Najkobnija nesreća u pomorskoj istoriji: Vilhelm Gustlof

Potonuće Vilhelm Gustlofa se smatra najvećom pomorskom tragedijom savremenog doba, a gubici daleko premašuju broj žrtava sa čuvenih brodova Titanik i Lusitanija. Ali, začudo, za njega opet većina ljudi nikad nije čula. Brod je dobio ime po vođi nacističke partije u Švajcarskoj- Vilhelmu Gustlofu, koji je ubijen. Ovaj brod je rođen iz smrti.

Brod je prvobitno bio namenjen za krstarenje po Mediteranu, ali njegova karijera kao kruzer nije dugo potrajala.  Nemačka mornarica ga je ubrzo prenamenila u vojnu bolnicu, a potom je odlučeno da će se njime evakuisati nemački vojnici  i civili. Na brod se ukrcalo preko 10.000 ljudi, od čega su polovinu činila deca.

Operacija ,,Hanibal”

Vilhelm Gustlof je bio deo vojne operacije ,,Hanibal”, koja je pokrenuta tokom Drugog svetskog rata, u januaru 1945. Glavni cilj operacije je bilo izvlačenje nemačkih vojnika i civila iz Istočne Pruske, Kurlandije i Poljskog koridora.  Evakuacija je trajala 15 nedelja i smatra se najdužom u istoriji.

30. januara 1945. godine  četiri torpeda su čekala u utrobi sovjetske podmornice S-13. Na svakom je bila ispisana posveta: za rodnu grudu, Za sovjetski narod, Za Lenjingrad i Za Staljina.  Torpedno ,,za Staljina” se pokvario u svm ležištu, pa nije ni bio lansiran.

,,Ušetali smo u mračni tunel rata bez mogućnosti da vidimo šta leži pod nama”

Tajne Baltičkog mora

Vilhelm Gustlof nije bio jedini brod uništen tokom evakuacije.  Parobrod General fon Štojben takođe je potopila podmornica S-13 i odnela 4.000 života. Potapanje broad Goja odnelo je živote 6.500 putnika. Brodovi Tilbek i Kap Arkona nosili su jevrejske zatočenike iz koncentacionih logora. Te brodove su bonbardovali I potopili avionic britanskog vojnog vazduhoplovstva, ubivši više od 7.000 njih. Procenjuje se da je samo tokom 1945. više  od 25.000 hiljada ljudi izgubilo život u Baltičkom moru. Tela su mesecima izbacivana na obalu na raznovrsnim mestima, prestravljujući stanovnike na obalama. Čak i danas gnjurci spominju neko čudno prisustvo u vodama blizu ogromnih morskih grobnica.

U moru zrno soli

,,U moru zrno soli” je roman istorisjke fikcije litvansko-američke autorke Ruta Sepetis. Sepetis  stvara četiri fikcionalizovana, ali istorijski tačna glasa kako bi prenosila tragediju iz stvarnog života. Joana: Litvanka sa medicinskim iskustvom; Florijan, pruski vojnik koji beži pred nacistima s ukradenim blagom; i Emilija, poljska devojka koja je u drugom stanju, konvergiraju se na putu za bekstvo kako napreduju ruske trupe; svi na kraju sreću Alberta, nacističkog piona sa zabludom veličanstva, dodeljenog palicama Gustlofa. 

,,Prirodu rat nije mogao da mi oduzme. Nacisti nisu mogli  da zaustave ni vetar, ni sneg. Rusi nisu mogli da mi uzmu sunce ili zvezde.”

Svakog od njih progoni tragedija, laži I…rat. U ovoj priči se prepliću četiri životne priče, sva četiri u pravcu ,,Vilhelm Gustlofa”- broda koji obećava sigurnost i slobodu.Sepetisova kroz ovaj roman osvetljava izgubljena poglavlja istorije i priča priču koja svedoči o ljudskoj snazi I duhgu koji se opiru ratu I okrutnosti.