Svojom glavom

Oppenheimer: ,,Ja sam postao smrt, uništavač svetova.“

Barbenheimer je filmski fenomen koji je zarazio ceo svet. Mnogi od nas su se spremali da na još jedan način doživimo fabule koje smo gledali na bioskopskim ekranima. Na redu je da pričamo o Openhajmeru. 

Openhajmer je predsedniku Amerike nakon bombardovanja Hirošime i Nagasakija rekao: ,,Osećam krv na svojim rukama.“.

Jeza me je uhvatila toliko da sam kokice ispustila iz ruku. Prosule su se po mojoj suknji i klizale sa nje kao što bi krv tekla niz kožu. Ježim se i sad dok razmišljam o tome. Misli su mi bile zapetljane od Barbenhajmer fenomena, a Openhajmer mi ih je raspleo. Po izlasku iz filmske sale sam rekla: ,,Ovo je najveći fenomen i najbolji film koji sam ikad pogledala. Da li mogu još jednom da ga pogledam?“. Ovaj film je Barbi toliko ,,bacio u senku“ da bih mogla u pidžami, skroz nedoterana da dođem ponovo da ga gledam.

A ko je zapravo bio Openhajmer?

Džulijus Robert Openhajmer (1904-1967.) bio je američki fizičar poznatiji kao ,,Otac atomske bombe“.

Takođe je bio i direktor Instituta za napredne studije u Prinstonu i osnovao je Američku školu teorijske fizike dok je bio na univerzitetu Berkli. Iako je u toku Drugog svetskog rata bio na čelu istraživačkog rada za proizvodnju atomske bombe, nakon rata se oštro protivio proizvodnji još razornije, hidrogenske bombe zbog događaja i posledica koje su pogodile Japan.

Glumci i radnja filma

Film se zasniva na biografskom romanu ,,American Prometheus: The Triumph and Tragedy of J. Robert Oppenheimer“, autora Kaia Birda. Radnja filma prati život čoveka zaslužnog za izum nuklearne bombe, izum koji je razorio zemlje i uništio živote mnogima, a čije posledice traju zauvek.

Foto: Katarina Beković

Amerikanci su bili ponosni na stvaranje atomske bombe i bombardovanje Hirošime i Nagasakija. Sledeći korak je bio stvaranje još razornijeg oružja – hidrogenske bombe. Openhajmer je, nakon saznanja razorne moći i posledica atomske bombe u Japanu, oštro osudio kreiranje nove bombe, jer je osećao krivicu za patnju japanskog naroda.

Ono što mi je odmah privuklo pažnju jeste Nolanov pristup podžanru biografskog filma. Pored režiranja, Nolan je takođe i scenarista. Openhajmer predstavlja vrhunac njegovog stvaralaštva. Prepun je raznovrsnih likova, dijaloga i priče koja se razvija na višestrukim nivoima. Nakon filma Dunkirk koji je izašao 2017. mislila sam da je to Nolanov maksimum, međutim, uspeo je da me prevari, ponovo iznenadi i žargonski rečeno obori sa nogu.

Cillian Murphy je dobio glavnu ulogu i priliku da se oproba u drugačijoj ulozi u odnosu na ,,Peaky Blinders“ po kojoj je poznat. Fizička sličnost sa fizičarem je veoma prisutna, a scene koje zahtevaju prikazivanje pribranosti glumca, zabrinutosti i hladnog lica su Murphy-jeva niša. Ono što me je fasciniralo kroz ceo film jeste činjenica da skoro ni u jednoj sceni Murphy nije podigao ton glasa.

Emily Blunt, Matt Damon, Robert Downey Jr., Florence Pugh, John Hartnett, Kenneth Branagh i mnogi drugi su se pojavili i glumački dodatno obogatili film. Meni se lično najviše dopao Robert Downey Jr., jer je ovo bio prvi film sa ozbiljnijom temom (van MCU-a) u kojoj sam ga videla. Iskreno rečeno, trebalo mi je 15 minuta da ga prepoznam.

Ukupni utisci – fantastičan film

Nisam želela da otkrivam previše o filmu, jer ga treba pogledati i bolje upoznati ne samo ,,Oca atomske bombe“ već i jednog od bitnijih ljudi u istoriji. Film je sniman i u boji i crno-belo (neću vam otkriti razlog za to) što dodatno dopunjuje utisak i doživljaj fabule. Takođe mi se svidelo kako su prikazane sve strane ovog tragičnog, ali istorijski veoma bitnog događaja.

Preterana radost Amerikanaca na ubistvo i bombardovanje nevinih ljudi me je u početku iznerviralo, ali sam shvatila da je Nolan hteo da pokaže licemerje figura koje imaju autoritet nad narodom. Oni su od neopraštajućih krivičnih dela i zločina napravili trijumf i predstavili ga svetu kao nešto dobro i revolucionarno. Meni je ovo svakako bilo najbolje bioskopsko iskustvo do sada.

Nuklearna fizika upletena sa istorijom, sociologijom i kompleksnim etičkim pitanjima u trajanju od tri sata je savršena zanimacija ne samo za ljubitelje istorije i fizike, već i sve one koji žele da odluče u kom su timu – Barbie ili Openhajmer. Iskreno se nadam da će ,,Openhajmer“ biti nominovan za nekog Oskara, jer bih ga (da imam tu moć) nominovala za svaku kategoriju za koju se dodeljuje ova prestižna filmska nagrada.

 

Napomena: Stavovi autora izneti u okviru rubrike ,,Svojom glavom“ ne odražavaju nužno i stav redakcije.

Prati nas i na InstagramuFejsbukuLinkdinu i Jutjubu

 

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare