Sport

Pavle Kraljić – niški košarkaš na Islandu

Trijumf ove nedelje je Pavle Kraljić, 18-godišnji momak poreklom iz Niša, a koji je sada igrač islandskog Snaefell-a.

Trijumf ove nedelje je Pavle Kraljić, 18-ogodišnji momak poreklom iz Niša, a koji je sada igrač islandskog Snaefell-a.

Košarkom je krenuo da se bavi sa 11 godina, a glavni razlog za to bio je njegov stariji brat Luka. Njegova visina je, takođe, doprinela odluci da krene da se bavi baš ovim sportom. Sada je Pavle visok 205 centimetara.

Kao mlađi nisam mogao da se odlučim kojim sportom želim da se bavim, ali moj stariji brat je počeo da trenira košarku i automatski sam i ja to poželeo.

Pavle na terenu, foto: privatna arhiva



Pavle je počeo da se bavi košarkom u niškom košarkaškom klubu Junior, a jedan period svog života je proveo igrajući za kragujevački Radnički i beogradski Dinamik. Trenutno, Pavle sa brojem 9 i na poziciji centra i krilnog centra, nastupa za košarkaški klub Snaefell sa Islanda. To je njegov prvi profesionalni ugovor koji je potpisao pre svega mesec dana, a na Island putuje početkom avgusta.

Kako kaže, na svog brata se od malena ugleda.

I dan danas se ugledam na njega. Njegov stil igre, njegov karakter i način razmišljanja imaju mnogo elemenata po kojima bih hteo da mu budem sličan. Uvek mi je bio motivacija da više radim i kao saigrač i kao protivnik. I naravno, uvek želim da ga pobedim 1 na 1, kroz smeh priča Pavle.

Omiljeni klubovi su mu Barselona i Chicago Bulls-i. Od igrača je izdvojio Shaquille O’Neal-a, Vlada DivcaDražena Petrovića.

Pavle na terenu, foto: privatna arhiva



Ali, kako je to školovati se vanredno?

Vanredno školovanje je skroz drugačije od redovnog školovanja. Imaš mnogo više slobodnog vremena da se posvetiš drugim stvarima i da učiš, ali zahtevno je. Pavle je ove godine završio Pravno-poslovnu školu u Nišu.

Kako kaže, ima puno da se uči i ne prolazi se na lepe oči. Odgovaranje izgleda tako što u učionici sediš samo ti, sa 3 profesora. Oni ti postavljaju pitanja ili izvlačiš papiriće sa pitanjima. Profesori mi uvek izađu u susret, da mi objasne lekciju koja mi nije jasna, dozvole mi i čak da sedim na času, ako mi je potrebna veća pomoć. Bitno je samo da znaš kako da organizuješ svoje vreme za učenje i, naravno, da zagreješ stolicu, tvrdi on.
Vanredno školovanje mu je omogućilo da se na pravi način posveti košarci, jer, kako kaže, ima dosta vremena koje posveti individualnim i timskim treninzima.

Iako nije doživeo sve srednjoškolske momente, ne kaje se ni zbog čega i drago mu je što je izabrao put kojim sada korača. Za sve dečake i devojčice koji kreću da se bave nekim sportom je poručio da nikada ne odustaju od svojih snova.

No matter how bad it is or how bad it gets, I’m going to make it, dodaje za kraj.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *