Sport

Olimpijske igre u Tokiju iz drugog ugla: sport, mentalno zdravlje i ravnopravnost

U sportu nema diskriminacije, a sportisti su uvek mentalno jaki? Osvrt na Olimpijske igre za nama pokazuje da su bile najinkluzivnije do sada. Međutim, par slučajeva ukazuju na to da se još uvek moramo boriti za veća prava određenih društvenih grupa.

Na svake četiri godine, najbolji sportisti sveta se okupe da bi pokazali snagu sporta i timskog duha, ali ovogodišnje Olimpijske igre pokazale su i važnost inkluzije i fer-pleja.

Odeća (ne)čini sportistu

Svaki sport ima pravila. Neka se tiču načina igre dok neka regulišu odeću koju sportisti nose. Nemačke gimnastičarke nosile su odela koja im prikrivaju celo telo umesto standardnih trikoa. Želele smo da pokažemo da svaka žena, svako, treba sam da odluči šta želi da nosi, rekla je gimnastičarka Elizabet Seic. Ovim potezom su stale na put seksualizaciji sportistkinja ali i poručile da je bitno osećati se udobno u sopstvenom telu i sopstvenoj odeći, bilo to na prestižnom takmičenju ili ne.

Nemačka gimnastičarka Elizabet Seic

Norveške rukometašice na pesku su učinile istu stvar. One su kažnjene nakon što su nosile šorceve, koje nose muški igrači istog sporta, umesto donjeg dela kupaćeg kostima na Evropskom prvenstvu. 

Ali sport tako ne funkcioniše…

Mutaz Esa Baršim iz Katra i Italijan Đanmarko Tamberi su podelili zlatnu medalju za skok u vis što se u atletici nije desilo od Olimpijskih igara 1912. godine. Nakon što su obojica skočila 2,37 metara, mogli su ili da nastave takmičenje i dobiju konačnog pobednika ili da podele zlato. Višegodišnji prijatelji su odlučili da nema potrebe da se dalje takmiče pa tako, ove godine, dodeljene su dve zlatne medalje u skoku u vis.

Mutaz Esa Baršim i Đanmarko Tamberi

Atletičari koji imaju jasne prioritete obeležili su takmičenje na najbolji način. Scene plakanja sportista nakon što im medalja izmakne su vrlo česte na takmičenjima i teške su čak i za gledati. Kao kontrast tome, Đanmarko i Mutaz proslavili su svoje medalje kao da ih ne dele. Pokazali su da je cilj sporta sportski duh, a cilj sportskog takmičenja- medalja.

Diskriminacija je loša a diverzitet dobar, ali ne u Rusiji

Posle 125 godina održavanja Olimpijskih igara, ove godine se takmičila po prvi put transrodna žena. Lorel Habard je dizačica tegova koja se našla na meti uvreda zajedno sa takmičarima koji su gej ili transrodni, a kojih ima mnogo više nego u Riju pre pet godina. Tom Dejli, skakač u vodu, osvojio je srca ljudi time što, da bi smanjio stres, plete na takmičenju.

Tom Dejli kako plete

Međutim, Lorel, Tom, Kvin, kanadska fudbalerka koja je prva transrodna osoba da osvoji medalju na Olimpijskim igrama, kao i mnogi drugi, nisu mogli da uživaju u uspehu zbog negativnih komentara. Mržnja prema ovim sportistima je bila tolika, da je u Rusiji izbio skandal.

Tradicionalni, konzervativni principi u Rusiji ugnjetavaju LGBT+ osobe, pa čak iako te osobe nemaju veze sa njihovom državom. Na nacionalnoj ruskoj televiziji zvaničnici i voditelji ismevali su i vređali trans i gej sportiste, pričajući da je to grozota, pornografija i perverzija. Olimpijske igre u Tokiju bile su najinkluzivnije  do sada, ali ovakvi komentari pokazuju da ni najbolji svetski sportisti nisu pošteđeni mržnje.

Mentalno zdravlje sportista

Mentalno zdravlje se još uvek tretira kao tabu tema pa nije iznenađujuće da su se ljudi širom sveta uvredili kada je gimnastičarka Simon Bajls odustala od finala. Simon se odrekla finala radi svoje dobrobiti, ali javnost je podeljena.

Simon Bajls

Mišljenje da je to bio kukavički potez i da je svoj tim ostavila na cedilu nije zaobišlo ni moćnike. Teksaški političar Aron Rajc je olimijsku šampionku nazvao nacionalnom sramotom i uporedio je sa Keri Strug koja je na Olimpijskim igrama 1996. godine nastupala uprkos povređenom zglobu. U izbrisanom tvitu Bajlsovu je nazvao i sebičnom i detinjastom. Rajc se pod pritiskom javnosti ubrzo izvinio Simon.

Naomi Osaka, Simon Bajls i Ema Radukanu su samo neka od velikih imena u sportu koja se bore da skinu veo stigme sa mentalnog zdravlja sportista i pokažu da je okej ne biti okej, pa čak iako ne misle svi tako.

 

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments