ne možemo odlično da odigramo nijedan potez, jer faktički ne znamo ni protiv čega se borimo. Naravno da je starijim učenicima u interesu da ne sede po ceo dan u školskim klupama i da se ne smaraju u školi, ali su i oni sami svesni razlike znanja vandrednog i redovnog školovanja. Još veći oprez je na osnovcima, koji tek treba da formiraju svest o obrazovanju. Neće korona zauvek trajati, tako da ovo treba da izguramo na kakav takav način. Svakako da podržavam ovaj sistem, ali jedva čekam da nam se vrati stari, kaže ona.
Svi mi se nadamo da će se đačke klupe ponovo napuniti, ali do tada, vodimo računa kako o ličnom, tako i o tudjem zdravlju i životu. Do tada, sve je minimalizovano.
