Kako početi ovo pismo nakon ovakve godine? Najlakše bi bilo: „Draga 2020. godino…“, ali ti ne mogu reći „draga“ jer to nisi bila. Možda je veće pitanje odakle početi kada si nam već toliko toga lepog priredila.
Trebalo bi početi od onoga što si nam uzela – tu je spisak ipak duži.
Maturantima si uzela poslednju, najlepšu godinu škole, brucošima sve čari polaska na fakultet a mladima sve lepote iste te mladosti. Zaključala si maštu manjih i većih mozgova između zidova i stavila je u jednolični okvir modela njenog razvijanja na daljinu.
Uzela si nam sve slobode – da se krećemo, da govorimo. Jedina sloboda koju nam nisi oduzela je da razmišljamo, ali smo nju odavno sami sebi oduzeli. To ti zadovoljstvo nismo ostavili.
Nekima si požarima, zemljotresima i drugim prirodnim katastrofama uzela domove. Unucima si virusom uzela bake i deke, decu zdravstvenih radnika odvojila od roditelja. Mnogima si uzela nadu.
Uzela si nam živote. Naterala si nas da iz življenja pređemo u preživljavanje. Da se borimo protiv neprijatelja koga ne vidimo a prepustimo slučaju sve što vidimo. Učinila si da se ne radujemo svemu čemu smo se ranije radovali.
Uzela si nam mnogo toga, itekako jesi, ali ne bi bilo u redu prema tebi da kažemo da nam ništa nisi dala.
Naučila si nas razliku između socijalne i fizičke distance, kako da održavamo higijenu ruku i kada nema virusa i kako wc papir nije najbitnija stvar u kriznim situacijama.
Učinila si da postanemo heroji iz udobnosti svoje fotelje. Pokazala nam da se naš glas ipak čuje i da ujedinjeni možemo doneti promene.
Naučila si nas da cenimo slobodu, zdavlje i život. Pokazala si nam koliko je život pre tebe zapravo bio lep i kako je malo potrebno da bismo bili srećni.
Naterala si nas da usporimo i postanemo svesni sebe i okoline. Da shvatimo značaj prirode i njenu snagu. Do tebe smo svega bili nesvesni zaslepljeni sopstvenim sebičlukom. Tako nespremnima si nam dala kolektivni test inteligencije. Kako ćemo proći više ne zavisi od tebe. Ti si svoje pokazala, sada je red na nas.
Na nama je da li ćemo i dalje dopuštati da nam drugi kroje sudbinu ili ćemo konačno uzeti sopstvene živote u svoje ruke. Da li ćemo vreme trošiti na teorije zavere ili ćemo onim što, nadam se još uvek, imamo u glavi dolaziti do racionalnih odgovora na sva naša pitanja.
Koeficijent inteligencije su mnogi već pokazali. Od toga li će se ostatak čovečanstva suprostaviti njima, zavise rezultati tvog testa.
Ako ti je cilj bilo prikupljanje tih rezultata, brine me da ćemo još uvek gledati posledice sprovođenja testa. Ja bih rekla da je dovoljno. Odmori se i prepusti mandat narednoj godini. Tvoj je bio naporan i ostaće dugo upamćen, u to ne sumnjaj. Ostaje nam nada da su pred nama lepša vremena. Samo, neka nas ona ne zaslepe jer će negativni rezultati tvog testa učiniti da sami sebe vratimo nekim gorim vremenima.
