Period završetka srednje škole, mnogim učenicima, može predstavljati veliki problem jer se nalaze pred bitnom odlukom koja u mnogome utiče na njihovu sudbinu. Odabir fakulteta je, i danas, veliko pitanje postavljeno mladim generacijama, na koje ne zna baš svaki pojedinac tačan odgovor.
Svima nama je cilj da imamo uspešnu budućnost, a za većinu taj uspeh predstavlja zarada. Pri upisu nekog fakulteta se često gleda baš to, da li će doneti novac i sigurnost za 10, 20, 50 godina, kaže Dimitrije sa Elektronskog fakulteta u Nišu.
On naglašava da je ubeđen u to da je svaki fakultet samo start za sledeća usavršavanja, bez kojih diploma ne znači mnogo. Dodaje i to da nije poptuno siguran da li bi ipak želeo da radi u sektoru informacionih tehnologija da nije tražen i profitabilan, ali da su spoj njegove ljubavi i trenutnog stanja
na tržištu rada pun pogodak.
Mnogi u strahu od “pogrešnog” odabira, često potpadaju pod uticaj mišljenja svoje porodice, prijatelja i podataka o tome koliko je koji fakultet isplativ, zanemarujući lične afinitete, veštine, kvalitete i interesovanja.
Strašno mi je kada neko upisuje neki fakultet koji uopšte ne voli. To je robija, zaključuje Strahinja, student prve godine departmana za Istoriju na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Zbog toga sam se pre okrenuo sebi i svojim interesovanjima koje sam uporedio sa sopstvenim mogućnostima. To je vrlo bitno – biti svestan svojih ograničenja i prednosti u nekoj oblasti. Značajno mi je bilo to da studiram ono što volim jer kad nešto voliš lakše ćeš se izboriti i sa nekim lošim stranama, dodaje Strahinja.
On smatra da je tržište promenjiva kategorija i da je uvek teško biti siguran da će za nekog biti mesta u svetu rada kada završi fakultet.
Nekada ni test profesionalne orijentacije ne može da pomogne pri ovom izboru, ali zato srednjoškolci imaju razne načine da utvrde koji je to poziv baš za njih.
Birala sam fakutlet prema onome što mi ide, pre nego prema koristi I beneficijama koje donosi, kaže Teodora sa departmana za Francuski jezik i književnost, i dodaje da će nakon osnovnih studija sigurno ići na master.
Ljudi koji upišu neki “isplativi” smer ili fakultet sigurno imaju za cilj to da što pre nađu dobar posao i mislim da je to u redu, zaključuje Teodora.
Kažu da se studije dele na dobre i loše, pre nego na privatne i državne, pa da nije toliko važno u čijem je vlasništvu fakultet, dok god je primarni cilj te insitucije da obrazuje i usavršava mlade ljude na različite načine. Upravo su privatni fakulteti oni koji najčešće nude jako dobre i najnovije programe u oblasti informacionih tehnologija.
Neke kolege su tu zbog roditelja, neko nije upao na željeni fakultet ili je došao jer je dobra buduća zarada. Jedna stvar koju su nam profesori odmah naglasili je da neće biti ništa lakše nego na državnom i da je ovo pogrešan fakultet ukoliko su mislili da će lako doći do diplome, kaže Petar, student Univerziteta Metropolitan u Nišu.
On dodaje da je glavni razlog zbog kog je upisao ovaj fakultet to što je jedini u gradu koji ima smer za inžinjera računarskih igara.
Nije sva budućnost ni isključivo u IT oblasti, neka tehnička zanimanja su i dalje u razvoju, a mnoge ljubitelje matematike privlače i ovakvi smerovi.
Bogdan, student prve godine Elektrotehnike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu kaže da mu je motivacija za odabir zanimanja, pre svega, bila zasnovana na tome da kasnije što lakše nađe dobar posao.
Mogao sam da upišem i neki jezik ili teoriju muzike, da je išta od toga perspektivno.
Neki ljubitelji hemije, u dilemi između medicine i biohemije, ipak odaberu ovo drugo.
Prvo sam razmotrila sve stvari koje me zanimaju i onda sam gledala šta je od toga najprofitabilnije, kaže Emilija, sa Hemijskog fakulteta Univerziteteta u Beogradu, i dodaje da je jako bitno tokom fakulteta misliti i na svoj CV.
Postoje razna volontiranja, studentske razmene, prakse i programi na kojima studenti mog fakulteta mogu da se izdvoje iz mase, pa i da dobiju poziv za master studije ili čak dobiju i posao u inostranstvu, ukoliko su ranije već dolazili u tu zemlju na neku vrstu volontiranja, kaže Emilija.
Naši sagovornici, maturanti, su do ovog datuma već sve opcije razmotrili i sigurni su u svoj izbor.
Upisaću Tehnički fakultet u Gracu. Želim da završim nešto što je korisno I profitabilno, ali bih kasnije upisao I još jedan fakultet iz oblasti koja me zanima, a to je muzika, kaže Jakov, maturant gimnazije “Bora Stanković” u Nišu.
Shvativši da nemam interesovanja da studiram na Elektronskom niti bilo kom sličnom isplativom fakultetu, setila sam se da bih i u sferi društvenih nauka mogla da nađem nešto profitabilno. To su recimo studije nemačkog jezika, u mom slučaju. Ali je opet sve to relativno, niko ti ništa ne garantuje, kaže Jana, maturant gimnazije “Bora Stanković” u Nišu.
Ona još kaže i da misli da je bitno da, nakon fakulteta, provede neko vreme u zemlji čiji je jezik izučavala.
Najbitnije je već tokom studiranja izlistaš šta sve možeš da radiš sa određenim fakultetom, i da u tim pravcima težiš da se usavršavaš. Ako je to u sklopu oblasti koju studiraš-odlično!, a ako nije-opet odlično, jer ćeš tako proširiti vidike i biće ti omogućeno da znanje stečeno na taj način upotrebiš bilo gde!
