Prema rezultatitma istraživanja centra Deca Evrope na internetu, ustanovljeno je da mladi provedu oko 4 i po sata dnevno samo online. Ulazeći dublje u računice, mladi su na godišnjem nivou prikovani za ekrane minimum čitava dva meseca.
Na osnovu ankete koju smo mi sproveli, rezultati pokazuju da najveći procenat ispitanika (38,8%) dnevno koristi telefon od 3 do 4 sata. Drugo mesto, sa sličnom procentualnom vrednošču (35%), zauzimaju mladi koji provode međutim nešto više vremena – između 5 i 6 sati, dok oni koji prelaze i sedmi sat, čini 15% ispitanih.
Mladi o svom zdravlju
Opšte je poznato da se omladina, kao jedna starosna grupa, najviše kritikuje za dugotrajno zurenje u sve tipove ekrana, naročito ličnih mobilnih uređaja. Da li ovakvi podaci ipak opravadavaju prigovaranje starijih, i pojavljuje li se slična vrsta zabrinutosti upravo i kod mladih?
Iz odgovora na neka od bitnih pitanja, svest mladih je i te kako uočljiva kada se radi o kontroli telefona nad njima. Čak 81,7% ispitanih tvrdi da ovi uređaji imaju negativan uticaj na njihovo menatlno zdravlje.
Primetila sam da je počela da se ispoljava anksioznost kada nisam na njemu i gubljenje prethodnih hobija i zanimanja, jedan je od odgovora na anketu.
Većina ispitanih, upravo svoje zdravlje navodi kao razlog zbog kog treba manje da bude uz telefon.
Često loše utiče na moje raspoloženje (kao da me zamori, opadne mi motivacija), na vid, bespotrebno mi oduzima vreme i obasipa sadržajima koji mi nisu neophodni. Takođe mi često smeta da 24/7 znam šta moji prijatelji rade, zamorno je.
Produktivnost i obaveze
Koliko god korisni, pametni telefoni nas na sebi svojstvene načine često dovode do trenutka u kom izgubimo pojam o vremenu i samim tim, nesvesno provedemo sate uz njih. Prema odgovorima ispitanih, saznajemo da je većina saglasna s ovim mišljenjem. Horor je koliko neprimetno jede vreme, jedan je u nizu ovakvih odgovora. Preciznije rečeno, čak 86,7% ispitanih smatra da ih ovi uređaji odvlače u izvršavanju obaveza.
Smatram da za to vreme koje potrošim na telefonu mogu da uradim mnogo drugih korisnijih stvari, jedan je od odgovora.
Uz pravilno korišćenje, ovi kradljivci vremena, motivacije, a i produktivnosti, mogu biti od suštinskog značaja.
Uglavnom ga koristim za čitanje i gledanje stvari edukativnog tipa, odnosno stvari koje su mi potrebne za akademski napredak i hobije i za slušanje muzike, tako da mi život ne bi bio isti da ga koristim manje, navodi jedan od ispitanika.
Prednosti pametnih telefona
Danas su telefoni jedni od najzastupljenijih sredstava kad je reč o održavanju kontakta među mladima, o edukaciji i informisanju. Stoga, naši ispitanici se nisu suzdržali da podele i svoja pozitivna mišljenja kada se govori o njihovom značaju.
Na ovaj način održavam komunikaciju sa prijateljima iz drugih zemalja i saznajem o konkursima i takmičenjia u regionu, što mi veoma znači.
Aktuelni sadržaji
Što mlađe generacije, to brže teče proces privikavanja na stalnu prisutnost pametnih telefona. Iz odgovora ispitanih, saznajemo da je najevći broj mladih već sa 10 godina dobio pristup svom prvom pametnom telefonu. Uglavnom bez prethodnih upozorenja i nesvesni negativnih strana interneta, deca u ovim osetljivim godinama ostvaruju ogromnu bliskost sa svojim telefonima.
Na pitanje koliko često danas nailaze na sadržaj koji ih na bilo koji način uznemirava, saznajemo da najveći procenat mladih (26,7%) biva par puta nedeljno uznemiren. Međutim, oni koji čak bar jednom dnevno nailaze na nelagodne sadržaje, čini 21% ispitanih.
Uprkos tome, konstantno unapređivani algoritmi društvenih mreža i drugih aplikacija, ciljano i uspešno, drže nas prikovanim za njih. Na osnovu naše ankete, tri aplikacije koje mladima oduzimaju najviše vremena su Instagram, YouTube i TikTok.
Korist ili uzrok zavisnosti?
Svi ih koristimo i svačiji su sastavni deo života. Da li zbog tolike upotrebe pojedini mladi sebe mogu svrstati u zavisnike od telefona? Veći broj mladih je dao odričan odgovor, što čini 53,3% ispitanika. Ipak, ostali sebe smatraju zavisnicima od svojih telefona (46,7%), što u svakom slučaju nije zanemarljiv procenat.
Smatram da ne bih trebala uopšte da ga koristim, jedino za osnovne potrebe, ali sam postala zavisna u smislu da moram da nešto, šta god, pipkam po njemu, to mi daje energiju a ne bi trebalo tako da bude, jedno je od obrazloženja.
Kako bi se ove brojke promenile na bolje, potrebno je češće upućivati na njih i dizati svest o sličnim temama. Nipošto osuđivati i tragati za krivcem, već deliti svoja iskustva, kako bi mlade osobe mogle da se poistovećuju i ujedno rade na poboljšanju.