Društvo Svojom glavom

Nasilje nad ženama: Da li smo dovoljno glasni?

Rodna ravnopravnost i nasilje nad ženama uvek su aktuelne teme na našim prostorima. O nasilju u bilo kom obliku izbegava se da se glasno govori, najčešće iz straha. Žrtve koje ipak odluče da progovore, bivaju osuđivane ne samo od strane okoline, već i od strane čitave javnosti, pogotovo ako je u pitanju javna ličnost. Nasilje se u bilo kom obliku gura pod tepih. Žrtve bivaju primorane da ćute iz najrazličitijih razloga i u najvećem broju slučajeva se smatraju krivima.

Prisetimo se slučaja Milene Radulović iz januara 2021. godine. Ova mlada i hrabra glumica svojim izlaskom u javnost, po prvi put nakon dužeg vremena, odlučila je da digne prašinu. Naravno, naišla je na oštru osudu javnosti, iako je broj ljudi koji je podržava bio znatno veći. Milena je još tada svojim primerom pokazala kako bi trebalo da se ponaša jedna javna ličnost. Filmovi, serije, pesme i svi ostali vidovi umetnosti ne bi trebalo da budu zatrovani temama kao što su nasilje, ubistvo i slično. Potrebno je da se svaki pojedinac, bio on javna ličnost ili ne, odgovorno odnosi prema ovakvim temama. Već godinama, pa i decenijama unazad,  svedoci smo da to nije tako.

Nasilje nad ženama
Foto: Snežana Krstić/Novinarke protiv nasilja/NPN
Nasilje nad ženama kao svakodnevna stvar

Godinama unazad svedoci smo nastajanja raznih institucija. One bi trebalo da podstiču žene žrtve nasilja da jasno i glasno govore o tome šta im se dešava. Međutim, svesne su da u našem zakonodavstvu i sudstvu i dalje ne postoji adekvatna zaštita koja bi svakoj žrtvi trebalo jednako da bude dostupna. Zato mnoge od njih i dalje biraju da ćute. U naše vaspitanje je duboko utkana fraza Gledaj svoja posla. Toliko da, čak i kada smo svedoci nasilja u našoj ili tuđoj porodici, komšiluku ili okruženju, odbijamo da pozovemo pomoć, ne želeći da budemo umešani.

Kultura jednog društva pokazuje kakvo je to društvo zaista. Svedoci smo da se na našim prostorima u kulturu ulaže vrlo malo. Upravo zbog slobode koju su takozvani umetnici osetili danas možemo videti da je nasilje nad ženama vrlo promovisano od strane mnogih istaktnutih estradnih i neestradnih umetnika.

Svedoci smo toga da mediji koriste nasilje bilo koje vrste kako bi postigli efekat senzacije. Ne može se dovoljno istaći koliko pogrešnu poruku na taj način prenose. Mi smo se već nekoliko puta dotakli teme Informera i senzacionalnog intervjua, koji je masu žena podstakao da izađu na ulice. Na današnji dan odlično bi bilo da se toga ponovo prisetimo.

Video kao sredstvo u borbi protiv nasilja

Na Jutjubu je pre određenog vremena osvanuo video studentkinje FDU, Ane Nikolić. Reč je o kompilaciji domaćih ex-yu i savremenih pesama, čiji tekstovi ili delovi tekstova otvoreno promovišu nasilje nad ženama, i to od strane samih žena. Neke od ovih pesama izašle su nedavno, dok su druge izdate čak 80-ih godina. Neke od njih postale su vanserijski hitovi. To nam dokazuje da je položaj žena u Srbiji, pa i celoj bivšoj Jugoslaviji, u najmanju ruku isti već više od 30 godina.

Zanimljivo je primetiti da se među izvođačima u ovom videu najviše istakla Ceca Ražnatović, ili kako njeni fanovi vole da je zovu- Srpska majka. Video je naišao i na određen broj kritika, govoreći da su stihovi mnogih pesama izvučeni iz konteksta. Određeni pevači su se nakon objavljivanja videa, koji možeš pogledati ovde, oglasili i dali svoje mišljenje i kritiku. Video je mahom pobrao simpatije gledalaca i dopreo do izuzetno velikog broja ljudi, što je jako važno.

Ovde nije reč samo o tekstovima, autorima tekstova ili izvođačima. Svesni smo da će se mnoge od ovih pesama pevati još dugi diz godina, s obzirom na broj godina koji je već iza njih. Govorimo o poruci iza njih, koja se kroz veselu melodiju ili lep spot može shvatiti krajnje naivno i bezazleno.

Nasilje nad ženama
Foto: Milena Đorđević/Novinarke protiv nasilja/NPN
Prevencija nasilja nad ženama

O temama poput ove nikada se neće dovoljno glasno govoriti. Zato je  video studentkinje Ane Nikolić bio i više nego potreban. U opisu videa pobrojani su brojevi telefona različitih institucija za prevenciju nasilja širom Srbije, i to po gradovima. Tu se nalazi i ceo Anin rad, u slučaju da te je ova tema više zainteresovala.

Današnji datum, 25. novembar. označava početak 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Više o rodno zasnovanom nasilju pročitaj ovde. Aktivirajmo se ne samo tokom ovih 16 dana, već tokom čitave godine.

Dugotrajno nasilje u bilo kakavom obliku stavlja trajne posledice i teško izlečive rane. Ovo se ne odnosi isključivo na samu žrtvu, već i na sve one koji zajedno sa njom kroz ovaj problem prolaze. Nasilje u porodici ostavlja trajne posledice na svakog njenog  člana. Zato bismo na ovaj način želeli da pružimo podršku onima koji kroz nasilje trenutno prolaze ili su prolazili. Nikada i ni po koju cenu nemojte misliti da ste sami u tome.

Pretplati se
Obavesti o
guest
1 Komentar
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
trackback

[…] nakon njega. Na radnim mestima neretko se suočavaju sa seksualnim zlostavljanjem i drugim oblicima nasilja. To je danas rasprostranjeno i van poslovnih okvira. Iako joj je obrazovanje jednako dostupno, ona […]