Da li znaš da si nekada za sto zrna kakaa mogao/la da kupiš konja, za dvesta roba na pijaci, a hiljadu je iznosio porez koji je čitavo selo bilo dužno da plati za svoju slobodu?
Muzej čokolade, sledeća istraživačka stanica novinarskog tima Youth Vibes-a, može delovati sasvim neinspirativno, ali samo onima koji nisu zakoračili u doslovno najčokoladniju kuću u Beogradu. Oni koji su posetili Muzej i prošetali kroz istoriju jedne čokolade, znaju o čemu pričam. Jer u čokoladnoj bajci nema ničeg bajkovitog sem neodoljivih ukusa najrazličitijih čokolada. Sve ostalo čista je istorija koja se može posmatrati iz dva ugla: jedno je istorija čokolade, a sasvim druga stvar istorija ispričana kroz čokoladu. Verovali ili ne i ovo drugo je moguće.
Njeno veličantsvo čokolada
Ideja da posetimo Muzej čokolade došla je iz najbanalnijih pobuda inspirisana pitanjem koleginice kojom čokoladom bi mogli da započnemo radni sastanak. Kojom? Svejedno, odgovorila sam nezainteresovano. Nije svejedno, prkosno je uzvratila, da li ti uopšte znaš kolike su razlike među čokoladama? Nepremostive, ironično sam dobacila.. Uzvratila je ponudom da posetimo Muzej čokolade, i ideja je rođena.
Dok smo se spremale za reportažu, zaključile smo da će to biti tema sva od ukusa. Jer šta bi čovek pa mogao da radi na jednom takvom mestu nego da degustira različite čokolade i pokuša da uoči fine razlike među njima. Prevarile smo se.
Muzej čokolade više je od ukusa. To je istorija jedne prefinjene persone koja je menjala, obeležavala istoriju, za koju su vezane mnoge tajne, ne samo kulinarske, te koja ni danas nije izgubila na ceni svog rafiniteta. Reč je o njenom Veličanstvu Čokoladi.
To čudesno zrno kakaa
U Muzeju prvo što naučite je da čokolada nije poslastica uvijena u celofan a zatim u finu ambalažu, smeštena na rafu prodavnice. Čokolada je tajna skrivena u zrnu kakaa. Da, i kakao nije onaj prah u kesici, nego plod koji raste na drvetu i koji je do suza gorak kada ga iskrckate među zubima.
Dobro, to su podrazumevajuće stavke, konstatujem, kakao plus sastojci jednako čokolada. Nisu, demantuje me vodič u Muzeju, hitro postavljajući pitanje : Da li znate da ste nekada mogli da za sto zrna kakaa kupite konja, za dvesta roba na pijaci, a hiljadu je iznosio porez koji je čitavo selo bilo dužno da plati za svoju slobodu? Vreme Asteka i Španaca.
Asteci, Španci, robovi na pijaci? Zapanjeno ga gledam. U redu da je zrno kakaa nekada imalo značajnu vrednost ali još i rob u celoj priči? Egzotika, pustolovina, moje interesovanje raste…
Zlatni pehar u čast
A priča seže duboko u prošlost. U postavci Muzeja je i replika trona asteškog kralja Monteznuma koji je imao mnogo razloga da ostane upisan u istoriji. Ipak istorija ga pamti po jednom: to je čovek koji je pio deset zlatnih pehara kakaa na dan. Čast da okuse napitak imali su samo istaknuti borci koje je kralj umesto namesništvima i titulama, čašćavao kakaom. Tako je bilo u delu sveta koji je iz ove perspektive delovao mitski divlje. A Evropljani, pitam?
Šoljica u rukama Ane od Austrije
Evropljanima je kakao doneo Kristofer Kolumbo, objašnjava naš vodič. Prvi Evropljanin koji je okusio kakao nije za njega pokazao preveliko oduševljenje. Više razumevanja za kakao pokazaće Filip Drugi, prvi evropski monarh koji je spoznavši slast ovog zrna postavio monopol nad uvozom. Krajem 16. veka, jednu šoljica ovog napitka pomešana sa cimetom i medom završiće u rukama Ane od Austrije.
Zahvaljujući njenoj visoko iskazanoj oceni, napitak će stići do Evrope i postati poslastica u Versaju, dvoru francuskih kraljeva. Francuzi su dodali mleko, i napitak nalik današnjoj toploj čokladi zavrteo je pamet svim dvorskim damama.
Trebalo je prođe dva veka da bi se početkom 19. veka pojavila i prva Nestle mlečna čokolada, ali od čokolade do čokoladnog kolača korak je bio jedan. Takvo jedno slatko čudo Zaher kolač posluženo bečkom kancelaru, postalo je drugo ime za Austriju. I danas se u najelitnijem hotelu u centru Beča služi ovaj ručno pravljen kolač kao najfinija poslastica. Recept star 190 godina ostao je tajna.
Čokolada i rat
Kod nas cincarska porodica Šondre otvorila je prvu fabriku čokolade. Po najmlađoj od petoro dece Olgi, prva mlečna čokolada na našim prostorima nosila je ovo ime. Italijanska konkurencija Pirođina morala je da odstupi jer je porodica Šondra pored toga što si delili sličice uz kupljenu čokoladu, zadobili trajno poverenje dobrotvornim radom.
Pionir je iznikao iz danas zaboravljene fabrike Ruf. Istorijat Soko Štarka takođe ima svoje mesto u istoriji ovog naroda. Priče koje se nižu u Muzeju liče na traku u čijoj pozadini se smenjuju monarhije i republike, rat i mir, vreme uživanja i vreme smrti.
Na kraju ove šetnje kroz istoriju, pomalo zbunjena pitam se kako bi dalje poslovala porodica Šondre da u savezničkom bombardovanju 1944. porodična kuća nije sravnjena sa zemljom? Ili šta se sve krije iza ukusa čuvene čokolade Pionir čiju recepturu su smišljali vlasnici fabrike Ruf, Jevreji nestali u vrtlogu Holokausta? Da li je šetnja kroz najčokoladniju beogradsku kuću upoznavanje sa istorijom čokolade ili je sama čokolada uplela prste u sudbine i tok istorije?
Tu nedoumicu danas nema ko da reši. Ali obilje podataka pruža mogućnost svih improvizacija..U svetu čokolade, nema jasnih granica. Ipak ako se odlučite za neki svoj ugao u priči, ne zaboravite, grickajući zrno kakaa, da je njegova vrednost nekada bila neprocenjiva, i setite se naravno roba sa početka priče…
