Mitar Zorić, domaćoj alternativnoj sceni poznat kao pesnik koji voli da zasvira na ulici, i Tom Sojer koji već izvesno vreme svojom gitarom sinhrono prati Zorića, se ovoga puta svojoj publici predstavljaju u punom sastavu. Zorićev tekst i muziku koju je napisao u saradnji sa Sojerom, od sada će izvoditi i Dimitrije Vrbić (Dime) na bas gitari, kao i Stefan Nikolić (Koja) na bubnjevima. Tim povodom je redakcija Youth Vibes-a sa ovom posadom razgovarala o tome kuda plove, ko je kapetan broda i kako njime upravlja.
U kafeu „Image“ u Nišu, uz atmosferu koja podseća na onu u filmu „Barfly“ Dime, Zorić i Sojer, izneli su sve pojedinosti o svom albumu i uslovima pod kojima je nastao, ali su otkrili i poneku zanimljivost o sebi. Tako je Dime objasnio kako se nakon funk benda“Brm Brm“ i alternativnog sastava „Ventil“ pristigao u o.k.o.t.:
„Došao sam kao neko ko u tom trenutku nije imao bend. Sa Kojom sam se znao od ranije, jer sam prvi bend napravio sa njim. Igrom slučajeva, on se našao sa Mitrom i Sojerom i krenuo da svira bubanj. Tako sam se našao sa njima.“ On je otkrio da je učestvovao i u procesu komponovanja muzike za ovaj album i da je prva numera koju je snimio sa ostalim članovima, upravo singl „Idi daleko“.
U Sojerovom slučaju, sve je proizašlo iz slučajnog susreta sa Zorićem, zaključno sa prošlogodišnjim Evergrin festivalom (Evergreen fest) u Nišu na kome je kako je rekao, prvi put doživeo nirvanu. Euforično se prisećajući tih i predjašnjih dana, dotakao se i prelomnog trenutka kada je shvatio da želi da se profesionalno bavi muzikom:
„Bilo je to na jednom od nastupa sa „Bobijem“ i „Kicom“, sa kojima sam jedno vreme svirao. Lokal je bio gotovo prazan, spustio sam glavu, čekajući da se sve završi a onda sam shvatio da pristiže sve veći broj ljudi koji djuskaju. Tada sam rekao sebi: „Hej ja bih samo ovim da se bavim!“
Dodao je da se u tom periodu oprobao i kao tekstopisac kada je u saradnji sa prijateljem napisao numeru „Nemam šta da ti dam“, čija se akordacija podudarala sa ostalim pesmama koje bi izvodili. Medju njima nalaze se i pesme „Stereo banane“, pa i Britni Spirs (Britney Sprears).
Njih dvoje objasnili su i način na koji dolazi do komponovanja muzike u ovom bendu:
Bazu tehničkog znanja o muzici dopunjuje zajednički osećaj. – Sojer
Da pesme mogu nastati i iz improvizacije i zagrevanja na početku probe, potvrdio je Dime ali i dodao da sve može biti proizvod već postojećih i razradjenih ideja a da se pritom to i ne čuje na kraju: „Nekada se čuje, nekada bude glavna tema, nekada solo…“ A Sojer je na to gromoglasno dodao: „Nekada to bude druga pesma!“
Valja čuti i šmek i reč. – Sojer
Aludirajući na odnos forme i sadržaja u njihovoj muzici, Sojer je slikovito objasnio odnos izmedju „šmeka i reči“:
Šmek je u našem slučaju, Mitrova interpretacija reči, a reč je zajednička ideja.
Razgovarajući o autentičnosti tih ideja u okvirima njihove muzike i muzike uopšte, Dime je izneo stav da bend čini autentičnim način na koji svaki član unutar njega percipira svoju publiku, njih kao ljude i nastupe.
Svako od nas se ogleda u svojoj publici, jednako kao što se i naša muzika ogleda u muzičkom ukusu onih koji su nama slični, kazao je Dime.
Poigravši se rečima, zaključio je da „Ne treba ići daleko“ , misleći na iscrpljivanje tudjih ideja u procesu stvaralaštva ali je kasnije dodao „a otišla je daleko“, misleći na Violetu, glavnu junakinju već pomenutog singla.
U one koji ga inspirišu svrstao je Panteru (Pantera) i Motorhed (Motorhead) , ali i Pako De Lusija (Paco de Lucia). Objasnio je da mu se u procesu reinterpretacije muzike nekada svidi sekvenca na bubnju, i da katkad poželi da van konteksta tog žanra stvori nešto originalno u sopstvenoj muzici.
Zorić je u u tom trenutku spomenuo sedmu umetnost, a u i ostvarenja koja ga inspirišu ubrojao je filmove Mr. Nobody (2009) i Eternal Sunshine of the Spotless Mind (2004).
„Kupimo Vejtsa (Tom Waits), Bob Dilana (Bob Dylan) i sve one na koje je dobar deo mladih danas oglušen. Tako im, u ime onih koji su u manjini, približavamo sva ta imena“ – završava Sojer. A kako planiraju da sopstvenu muziku približe takvoj publici? Sojer je osmehnuvši se, rešio i tu dilemu rekavši da „Mitar kontinuirano radi na tome, svirajući na ulici.“
Uliva se puno tokova u jednu reku. – Zorić
Na pitanje kako izgleda proces nastajanja pesama, Zorić je odgovorio: „Dodjemo na probu, krenemo da sviramo, i onda ja usmerim svoje težnje i očekivanja prema njima, i sve tako do krajnjeg produkta.“
Sojer nas je tom prilikom obavestio da je ulogu onoga koji odredjuje smer u kojem se muzički kreće bend prepustio Zoriću jer on predlaže sve ono što Sojer misli, a u slučajevima kada nije tako, pribegava se kompromisu. Rezultat toga su besprekorni odnosi unutar benda jer su svi svesni činjenice da se „nalaze na istoj strani“. Pritom insistira na uslovima koji obezbedjuju manje prostora za diskusiju, a više za preuzimanje inicijative.
