Tri godine kasnije, Staša, predsednica udruženja OsnaŽene i njene koleginice Ana i Nikolina, objavile su istraživanje pod nazivom „Telegram iza senke: incest, dečija i osvetnička pornografija.“ U istraživanju se navodi da je za krivična dela iz člana 185 K3 ‘Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju’ podneto 816 krivičnih prijava protiv 717 lica, što govori o izuzetno visokom nivou zloupotrebe dece u svrhe pornografskog sadržaja. Ovo je samo jedan od brojnih zabrinjavajućih podataka iznetih u ovom tekstu.
„Mi kad smo planirale istraživanje nama je prvi cilj bio da se bavimo osvetničkom pornografijom jer ni mi nismo znale da se pored toga tamo šalju i druge stvari. Postepeno kako smo bile u tim Telegram grupama shvatile smo da pored toga postoji i incest. Možda je to nešto što je za nas predstavljalo najveći šok zato što to ne rade neki nepoznati ljudi, već najbliži članovi porodice.“ – navodi Nikolina Tomašević, članica udruženja OsnaŽene.
Dečija pornografija
U grupama su uglavnom sinovi slali fotografije svojih majki ili drugih članova porodice. Međutim daleko strašnije otkriće, jeste dečija pornografija koja se takođe deli u mnogim grupama. O ovome smo razgovarali i sa novinarkom BIRN-a Anđelom Milivojević, koja je prošle godine istraživala osvetničku pornografiju na Telegram-u.
“Ja sam i prošle godine kao i prethodnih godina videla te poruke “Ajmo nešto -18, neko CP (child pornography)”. To je bilo jako uznemiravajuće, da uopšte razmišljam da neko tako nešto deli.“
Anđela ističe da je i prošle godine videla linkove ka različitim folderima sa dečijom pornografijom, međutim ti linkovi zapravo i nisu folderi sa dečijom pornografijom već linkovi ka nekim virusima. To je jedan od metoda koji policija koristi da nađe ljude koji dele, prodaju i preprodaju dečiju pornografiju.
“Ja sam bila jako oprezna sa bilo kojom vrstom komunikacije sa takvim sadržajem i ništa nisam skidala kod sebe jer je posedovanje dečije pornografije krivično delo i ja ne bih mogla da se opravdam pred sudom.”
Kako izgledaju ove grupe?
Broj otkrivenih grupa je veliki. U njih ne može da uđe svako, već postoje posebni linkovi putem kojih neko može da postane član. Često mora i sam admin da odobri ulazak u grupu. Meke broje od 10 hiljada članova pa sve do 70000. Postoje grupe na nivou Srbije i Balkana, ali postoje i neke lokalne za određeno područje. Gotovo svaki grad i svako malo veće mesto u Srbiji ima osobe i grupe koje targetiraju žene i devojke iz tih krajeva, postoji i veliki broj grupa na nivou Balkana. Tamo se isključivo traži domaći sadržaj. Neretko se deli i sadržaj sa OnlyFans-a tako što neko uplati 10 evra, skine taj sadržaj i pošalje svima u tim grupama. Članovi su uglavnom anonimni, sem par njih koji ne kriju ime i prezime.
Iz udurženja „OsnaŽene“ napominju „Mi smo otkrile samo delić tih grupa, jer zapravo postoji jedan čet gde se šalju novi linkovi za nove grupe konstantno. „
Incestoidni sadržaj
Anđela Milivojević ističe da je mnogo važno što je i ove godine pokrenuta priča o tome šta se zapravo nalazi u tim Telegram grupama.
Na pitanje o tome da li je incest bio dominantan i prošle godine među deljenim sadržajima, Anđela kaže:
„Što se tiče incesta i prošle godine su bile poruke tipa. “Hoće neko da vidi kako radim sestru?”. Ljudi bi poslali snimak i napisali “Jao vidi kako mi je dobra keva”. Ja ne mogu da znam da li je to zaista njegova “keva” na snimku i da li je to incestoidni sadržaj ili je neko hteo da baci foru. Nije lako istražiti ove stvari, prosto ako hoćeš da dokažeš da neko šalje incestoidni sadržaj moraš mnogo da kopaš i dokazuješ.“
Staša Ivković, predsednica udruženja „OsnaŽene“ dodaje:
„Dosta ljudi nam se javljalo preko profila organizacije sa skrinšotovima poruka gde je u pitanju ucenjivanje. Ukoliko devojka ne isplati određenu svotu novca onda će oni proslediti njene fotografije. Javio nam se i jedan momak zbog jedne devojke gde su poseban kanal napravili samo za nju i prodavali fotografije i zarađivali na njenim fotografijama. Ne samo na njenim pravim fotografijama, već i dip fejk fotografijama“
Anđela je pre godinu dana razgovarala sa preko 30 žena koje su doživele traumu osvetničke pornografije. Tokom tog procesa uspela je da dođe i do predstavnika institucija.
