Pitamo te

(Ne)Bezbednost mladih u saobraćaju: Izazivači ili žrtve?

Umesto gasa - nagazi kočnicu i ispadni baja!

Mladi ljudi su najčešće žrtve saobraćajnih nesreća, ali takođe i njihovi najveći izazivači. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u Srbiji godišnje u proseku pogine 110, a biva povređeno 6550 mladih u saobraćajnim nesrećama.

Sproveli smo anketu na uzorku od preko 200 mladih, kako bismo dobili podatke o njihovim stavovima i navikama, kao i o uzrocima koji su doveli do ovako velikih brojki.

Konzumacija alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci pri vožnji

Najveći broj nesreća kod mladih dešava se u noćnim časovima vikendom, kada je i konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci najučestalije. Ohrabruje podatak da 87, 5 % ispitanika naše ankete ističe da nikada ne konumira alkohol i psihoaktivne supstance.

Ipak, nikako ne treba zanemariti podatak da 12,5% njih ponekad ili često to radi, i da 40% njih ističe da mladi iz njihove okoline ponekad ili često konumiraju alkohol i psihoaktivne supstance. Upravo ti procenti dovode do nesreća. Šta dovodi do toga da mladi konzumiraju ove supstance iako znaju da može doći do fatalnog ishoda?

Jovana Mitrović, magistrantkinja psihologije, psihološkog savetnika i psihoterapeuta u edukaciji Geštalt metode navodi da alkohol i psihoaktivne supstance dovode do poremećaja svesti i stimulacije i da su kapaciteti veći nego što zapravo jesu. Pri tome se onda, kako kaže, dešava pogrešna procena kao na primer sedanje za volan i kontrola vozila bez osećaja da na taj način se ne ugrožava samo sopstveni život već i ostali učesnici u saobraćaju.

Takođe je važno navesti da mladi ljudi zbog razvojne faze u kojoj se nalaze nemaju adekvatan osećaj odgovornosti jer je adolescentski period sam po sebi jedan tranzicioni period iz deteta u odraslu osobu, i ovo je period kada se spoznaju sopstvene granice i potrebe po prvi put kroz malo drugačiju životnu prizmu, dodaje ona.

Brza vožnja (ni)je sigurna vožnja

Samo 37,7% ispitanika nikada ne prekoračuje brzinu kada vozi, dok samo 10,4% njih ističe da njihovi prijatelji nikada ne prekoračuju brzinu. Koliko na to uticaj ima okolina i njihova očekivanja?

Uticaj okoline je veliki. U mentalitetu našeg naroda važi narativ da je dobar vozač onaj ko vozi brzo, prvenstveno, pa tek onda sigurno, navodi Jovana.

Koliko na vožnju mladih uticaj ima okolina i njihova očekivanja govore podaci da 49% ispitanika ističe da se osećaju nebezbedno u saobraćaju kao pešaci, dok se kao vozači ili suvozači nebezbedno oseća 51% njih.

I pored tog objektivnog osećaja nebezbednosti, 58,3% mladih se nekada vozilo sa nekim ko je konzumirao alkohol ili psihoaktivne supstance, a od onih koji nisu, 38,6% bi to uradilo u zavisnosti od situacije.

Da li su muškarci više skloni dokazivanju?

Čak 83% poginulih mladih u saobraćajnim nesrećama čine muškarci, pokazuju podaci Agencije za bezbednost saobraćaja. Koliko u tome biološki i sociološki aspekt igraju ulogu?

Jovana Mitrović kaže da mladi muškarci, koji su novi i neiskusni vozači, često imaju potrebu da se dokažu kroz dobru vožnju, što, kako je već navela, često u našem mentalitetu podrazumeva brzu vožnju,

Oni imaju hormonsku stimulaciju koja ide u prilog nestrpljivosti, afektivnom ponašanju, potrebi za adrenalinom i nerealnom samopouzdanju u njihove vozačke sposobnosti. Važno je spomenuti da postoji stigma da je vožnja nešto što je bliže muškom nego ženskom polu, pa je onda i brza i nebezbedna vožnja način potvrde muškosti i tog dela indentiteta koji je u razvoju, objašnjava psihološkinja.