O.k.o.t. nije Tamara Tam – Zorić
O.k.o.t. nije „Tamara Tam“, nije „Brzalica Bivšoj Dragoj“, nije ni „Sofijin Cvet“. Zorić ističe da glavnu odliku ovog sastava treba tražiti u činjenici da uloga pesama koje potpisuju, nije intimno odnošenje prema ženskim junacima iz sveta i mašte, već ukazivanje na socijalne fenomene.
Svakako da razumeti koncept o.k.o.t.-a sa i bez novih članova benda, znači razumeti činjenicu da o.k.o.t. danas nije obeležen onom predjašnjom poetikom, instinktivno praćenom Sojerovom gitarom. U skladu sa tim, pesme sa ovog albuma, odlikuje drugačiji senzibilitet i aranžman.
Violeta je spajajuća tačka izmedju mene i benda – Zorić
Zorić objašnjava proces nastajanja svih pesama, na osnovu čega se stiče utisak da su i „Jednooki Zoki“ i „Violeta“, metafore. Za one znatiželjne, na pitanje jesu li ove numere nastale po ugledu na stvarne dogadjaje i ličnosti, redakcija Youth Vibes-a daje potvrdan odgovor. Medjutim, u pesmama se zadržava samo ono „što dodeli veliki lisac“, kako potvrdjuje i Zorić, „a dodeljulje malkice.“
On se ovoga puta pred nama našao u ulozi „velikog lisca“ koji je odbio da u detalje otkrije priču koja počinje u Kotoru, nastavlja se u Nišu i počinje da postoji u vidu pesme „Idi daleko“. Ali je zato sa nama podelio iskustvo koje inspiriše.
Veliki deo ženske publike benda o.k.o.t. pronašavši sebe u ulozi Violete, može steći utisak da je Zorić i ovu pesmu posvetio nekoj ženi, ali on ističe da to nije bio slučaj. Njemu zapravo „nije ni važno kom se polu obraća“, jer problem ne poznaje pol.
Da tekst pesme „Idi daleko“ nije posvećen samo ženama potvrdjuje i činjenica da je njen autor, Zorić često peva samom sebi, ne bi li ga ona setila puta kojim korača kroz život. Sojerov je pak prvobini utisak o njoj obojen ličnim iskustvom koji je ovu pesmu načinio romantičnom, iako je Zorić nije takvom napisao.
Iz ovoga je jasno da motiv za nastanak pesama koje potpisuje o.k.o.t. ne treba tražiti u individualnim impulsima članova benda, već u tudjim motivima. Oni koji su motivisani za promenu, pronaći će se u njihovim pesmama: „A za one koji traže izgovor, nema mesta.“– naglašava Zorić.
Počeli smo sa sentimentalnim „Digni ruku“ zvukom – Sojer
Od Sojera smo saznali i činjenicu da je pesma tek nedavno realizovana jer on nije imao gitaru koja bi mogla da reprodukuje zvuk koji je želeo. Zanimljivo je da su se u taj zvuk, upisale dve gitare, od kojih nijedna nije pripadala Sojeru, i da su nakon „Telecastera“ sticajem okolnosti došli u posed gitare jednog o članova benda „Galija“. On se prisećajući tog iskustava nadovezao: „Bilo je lepo i sentimentalno čuti svoju pesmu na toj gitari, ali to nije bilo ono što sam želeo da postignem.“ Tek je kasnije „Fender starcaster hollow body“ uz pomoć „Kerberovog pojačala“ postao instrument koji je finalno definisao njegovu ideju.
Očekujte veću distorziju i siroviju tematiku – Sojer
Tematska okosnica ovog albuma tiče se funkcionalnosti političkog sistema naše države, rekao je zorić Zorić, dok je Sojer spomenuo i „ono što prožima našu svakodnevicu i društvo“, kao i posledice tih zbivanja koje osećamo. Najistaknutije od svih pitanje koje o.k.o.t. ovim albumom postavlja, ipak je pitanje rada državnih institucija.
Iako sebe zvanično nazivaju organizacijom čiji je cilj „iskvarivanje mladih“, Sojer je priznao da u stvarnosti to baš i nije tako, i da je pravi cilj približiti mladima ideje zarad kojih bi se pokrenuli na individualnom planu. Na kraju, izneo je utisak da se sve ono što utiče na formiranje i promenu političkog stava lako prenosi generacijski, i da je i njemu i Zoriću neizmerno drago kada „makar jedan klinac pridje posle nastupa“ i sa njima podeli svoje utiske.
Za kraj, čitaoce Youth Vibes-a koji su do sada imali prilike da prolazeći ulicama grada Niša čuju „Tamaru Tam“ ili bilo koju drugu od gore navedenih pesama, koje nisu ni „Idi daleko“ ni „Filfak“, članovi benda o.k.o.t. pozivaju da posete neki od njihovih sledećih nastupa, koji će se održati u svrhu promocije ovog albuma. A ljubiteljima Zorićevih pesama Dime poručuje: „Na nastupima ćemo izvoditi i Zorićeve pesme, mada mu za tako nešto nismo potrebni!“