„Ja sam to istraživanje radila baš dugo, više od 6 meseci i stupila sam u kontakt sa tužilaštvom za Viskotehnološki kriminal (VTK) i tražila osobu sa kojom mogu da razgovaram na tu temu. Bilo mi je važno da vidim šta pravni sistem u Srbiji može da uradi tim povodom. Ja sam na kraju uspela da dođem u kontakt sa tužiteljkom Irenom Stajkovac koja je procesuirala nekoliko slučajeva osvetničke pornografije u Srbiji. Tada sam dobila neku širu sliku toga šta je problem, jedan jeste činjenica da osvetnička pornografija kao takva nije krivično delo iako postoji delo pod kojim donekle može da se procesuira. Međutim najčešće osoba koja je izložena ovome nema ni mentalne snage ni novca da se bavi privatnom tužbom. Drugo veliki je problem što tužilaštvo za VTK-a ima jako ograničene kapacitete, samo jednu tužiteljku i 4 zamenika tužioca koji rade na nivou cele Srbije. I oni se bave svim vrstama digitalnog nasilja, ne samo ovim digitalnim nasiljem. To nije nikakvo opravdanje. „
Anđela ističe da je iz njenog razgovora sa tužiteljkom shvatila da i ona ovo vidi kao veliki problem, i tada je u tekstu rekla da smatra da osvetnička pornografija treba da bude novo krivično delo.
Iz „OsnaŽenih“ ističu da će poslati drajv sa kompletnom dokumentacijom odeljenju za Visokotehnološki kriminal uključujući i dokaze za prodavanje fotografija i fotografija maloletnika.
S obirom da ni snimak silovanja iz 2021. godine koji je pokrenuo celu „hajku“ na Telegram grupe još uvek nije pravno rešen, iz udruženja sumnjaju da će i ovaj slučaj biti rešen.
“Iskreno mi je muka kada čujem da nemaju kapaciteta i da imaju puno posla, to mi je već postala dosadna priča.” ističe Staša Ivković.
Pravni okviri
Ono što sada može da se uradi sa pravne strane, jeste da se procesuira osoba koja je uz osvetničku pornografiju počinila neko krivično delo poput ucene, proganjanja i sekusalnog uznemiravanja.
„Veliki problem je to što dok tužilaštvo nađe način da nešto uradi, nečiji život teče, te osobe su izložene javnom osuđivanju, naročito kod žena u manjim zajednicama. One onda imaju utisak da moraju da se skrivaju, da ne učestvuju u javnom životu jer osećaju neku vrstu pritiska i sramote.” napominje novinarka BIRN-a.
Drugi problem je i nedostatak proaktivnosti naših institucija, jer kako Anđela navodi, njoj se nakon objavljivanja teksta niko iz institucija nije javio.
Devojke koje su radile istraživanje „Telegram iza senke: incest, dečija i osvetnička pornografija“, bile su pozvane na razgovor sa ministarkom bez portfelja, Nadom Macurom.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
U svom saopštenju nakon sastanka istakle su da „ne žele da budu deo nečega da bi se forma zadovoljila, bacio pesak u oči građanki i građana kako se nešto radi, a zapravo žrtve ostaju same.“
„Jedan od poslanika je poslao Vladi inicijativu da se otvori javna debata i rasprava da osvetnička pornografija postane krivično delo, međutim to nije otišlo nigde. Vlada Republike Srbije je vratila dopis rekavši da nema potrebe da se uvodi novo krivično delo i da krivični zakon to dovoljno dobro tretira. Meni to govori da unutar Vlade, među poslanicima, ne postoji dovoljno jasna slika koliko je digitalno nasilje prisutno. Mi moramo da promenimo naš krivični zakon kao što je to uradila Crna Gora početkom godine.” – komentariše novinarka BIRN-a, Anđela Milivojević.
Proces koji je 2021. godine pokrenut protiv admina grupe “Nišlijke” završio se bezuspešno – on neće odgovarati.
Moderacija Telegrama
Telegram je nakon istraživanja BIRN-a ugasio prvo trinaest grupa, potom još tri istog dana kada je novinarka Anđela Milivojević stupila u kontak sa njima.
“Problem je i što tu nema moderacije, biznis model telegrama profitira od ovakvih korisnika, jer te grupe imaju preko 50 hiljada članova.”
Pretnje aktivistkinjama iz udruženja „OsnaŽene“
“Mi smo pretnje dobijale od ljudi čija imena, ni grupe nisu pomenute u našim istraživanjima, nego su to ljudi koji su se osetili prozvanim i sami sebi nametnuli to da smo ih mi “napale””. rekla je za Youth Vibes, jedna od autorki istraživanja, Nikolina Tomašević.
Staša je dodala:
“Pričali su nam da smo fašistička organizacija, da će da nas ubiju, da će naša deca plaćati dugove kada nas dobiju na sudu. Da će da nas „podave ko mačiće.” I to su ljudi koji nisu anonimni tamo, mi znamo njihova imena.“
Šta nakon istraživanja?
„Samo istraživanje je bilo jako naporno i što smo duže bile u tim grupama shvatile smo da ima mnogo više stvari i većih krivičnih dela. Slike se prodaju za određenu svotu novca, ima raznih vrsti ucena. Psihički je to istraživanje bilo teško. Mnogo je bilo teško shvatiti da su to ljudi među nama i da je statistički nemoguće da ne poznajemo nekog koje deo ovih grupa.“ – za kraj je rekla Nikolina.
“OsnaŽene“ su već krenule sa drugim delom istraživanja gde će uključiti iskustva devojaka i konkretne dokaze koje su prikupile.
Nikolina i Staša su istakle da neće odustajati od ove teme dok se institucije na probude.
