Inspiraciju za knjigu Bibliotekarka iz Aušvica, Antonio Iturbe pronašao je u istinitoj priči Dite Kraus, preživele zatvorenice iz ovog logora. Španski pisac započeo je novinarsko istraživanje podstaknut saznanjem da je u vreme rata u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau postojala mala tajna biblioteka.
U logoru su knjige bile strogo zabranjene i bavljenje religijom i školom nisu bili dopušteni. Uprkos tome, Dita prihvata da vodi brigu o osam knjiga, čime postaje bibliotekarka bloka 31 u kome su smeštena deca.
Čitao sam reference o romanu Ota Krausa „Oslikani zid“, koji je postavljen u porodičnom kampu i nigde nisam mogao da ga pronađem. Onda sam našao veb stranicu na kojoj ga je neko prodavao i pisao na adresu i-mejla da zatražim knjigu. Osoba koja je odgovorila na moj zahtev potpisala je i-mejl sa „Dita“. Čitao sam u jednoj knjizi da se mlada bibliotekarka zvala Edita, pa sam je pitao da li ima ikakve veze sa devojkom iz Aušvica, rekao je Antonio Iturbe u intervjuu za Publishers Weekly.
Začudo, dobio je potvrdan odgovor. Nekadašnja četrnaestogodišnja bibliotekarka, javila mu se iz Izraela i rekla da trenutno ima 80 godina.
Aušvic se sastojao od tri logora. Auschwitz I, porodičnog kampa Birkenau i kasnije otvorenog Monowitz. Upravo je prvi kamp poznat po kapiji sa natpisom Arbeit Macht Frei – Rad će vas osloboditi.
Knjiga opisuje živote i uslove sa kojima su bili suočeni zatvorenici porodičnog kampa Birkenau (BIIb). Do sada je prevedena na 13 stranih jezika, a roman je 2013. godine osvojio i špansku Troa nagradu.
Književni i pravi Oto Kraus
Uprkos svim zabranama, u dečijem bloku je tajno organizovana nastava. Deci je svoja znanja usmeno prenosilo nekoliko profesora i obrazovanih ljudi. Nekoliko asistenata je takođe vodilo brigu o deci, među kojima se našao i Oto Kraus, Ditin budući muž.
Po svom iskustvu i događajima iz Aušvica, Oto je napisao roman Oslikani zid. U njemu govori o jevrejskoj deci koja su živela u ovom logoru poslednjih godina rata. Preminuo je 2000. godine.
Čovek koji je upravljao dečijim blokom
Dečiji blok bio je oformljen u jednoj od baraka u Aušvicu i njen upravnik bio je sportista jevrejskog porekla, Fredi Hirš. Iako rođen u Nemačkoj, po početku rata je kao i Dita, premešten u češki geto u Terezinu, a kasnije deportovan u porodični logor Aušvic-Birkenau.
SS je želeo da barake zabavljaju decu dok su njihovi roditelji radili u radionicama logora. Oni su postavili nemačkog Jevrejina po imenu Fredi Hirš, koji je bio zadužen za organizovanje pesama i igara. Hiršova veličina je ta, što je na mestu gde je život visio o nitima i bilo ko bilo koga mogao poslati u gasne komore, stavio nekoliko dečaka na vrata kao čuvare, dok je unutra organizovao školu, navodi pisac ove knjige.
U barakama kojima je upravljao Hirš, zabeležen je mali broj smrtnih slučajeva. On je uspevao da za dečiji blok obezbedi nešto više hrane i bolje higijenske uslove, zahvaljujući čemu je znatno veći broj dece uspeo da preživi ovaj period.
Koja je priča prave Dite
Dita je nakon selekcije u Aušvicu, bila prinuđena da radi u fabrici, a potom prebačena u ženski logor Bergen-Belsen. U ovom istom logoru, svoje poslednje dane provela je i Ana Frank sa svojom sestrom Margo.
Dita mi pomalo prebacuje zbog načina na koji u romanu opisujem kako je bila inspirisana da postane bibliotekarka. Njena verzija priče je da ju je Fredi Hirš zamolio da vodi knjige, pa je to i učinila. Insistira na tome da nije radila ništa što drugi nisu radili. Tačno je da je Dita uradila ono što je morala, ali neverovatno je što je to učinila u tim stravičnim okolnostima, dodaje Antonio Iturbe.
Dita i Oto Kraus uzeli su se nakon rata i dobili su troje dece. Ubrzo su se preselili u Izrael, gde su skoro 30 godina predavali engleski jezik u lokalnoj školi.
O svom životu napisala je memoare Odloženi život, a trenutno živi u Netanji u Izraelu.
*na naslovnoj fotografiji prikazan je ulaz u porodični logor Aušvuc-Birkenau
