Filološki fakultet u Beogradu je prvi osnovao orijentalističku univerzitetsku katedru na Balkanu 1926. godine. U daljem tekstu možeš saznati nešto više o ovom fakultetu koji je najveća akademska ustanova ove vrste u regionu.
Na ovom fakultetu postoje sledeće katedre:
- srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima
- srpska književnost sa južnoslovenskim književnostima
- albanologija
- iberijske studije
- slavistika
- romanistika
- opšta književnost i teorija književnosti
- italijanistika
- opšta lingvistika
- bibliotekarstvo i informatika
- neohelenske studije
- hungarologija
- seminar za društvene nauke
- germanistika
- anglistika
- orijentalistika
Tema ovog teksta je katedra za orijentalistiku-japanski jezik i književnost.
Prijemni ispit
Juna prošle godine je bio održan prijemni ispit. Uzeti su u obzir bodovi na osnovu uspeha u srednjoj školi i broja bodova na prijemnom ispitu. Za ovaj fakultet se polaže srpski jezik i jezik po izboru. Ukoliko znaš na primer italijanski, možeš da polažeš srpski i italijanski i da upišeš japanski jezik. Za spremanje srpskog su potrebne knjige koje su se koristile u srednjoj školi, najbolje literatura koja se koristi u gimnazijama. U skriptarnici fakulteta možeš da nađeš primer prijemnog ispita koji će ti pomoći prilikom vežbanja i utvrđivanja znanja. Filološki fakultet možeš da upišeš sa bilo kojom završenom srednjom školom.
Ukupan broj primljenih studenata na studijskom programu jezik, književnost, kultura je 1200. Tačan broj utvrđuje se svake godine konkursom Univerziteta u Beogradu.
Način organizacije
Osnovne akademske studije japanskog jezika i književnosti traju četiri godine. Po godini ima otprilike po četrnaest predmeta i uglavnom jedan kolokvijum (zavisi od profesora). Nastava je delimično obavezna. Na nekim predavanjima je prisustvo obavezno kako bi izašao na ispit. Predavanja su korisna jer se obično koriste tuđe beleške i skripte (iz određenih predmeta ne postoje knjige, samo preporučena literatura). Naravno, najbolje je imati svoje beleške i slušati redovno predavanja. Iz godine u godinu se biraju izborni predmeti, a od treće i novi jezik. Postoje četiri tipa izbornih predmeta: akademsko-opšteobrazovni, teorijsko-metodološki, naučno-stručni, stručno-aplikativni. Tu se javljaju predmeti o znakovnom jeziku, predmeti vezani za kulturu određenog jezika, predmeti opšte lingvistike… Studenti dobijaju predispitne poene na prezentacijama, aktivnosti, kolokvijumima… Očekuje se za što bolji uspeh i taj vid angažovanja.
Dosta pauza ima između obaveznih predavanja tako da nekad možeš provesti po čitav dan na fakultetu. Ono što je u današnje vreme primamljivo studentima su dva kafića koja se nalaze kod hola fakulteta i u podrumu. To su dva glavna sastajališta studenata gde provode vreme na pauzama.
Što se tiče obaveznih predmeta, pola predmeta je vezano za učenje samog jezika, a druga polovina se sastoji iz kulturoloških predmeta (književnost, kultura, pozicija u svetu).
Prijavljivanje ispita se vrši preko e studenta, nekoliko dana pred sam početak ispitnog roka. Ima više rokova i pauza je obično nedelju dana između dva roka. Većina studenata se obraća kolegama putem Facebook grupe ili kod studentske službe.
Ispiti se mogu prenositi iz godine u godinu, što omogućava kalkulaciju i planiranje šta se može kada položiti.
Na sajtu fakulteta možeš naći dodatne infomracije o svemu što te zanima (u odeljku najčešća pitanja).
Aktivnosti na fakultetu
Postoje sekcije za sve jezike, recimo čitanje, kaligrafija, ili klubovi gde se priča na određenom jeziku. Postoji dosta sportova koji se mogu igrati za fakultet. Tu je i veliki broj razmena sa fakultetima koji se nalaze u drugim državama. Ovakav vid aktivnosti ti može proširiti vidike i možeš upoznati dosta novih ljudi koji imaju slična interesovanja kao ti.
Šta posle fakulteta?
Posle ovog fakulteta postoji širok spektar zanimanja: profesor, naučni radnik, prevodilac, lektor i korektor, kritičar… Jezik je živa materija koja se stalno menja, pa je samim tim jako bitna aktuelnost i nadograđivanje čak i posle osnovnih studija. Takođe, posle osnovnih studija imaš mogućnost upisa na master studije i potom na doktorske studije. Ljubav prema znanju je put koji nema kraja, ako je neguješ u sebi sigurno ćeš imati uspeha za koji god fakultet se odlučiš.