Ko je najviše odgovoran?

Veliki procenat ispitanika naše ankete, 74 odsto, smatra da su mladi pre izazivači nego žrtve nesreća. Jovana kaže da ih zbog toga ne treba osuditi nego staviti fokus na manjak edukacije i odgovornost roditelja da svoje dete ne puštaju kao učesnika u saobraćaju dok nisu sigurni u njihovu odgovornost za volanom.

Kompanija Carlsberg Srbija takođe godinama unazad promoviše odgovorno konzumiranje alkohola. Podizanje svesti o odgovornoj konzumaciji, informisanje, edukacija kroz aktivnosti njihovih brendova i saradnja sa partnerima deo su globalne kompanijske strategije održivosti Zajedno ka nuli, koja obuhvata četiri strateške oblasti, među kojima je i Nula neodgovorne konzumacije alkohola.

Saradnjom sa Agencijom za bezbednost u saobraćaju u aktivnom edukovanju javnosti simulacijom vožnje pod dejstvom alkohola ispred TC “Rajićeva”, kao i aktivnostima Tuborg brenda, koji je blizak mladima, poput informisanja i deljenja narukvica sa porukom o odgovornoj konzumaciju u barovima, pabovima i kafićima, tokom cele 2021. godine apelovali smo na odgovornu vožnju, rekla je za naš portal Marija Stoisavljević, specijalistkinja za komunikacije u kompaniji Carlsberg.

Dodaje i da proširivanjem Carlsbergovog asortimana bezalkoholnim proizvodima žele da omoguće potrošačima veći izbor sa 0% alkohola, a na ambalaži svih njihovih proizvoda istaknuti su simboli za odgovornu konzumaciju.

Uticaj kampanja o odgovornoj konzumaciji alkohola na svest mladih

Mural koji je u novembru prošle godine izradio Andrej Josifovski (Pijanista) deo je kampanje o odgovornoj konzumaciji alkohola Kad me vozi ne vozim, koju kompanija Carlsberg Srbija godinama sprovodi sa svojim brendovima i u saradnji sa brojnim organizacijama, udruženjima i partnerima.

foto: Carlsberg Srbija

Cilj saradnje sa Studentskim centrom i autorom murala jeste da dopremo do ciljne grupe koja tek oformljava odnos prema konzumaciji alkohola i vožnji, a to su mladi ljudi koji ulaze u svet alkoholnih pića. Veliki broj pozitivnih reakcija i objava murala na društvenim mrežama potvrđuje da smo uspeli da skrenemo pažnju javnosti, što nam je podstrek za dalje aktivnosti na ovu temu, rekla je ispred Carlsberga Marija Stoisavljević.

Psihološkinja Jovana Mitrović smatra da je ova kampanja vrlo značajna i bliska mladima i njihovom doživljaju.

Bilo bi veoma delotvorno povećati ovakve vidove kampanja, pogotovo na mestima gde je koncentracija mladih ljudi velika, ali takođe bih se vratila i na odgovornost roditelja u celom procesu sedanja za volan i konzumacije alkohola, kao i na poboljšanje edukacije koja je evidentno nedovoljna, zaključuje.

*Tekst je nastao u okviru projekta “MLADI: Savez za medijsku pismenost i digitalni značaj, projekt za podršku omladinskog građanskog učešća kroz medijsko i digital prisustvo”, koji se sporovdi uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, a koji sprovodi Intitut za medije i različitosti u saradnji sa Krovnom Organizacijom Mladih Srbije, Lokal Presom, Novim Magazinom i Instutom za medije i različitosti – Zapadni Balkan.

Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove Evropske Unije.

Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments