Društvo

Od vežbanja klavira do suda: Vladimir Aćimović

"Rekli su da više nikada ne žele da čuju klavir kada odem na studije. I tu kreće njihov inat koji je kulminirao u prekršajnu prijavu."

Vladimir Aćimović višestruko je nagrađivani pijanista iz Niša. Ovaj 18-godišnjak studira u Beogradu i Gracu i stipendista je Fonda za mlade talente Republike Srbije.

O njegovom talentu najbolje govore nagrade i nastupi na najprestižnijim takmičenjima u Evropi. Sa uspehom je nastupao u Srbiji, Rusiji, Češkoj, Italiji, Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Kneževini Lihtenštajn, Švajcarskoj i Austriji, Španiji, Nemačkoj
Francuskoj i Sloveniji.

Slučaj ovog pijaniste eskalira februara ove godine, međutim, njegov problem počinje još 2016. godine.

Foto: privatna arhiva

Remećenje javnog reda i mira ili odraz netolerancije?

Kako Vladimir kaže za Youth Vibes, problem je počeo dok je bio u srednjoj školi u jutarnjoj smeni, pa je vežbao popodne.

Komšiji je to krenulo da smeta, što sam razumeo, jer je to uvek bilo uveče, nakon što se ljudi vrate sa posla, kaže on.

Nakon toga je razgovarao sa muzičkom školom koja mu je omogućila da pohađa nastavu po specijalnom rasporedu zbog čega je mogao da vežba prepodne. Uskoro je i to krenulo da smeta iako je komšija uglavnom tada bio na poslu, pa ga je i sa posla prijavljivao.

Krenuo sam da provodim i do 12 sati dnevno u školi kako bih uspeo da ulovim neki sat kada se oslobodi neka vežbaonica. Moji roditelji su zbog toga podigli kredit i kupili novi klavir koji je električan. 

U međuvremenu se, zbog brojnih dolazaka policije, obratio komunalnoj sa potpisima svih ostalih stanara da može da vežba u dozvoljeno vreme. Oni su odgovorili pozitivno, upravnica zgrade je odgovorila pozitivno i na skupštini stanara su došli do zaključka da može da vežba u prepodnevnim časovima do dva, dva i po sata, a da ostatak vežba na električnim slušalicama. To je funkcionisalo dok nije otišao na studije.

Kada sam prvi put došao za zimski raspust i po istom dogovoru seo prepodne da vežbam, došla mi je policija na vrata.Kasnije u razgovoru sa komšijama su rekli da više nikada ne žele da čuju klavir kada odem na studije. I tu kreće njihov inat koji je kulminirao u prekršajnu prijavu, objašnjava Vladimir.

Nemogućnost kompromisa

Vladimir kaže da je probao da napravi svaki mogući kompromis. Kada su počele prijave policiji prošle godine, otišao je da razgovara sa njima. Ispostavilo se da oni tada nisu bili kod kuće, već da je bilo njihovo dete a da su oni njega prijavili sa posla.

Ja sam onda preneo poruku da stupe u kontakt sa mnom kada dođu sa posla a kao odgovor sam dobio prijavu policiji da sam uznemiravao njohovo dete. To je dovoljno ilustrativan primer njihove dobronamernosti.

Postoje li uslovi za napredak u društvu sa iskrivljenim sistemom vrednosti?

Kako kaže ovaj osamnaestogodišnjak, iako kod nas postoje fondovi koji izdvajaju značajan novac za razvoj mladih talenata, na žalost odsustvo je sistemska podrška u smislu promocije i afirmisanja mladih naučnika, umetnika i sportista koji se uglavnom ostavljaju na društvenim marginama.

To je jedan širi problem koji se ne tiče samo državnog uređenja, već je jedan socijalni fenomen da imamo situaciju da se dekadencija promoviše i stavlja u prvi plan, a prave vrednosti izostaju, počev od svih nacionalnih frekvencija a onda i najmanjih medija. Veća medijska zastupljenost uspešnih mladih ljudi, umetnosti, kulture i nauke bi umnogome obogatila svakodnevni život.

Dodaje da je potrebno sistemski raditi na promeni ideologije i  društvenih vrednosti, od jedinke, preko institucija, ustanova, lokala, pa sve do samog vrha države.

Jedan veliki problem našeg društva je jedna velika politizacija koja se vrši i u domenu kulture, nauke i sporta i mi mladi treba da budemo ti koji će reći stop ovom trendu i da na neki način zaustavimo sistem da u svoje neke sebične svrhe koristi naš talenat i naš rad. 

Može li uređenje zakona o vežbanju muzičara pomoći?

Vladimir na ovo pitanje kaže da je bolje pitanje je zašto se taj isti zakon ne primenjuje na sve podjednako.

Imamo situaciju da sistem ne može da se izbori sa glasnim klubovima, splavovima i zaista bahatim kućnim žurkama a revnusno reguju na sviranje klavira. Nije bitan toliko konkretan slučaj koji se desio meni već to treba da posluži kao jedan fenomenološki primer gde se mi krećemo kao društvo i koje vrednsoti se propagiraju a koje demonizuju.

On smatra da je neophodno zakonom urediti vežbanje muzičara jer, kako kaže, oni zaista nemaju gde da vežbaju ni u okviru svojih muzičkih škola, ni akademija.

Na Fakultetu muzičkih umetnosti muzičari vežbaju u zgradi iz 19. veka koja nema dovoljno prostora na instrumentima koji su prosečno stari koliko i sama akademija.

Dodaje da se ne treba bahatiti i apsolutno nije za desetočasovno vežbanje kod kuće ali, kako kaže, neki minimum mora da postoji za napredak.

Zamislite da ste profesionalni biciklista koji biciklu vozi samo na sobnom biciklu, slikovito objašnjava.

Jedino što može da snosi kao posledicu je to da plati neku određenu kaznu, ali to nije nešto što ga brine. Više ga brine to kakve posledice može da snosi struka.

Ako zakon jednom da stav da je vežbanje u prepodnevnim časovima prekršaj, to daje kredibilitet svakome da prijavi neko dete u komšiluku koje vežba što će imati za posledicu desetkovanje muzičke škole i akademije.Neophodno je graditi neku atmosferu tolerancije. Naravno, ne tolerancije na nečiju bahatost nego neke normalne ljudske koje mi se čini da mi kao društvo nepovratno gubimo.

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare