Fakultet političkih nauka je jedina visokoškolska ustanova u Srbiji primarno fokusirana na politikologiju. Na fakultetu postoje četiri smera: politikologija, međunarodne studije, novinarstvo i komunikologija, socijalna politika i socijalni rad. Smer međunarodnih nudi znanje o spoljnoj politici, studijama bezbednosti, studijama mira, evropskim, balkanskim i američkim studijama.
Prijemni ispit
Predmeti koji se polažu na prijemnom za smer međunarodni odnosi jesu istorija, sociologija i ustav. Sam ispit obuhvata 60 pitanja, na zaokruživanje i dopunjavanje. Postoji 30 pitanja iz istorije, 20 iz sociologije i 10 iz ustava. Potrebni udžbenici jesu: Istorija za treći razredn gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera (Zavod za udžbenike – Bondžić Dragomir, Nikolić Kosta), Istorija za treći razred gimnazije prirodno matematičkog smera i četvrti razred opšteg i društveno-jezičkog smera (Zavod za udžbenike – Đurić Đorđe, Pavlović Momčilo), Sociologija za treći razred srednjih stručnih škola i četvrti razred gimnazije (Klett, grupa autora) i Ustav i prava građana za četvrti zazred gimnazije i treći i četvrti razred srednjih stručnih škola (Klett – Tadić Slavko). Literatura se inače koristi u nastavi i moguće je naći u knjižarama sa udžbenicima za srednju školu.
Svake godine održava se pripremna nastava koju drže profesori fakulteta. Termini su najčešći organizovani vikendima u februaru/martu i nedelju dana u junu nakon završetka nastave u srednjim školama.
Prijemni je isti za međunarodni i smer politikologije. Tako je moguće prijaviti se za oba smera i na prozivci izabrati koji smer student želi da upiše. Svake godine međunarodni smer može da upiše 125 studenata, od kojih 35 na budžetu. Samofinansirajući student plaća školarinu u iznosu od 125.000 dinara u četiri rate. Minimum potrebnih poena prošle godine bio je 57,74; dok je za mesto na budžetu bilo potrebno 81,24.
Stariji studenti oformili su Facebook grupu kako bi učenici koji žele da upišu fakultet dobili adekvatnu pomoć. Grupa je otvorena za sva pitanja i nejasnoće koji mogu da nastanu tokom pripreme za prijemni ispit. Takođe, studenti objavljuju potencijalna pitanja, svoje beleške i savete.
Način rada
Godina počinje u oktobru i podeljena je na dva semestra: zimski i letnji. Svake godine student pohađa po 6 predmeta. Jedini dvosemestralni predmet jeste izabrani strani jezik (bira se između engleskog, francuskog i nemačkog). Neki od predmeta jesu Osnovi međunarodnog prava, Međunarodne organizacije, Uvod u diplomatiju i diplomatsku analizu… Ceo spisak može se naći na sajtu fakulteta. Na kraju treće godine bira se između dva modula: Međunarodne politike i Evropskih integracija.
U zavisnosti od predmeta, predispitne obaveze obuhvataju rad na vežbama, u vidu prezentacija, aktivnosti i slično, i jedan do dva kolokvijuma. Ispiti su raspoređeni u 6 ispitnih rokova. Mogu biti usmeni i pismeni.
Aktivnosti na fakultetu
Fakultet političkih nauka bogat je studentskim organizacijama, događajima, programima i humanitarnim akcijama u koje studenti mogu da se uključe van redovnih obaveza. Neke od organizacija jesu Evropski studentski forum, Srpski studentski forum, Studentska unija, Studenti za slobodu. Fakultet ima i svoj debatni klub koji organizuje i debatni turnir Deni Krejn svake godine. Predavanja, tribine i diskusije su veoma česti i tiču se različitih aktuelnih tema. Okupljaju stručnjake iz oblasti medija, politike, istorije, ekonomije…
Šta posle fakulteta?
Po završetku fakulteta, stiče se zvanje diplomirani politikolog za međunarodne odnose. U saranji sa Ministarstvom za spoljne poslove, 10 najboljih studenata predlaže se da započne rad u diplomatiji. Kako se navodi i na sajtu: Stečena znanja, sposobnosti i veštine omogućavaće svršenim studentima da uspešno obavljaju poslove kao što su: analitičar međunarodnih odnosa u službama najviših državnih organa, međunarodnih privrednih organizacija i korporacija, službenik Ministarstva spoljnih poslova i drugih ministarstava srodnog karaktera, diplomata na radu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, stručnjak angažovan na uključivanju Srbije u evropske integracije, kao i za rad u različitim međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama.
