U mnogim društvima vlada predrasuda da mladi nisu dovoljno zreli da bi učestvovali u donošenju važnih odluka. Posledice ove predrasude su sve vidljivije i u politici. Veliki broj mladih se radije ne upušta u ove vode, dok oni koji se odluče na taj korak bivaju diskreditovani – samo na osnovu godina. O svojoj političkoj borbi, za portal Youth Vibes govorio je Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana.
Želja za novim licima postoji
Na pitanje kako je biti mlado lice na političkoj sceni Srbije Pavle odgovara – zanimljivo i dinamično. Koliko god da je vest da želja za novim licima postoji dobra za njega, ističe da je toliko loša za našu političku scenu, jer su, kako kaže, mnogi akteri bili aktuelni i pre desetak godina.
Iako je u javnosti dominantna želja za novim mladim licima, u praksi ne bude uvek tako. Srbija je društvo u kom ste mladi, neiskusni i zeleni, a onda se probudite i shvatite da vas javnost percipira kao nekog ko je star i istrošen. Nema prelaznog perioda u kome možete da se formirate vi i vaše političko okruženje, prijateljsko za nove aktere.
Pavle kaže da to ipak nije razlog da se odustane od političkog angažmana i da se treba prilagoditi okolnostima i pravilima igre.
Neki neće uvek igrati u skladu sa tim pravilima, ali na političkoj sceni ostajete samo ako vredite. Građane interesuje da li od određenog kandidata mogu da očekuju da će učiniti nešto dobro. Da li onaj koji nudi određenu političku ponudu ima 28 godina kao ja ili ima 85, to je najmanje važno, objašnjava on.
Govoreći o smeni generacija na političkoj sceni, naglasio je da je tako nešto moguće, ali ne kao posledica bilo čijih odluka.
Ne može nekoliko nas da se dogovori i smeni prethodne generacije. To mora biti ishod evolutivnog procesa za koji verujem da se već dešava. Neke političke figure su otišle u istoriju, neke su jako blizu toga, a posle ovih izbora očekujem da neki od aktera neće biti relevantni.
Koliko je važno učešće mladih u političkom životu?
Pavle je krenuo da se bavi politikom 2017. godine. Učestvujući na protestima koji su izbili nakon predsedničkih izbora, shvatio je da se promene ne dešavaju same od sebe.
Na protestima sam šetao sa profesorima sa mog fakulteta, docentima i ljudima koji su tada bili, a i sada su u najboljim godinama. Oni su rekli da će se ovaj režim srušiti sam od sebe. Tada sam shvatio da se to neće desiti. Možete da učestvujete i utičete na kreiranje uslova u kojima živite samo ako ste neposredni učesnik.
Sve više se stiče utisak da su mladi apatični i pasivni. Pavle smatra da je to jednim delom tačno i da ima mnogo razloga za to, ali i da postoje zainteresovani mladi koji žele promene.
Delom je to posledica određene propagande, jer vlast svoju moć bazira na potkupljivanju i opčinjavanju starijih kategorija stanovništva. Oni nisu skloni promenama, teže sigurnosti ma kakva ona bila. Političke poruke i ponude serviraju tako da se dopadnu njima. Mladi su zapostavljeni zato što su najmanje učestvovali u tim procesima, a njihovo nezadovoljstvo je bilo najslabije generisano.
Odgovarajući na ovo pitanje, Pavle se osvrnuo na petooktobarske promene. Kaže da je emocija koju ljudi nose iz tog vremena mahom negativna, jer su mnoge nade i očekivanja iznevereni.
Pitanje je da li ljudi očekuju da sve uspe iz prve i da li je jedan neuspeh opravdanje da se odustane. Mislim da nije. Čovek mora da se bori dokle god ima prostora za napor. Kada mlada osoba sluša da se neko mnogo trudio, a zauzvrat je izneveren, pita se da li vredi rizikovati. Tako se mladi pasiviziraju.
Kada je reč o ohrabrivanju mladih, smatra da ne postoje posebni načini za ohrabrivanje određene kategorije ljudi niti da postoje pitanja i teme koje se tiču samo mladih ljudi.
Potrebno je stvoriti političko okruženje koje će motivisati, a ne odvraćati mlade od političkog delovanja. Zadatak svih nas je da implementiramo novu političku kulturu u kojoj ćemo uprkos svim razlikama moći da normalno komuniciramo. Tada će se mnogi ljudi ohrabriti.
Problemi mladih u Srbiji
Mnogi mladi odlaze iz Srbije tražeći priliku za bolji život. Pavle je naglasio da mu je žao što mladi odlaze, iako ih razume.
Ako neko želi da potraži svoju sreću van Srbije, to je u redu. Ljudi imaju jedan život i pravo da od tog života traže najviše, makar to ne bilo u ovoj zemlji. Ipak, ne mogu da razumem da neko ostane i pomiri se sa tim da živi u stanju koje negira sve naše slobode, zarobljava sve naše potencijale i izvlači sve najgore iz nas.
Kao hroničan problem ističe mali broj mladih i mali broj žena u politici. Kako kaže, razlog tome je verovatno agresivno političko okruženje koje ih odbija.
U politici nema mesta strahu
Kada se govori o delovanju mladih na političkoj sceni, u prvi plan se stavljaju njihove godine. Mnogi nisu spremni za tu, a ni bilo koju drugu vrstu pritiska. Pavle smatra da u politici nema mesta strahu, a da se pozicija brani snagom argumenata.
Nikada nisam imao strah od starijih kolega. Od mnogih sam očekivao mnogo više, više političke i svake druge mudrosti. Od mnogih sam naučio i kako treba i kako ne treba. Mnogi su me potcenjivali, a to rade i danas. Međutim, nisam ušao u politiku niti se njom bavim samo kroz lično svojstvo Pavla Grbovića. Ja sam predsednik jedne organizacije. Kada nosite to svojstvo, nemate pravo na lični strah ili zadršku. Svoju politiku morate da sprovodite sa punim samopouzdanjem. U suprotnom, niste za taj posao i treba da potražite sebe u drugoj ulozi.
Za kraj, Pavle poručuje:
Moramo uzeti život u svoje ruke, jer nam niko ništa neće dati dok se sami ne izborimo za to.
