Još kao mali dečak, Nemanja je stavljen pred veliki životni izazov. Ustanovljen mu je kancer zbog koga mu je amputirana leva noga. Sa tom promenom njegov život postaje drugačiji. Na pitanje kako se osećao nakon saznanja da će izgubiti nogu, Nemanja nam je rekao sledeće:
Bio sam jako mali, donekle možda i nesvestan cele situacije. Meni su saopštili jednog popodneva da je zbog forme bolesti i težine celog problema najbolje rešenje amputacija. Shvatio sam to kao nešto što mora da se uradi, da je to za moje dobro i da ću osetiti olakšanje nakon amputacije.
Nakon rešenja zdravstvenih problema, Nemanja je počeo da se vraća svojim svakodnevnim aktivnostima. Kako se ne bi osetio drugačijim, njegovi roditelji i nastavnici u školi upoznali su Nemanjine vršnjake sa promenom kroz koju je on prolazio, jer su deca u tom periodu ponekad surova.
Moja najveća podrška svakako jeste bila okolina, delom porodica i zahvaljujući njima nisam nikad bio sagledavan kao osoba sa invaliditetom, kazao je Nemanja.
Osoba sa invaliditetom u svetu sporta
Nemanja je svoju sportsku karijeru započeo plivanjem, kojim se bavio približno osam godina. Istovremeno je to bio prvi sport u gradu kojim su osobe sa invaliditetom mogle da se bave. U njemu je video priliku da dokaže svoje velike potencijale. Vremenom je zavoleo plivanje i stil života koji ovaj sport donosi sa sobom, sve dok nije došlo do želje za promenom.
Mogao sam da ostanem tu i budem u tome, ali jednostavno nisam video sebe. Oduvek sam znao da prepoznam i nikada se nisam zadovoljavao mirnim vodama. Uvek mi je trebala neka promena, nešto novo, nešto gde mogu da se iskažem, naveo je Nemanja.
Tokom razgovora, Nemanja se osvrnuo na aktuelnu situaciju sa Olimpijskih igara. Naime, jedna od atlatičarki američke reprezentacije povukla se sa takmičenja zbog problema sa depresijom i anksioznošću, na šta je on rekao da je to normalna pojava u sportu i da se i sam susretao sa sličnim problemima, ali da nikada nije dozvolio da ga ta osećanja savladaju.
Pandemija i ostvarenje ciljeva
Meni su se mnogo dobrih stvari dogodile tokom pandemije. Dobio sam neke poslovne šanse, upoznao sam mnoge ljude. Shvatio sam da je to još jedan izazov za mene, možda čak i najveći, jer jednostavno svaki čovek treba da teži da se ostvari na svaki način, naveo je.
Kada smo pitali Nemanju šta bi poručio mladima, on je odgovorio da treba da postavljaju mikrociljeve koje će ispunjavati na dnevnom nivou.
