Lifestyle

Priča o tinejdžerki koja je volela knjige i preživela Aušvic

Knjiga "Bibliotekarka iz Aušvica" zasnovana je na istinitoj priči tajne bibliotekarke dečijeg bloka u Aušvicu.

Inspiraciju za knjigu Bibliotekarka iz Aušvica, Antonio Iturbe pronašao je u istinitoj priči Dite Kraus, preživele zatvorenice iz ovog logora. Španski pisac započeo je novinarsko istraživanje podstaknut saznanjem da je u vreme rata u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau postojala mala tajna biblioteka.

U logoru su knjige bile strogo zabranjene i bavljenje religijom i školom nisu bili dopušteni. Uprkos tome, Dita prihvata da vodi brigu o osam knjiga, čime postaje bibliotekarka bloka 31 u kome su smeštena deca.

Logor Aušvic Birkenau

Čitao sam reference o romanu Ota Krausa „Oslikani zid“, koji je postavljen u porodičnom kampu i nigde nisam mogao da ga pronađem. Onda sam našao veb stranicu na kojoj ga je neko prodavao i pisao na adresu i-mejla da zatražim knjigu. Osoba koja je odgovorila na moj zahtev potpisala je i-mejl sa „Dita“. Čitao sam u jednoj knjizi da se mlada bibliotekarka zvala Edita, pa sam je pitao da li ima ikakve veze sa devojkom iz Aušvica, rekao je Antonio Iturbe u intervjuu za Publishers Weekly.

Začudo, dobio je potvrdan odgovor. Nekadašnja četrnaestogodišnja bibliotekarka, javila mu se iz Izraela i rekla da trenutno ima 80 godina.

Aušvic se sastojao od tri logora. Auschwitz I, porodičnog kampa Birkenau i kasnije otvorenog Monowitz. Upravo je prvi kamp poznat po kapiji sa natpisom Arbeit Macht Frei – Rad će vas osloboditi.

Kapija na ulazu u logor Aušvic I

Knjiga opisuje živote i uslove sa kojima su bili suočeni zatvorenici porodičnog kampa Birkenau (BIIb). Do sada je prevedena na 13 stranih jezika, a roman je 2013. godine osvojio i špansku Troa nagradu.

Književni i pravi Oto Kraus

Uprkos svim zabranama, u dečijem bloku je tajno organizovana nastava. Deci je svoja znanja usmeno prenosilo nekoliko profesora i obrazovanih ljudi. Nekoliko asistenata je takođe vodilo brigu o deci, među kojima se našao i Oto Kraus, Ditin budući muž.

Po svom iskustvu i događajima iz Aušvica, Oto je napisao roman Oslikani zid. U njemu govori o jevrejskoj deci koja su živela u ovom logoru poslednjih godina rata. Preminuo je 2000. godine.

Čovek koji je upravljao dečijim blokom

Dečiji blok bio je oformljen u jednoj od baraka u Aušvicu i njen upravnik bio je sportista jevrejskog porekla, Fredi Hirš. Iako rođen u Nemačkoj, po početku rata je kao i Dita, premešten u češki geto u Terezinu, a kasnije deportovan u porodični logor Aušvic-Birkenau.

Izgled soba u koncentracionom logoru

SS je želeo da barake zabavljaju decu dok su njihovi roditelji radili u radionicama logora. Oni su postavili nemačkog Jevrejina po imenu Fredi Hirš, koji je bio zadužen za organizovanje pesama i igara. Hiršova veličina je ta, što je na mestu gde je život visio o nitima i bilo ko bilo koga mogao poslati u gasne komore, stavio nekoliko dečaka na vrata kao čuvare, dok je unutra organizovao školu, navodi pisac ove knjige.

U barakama kojima je upravljao Hirš, zabeležen je mali broj smrtnih slučajeva. On je uspevao da za dečiji blok obezbedi nešto više hrane i bolje higijenske uslove, zahvaljujući čemu je znatno veći broj dece uspeo da preživi ovaj period.

Koja je priča prave Dite

Dita je nakon selekcije u Aušvicu, bila prinuđena da radi u fabrici, a potom prebačena u ženski logor Bergen-Belsen. U ovom istom logoru, svoje poslednje dane provela je i Ana Frank sa svojom sestrom Margo.

Dita mi pomalo prebacuje zbog načina na koji u romanu opisujem kako je bila inspirisana da postane bibliotekarka. Njena verzija priče je da ju je Fredi Hirš zamolio da vodi knjige, pa je to i učinila. Insistira na tome da nije radila ništa što drugi nisu radili. Tačno je da je Dita uradila ono što je morala, ali neverovatno je što je to učinila u tim stravičnim okolnostima, dodaje Antonio Iturbe.

Dita i Oto Kraus uzeli su se nakon rata i dobili su troje dece. Ubrzo su se preselili u Izrael, gde su skoro 30 godina predavali engleski jezik u lokalnoj školi.

Dita priča o sećanju na dane rata i svom životu; video: Yad Vashem

O svom životu napisala je memoare Odloženi život, a trenutno živi u Netanji u Izraelu.

*na naslovnoj fotografiji prikazan je ulaz u porodični logor Aušvuc-Birkenau
Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare