Heraklit je smatrao da je rat otac i pokretač svih stvari. Možemo ga tumačiti kao najuznemirujućiji fenomen ljudskog društva koji povrh svega, ostaje nedefinisan i teško objašnjiv. Šta je rat i zašto ljudi imaju potrebu za istim su jedna od mnogih pitanja koja bude filozofa u nama i teraju nas na razmišljanje.
Šta je rat?
Prema zvaničnoj definiciji rat je spor, svađa sa upotrebom nasilja. Definitivno predstavlja silu kojom namećemo neprijatelju da se potčini našoj voljii s čime obrazujemo specifično društveno stanje, koje se u filozofiji smatra posledicom moći.
Devetnaestogodišnji Mateja Stevanović za YouthVibes kaže da je rat neminovan. Rat je okršaj volje za moć. Imamo dva čoveka i dve ambicije koje se ukrštaju i pretenduju na isti interes, onda mora doći do sudara i borbe njihovih ambicija i želja.
Klauzevic je smatrao da je rat nastavljanje politike drugim sredstvima. što ipak govori da rat ne može u potpunosti da se razume. On navodi još, svako doba ima svoju vrstu rata, sa svojim ograničavajućim preduslovima, i svojim posebnim predrasudama. Vremena se menjaju pa se menjaju i povodi kao i razlozi zašto ljudi ratuju.
Svakako da čovek kao psihološko biće se u svojoj suštini sporo menja. Samim tim postoje neki vanvremenski i večni razlozi zašto se ratovi neprestano vode. Po mišljenju nekih to je pražnjenje unutrašnjeg gneva, po mišljenju drugih to je borba za interes…
Zašto ljudi ratuju?
Ljudi imaju potrebu da ratuju zbog ličnog dostojanstva, samopoštovanja, prkosa, inata… Rat je nužno stanje koje nastaje po čovekovoj prirodi, predstavlja okršaj volje za moć. U samoj osnovi rat je vrlo loš, što se najbolje vidi po posledicama, navodi Mateja Stevanović koji još dodaje da ljudi neretko ratuju za ideale i ličnu odbranu.
Ratuje se kada se neka ratnički spremna zajednica (pleme, nacija, država, savez država) oseća ugroženom ili kada hoće da dobije prestiž moći odnosno stekne prednosti koje i drugi žele, a ne može to da uradi posredstvom neoružanog sukoba ili oko retkih dobara koje žele oni koji u njima oskudevaju, navodi u ličnoj komunikaciji naš poznati sociolog i profesor na filozofskom fakultetu Jovo Bakić. On objašnjava da to zavisi od kulturnih okolnosti i istorijskih razdoblja.
Rat kao čovekov čin nije samo impuls njegove skrivene biološke naravi, već je to racionalni produkt njegovih uvjerenja. Isti bi mogao da se protumači kao neizbežan čin ličnih uverenja, kulturnih, životnih i istorijskih prilika. Težnja za teritorijom i bogatsvima na istoj je podsvesna ljudska osobina. Teritorija daje osećaj identiteta i povezanosti sa nacijom što ljudima daje dodatni ideološki motiv da ratom pridobije teritorije i spoji se sa pripadnicima nacije.
Pojam rata je kao i njegova priroda su kompleksni i teško shvatljivi. Sve dok je svest o ratu kao pojavi ne izgubi epitet normalnosti, ljudi će se identifikovati sa istim.
