Najveća prepreka na putu ovih istraživanja je nepostojanje centralne evidencije o slučajevima nasilja prema ženama, uključujući i femicide. Takođe, naše zakonodavstvo još uvek ne prepoznaje femicid kao posebno krivično delo.
Šta je femicid?
Femicid predstavlja najekstremniji oblik nasilja prema ženama. Svetska zdravstvena organizacija definiše femicid kao „ubistvo žena zato što su žene“, a UN kao „ubistvo žena i devojčica povezano sa polom“.
Ovo je jedna od sveučestalijih pojava u našem društvu. Femicid, kao zločin iz mržnje izvršen od strane partnera ili bivših partnera, svrstava se u kategoriju intimnog femicida. Ubistvu ovakvog tipa gotovo uvek prethodi fizičko ili psihičko nasilje.
Studije pokazuju da su u nekim zemljama između40i 70% ubistava žena počinili njihovi intimnipartneri. U mnogim državama, dom je mesto na kojem je najveća šansa da će žena biti ubijena, za razliku od muškaraca koji će najčešće biti ubijeni na ulici.
Problem femicida u Srbiji
Naše zakonodavstvo ne izdvaja femicid kao posebno krivično delo, već se svaki pojedinačni slučaj svrstava u Krivična dela protiv života i tela (Krivično delo ubistva, odnosno teškog ubistva, član 113. i 114. Krivičnog zakonika Republike Srbije). Sa druge strane, osamnaest zemalja Latinske Amerike priznalo je femicid kao posebno kazneno delo.
„Na potrebu inkriminacije femicida, kao posebnog krivičnog dela u krivičnom zakonodavstvu Srbije, upućuju rezultati istraživanja društvenog i institucionalnog odgovora na femicid u Srbiji, koja su sprovedena prethodnih godina“, ističe Udruženje građanki FemPlatz.
O značaju inkriminacije femicida kao posebnog krivičnog dela, za Youth Vibes govorila je dr Kosana Beker. Objašnjava da se koreni femicida nalaze u kulturi kojom dominira rodna diskriminacija, patrijarhalna struktura i nejednaki odnosi moći.
,,Zbog toga je veoma važno da se femicid izdvoji od drugih oblika ubistava i sprečava na osnovu posebnih mera i strategija, uključujući i inkriminaciju posebnog krivičnog dela, koja obezbeđuje izricanje delotvornih, srazmernih i odvraćajućih sankcija, kako je to propisano članom 45. Istanbulske konvencije koju je Republika Srbija ratifikovala.“
„Neophodno je da bi se svi slučajevi femicida adekvatno procesuirali i sankcionisali, te na taj način smanjila pravna nesigurnost i moguće greške prilikom kvalifikacije krivičnog dela i kažnjavanja učinilaca, kao i da bi se statistički pratio broj prijavljenih, optuženih i osuđenih lica za femicid.“
Dostupna istraživanja pokazuju da je skoro svaki femicid mogao biti sprečen. U mnogim slučajevima izostala je blagovremena i efikasna reakcija institucija sistema na prijavu nasilja, kao i umanjivanje opasnosti i nesagledavanje rizika po bezbednost žrtve.
,,Sprečavanje i suzbijanje femicida zahteva mnogo snažniju institucionalnu i društvenu reakciju, a imajući u vidu njegovu učestalost, u Srbiji bi se svakog dana moralo delovati kao da je dan borbe protiv femicida“, navodi se u jednom od izveštaja AŽC-a.
Ovo alarmantno stanje zahteva angažovanje svih nas. Normalni međuljudski odnosi, dijalog i kultura nenasilja igraju veliku ulogu u prevenciji svakog društveno neprihvatljivog oblika ponašanja.
Ako trpiš nasilje ili poznaješ nekog ko ga trpi, pozovi:
Policija: 192
Prijava nasilja u porodici: 0800100600
Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 011 2645328
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h): 3626-006
SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“ besplatni i poverljivi pozivi: 0800123456
Savetovalište za brak i porodicu: 011 2650258, 011 2752224 i 011 2695416
SOS Centar za mlade: 011 3192782
Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007
Sigurna kuća: 0800 011 011, 011 2769 466, 062 304 560
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800 10 10 10
