Muzikalnost je, može se reći, najzastupljeniji talenat. Međutim, nemaju svi hrabrosti da taj talenat iskažu pred drugim ljudima. Svedoci smo da danas postoje mnoga takmičenja u kojima ljudi prikazuju svoj talenat. O tome kroz šta se sve prolazi u toku jednog takvog takmičenja pričali smo sa Urošem.
Uroš Stanković učesnik je jednog muzičkog takmičenja. On se za isto prvi put prijavio pre 4 godine. Tada mu je motiv bio da proba nešto novo i zanimljivo, i naravno da vidi kako će veći broj ljudi da reaguje na njegovo pevanje, jer se nikada pre nije bavio time. Dok mu je u ovogodišnjem takmičenju motiv najviše druženje sa starim učesnicima i želja da se oproba u što više različitih žanrova.
Svaki novi nastup zahteva spremanje. Na pitanje kako sve to izgleda i koliko traje, Uroš kaže da kod njega spremanje traje par sati. On se ne sprema toliko za takmičenje, jer se bavi i glumom i solo pevanjem pa mora da rasporedi vreme tako da sve to što manje trpi.
Uglavnom biram pesme koje već duže vreme znam i radim na nekim sitnicama kao što su dikcija i pričanje te neke priče kroz pesmu.
Ono što se vidi na sceni zapravo nikada nije najbolje izdanje, jer, kako Uroš kaže, treba stati na zemlju i otpevati kada su sva svetla uprta u tebe.
Neko se izbori sa pritiskom, a neko poklekne, tako da se jako često dešava da neko na probama bude neverovatan a na sceni ga preseče trema.
Dodaje da nije lako i da za sve to treba mnogo samopouzdanja.
S obzirom da je Uroš učenik Srednje muzičke škole u Nišu, kaže da škola zapravo najviše trpi, jer ona zahteva jako puno vežbanja što se tiče i klavira i solo pevanja, ali se trudi da to nadoknadi pojedinim republičkim i međunarodnim takmičenjima, jer izostanke jako teško može da opravda.
Kako je takmičenje odmicalo, Uroš je postao sve prepoznatljiviji, pogotovo u svom gradu.
Ja to ne bih nazvao popularnošću, jer se ne osećam kao popularna osoba. Svako ima neki svoj talenat, samo što sam ja, eto, pokušao to da ispoljim na televiziji, pa me više ljudi prepoznaje.
Dodaje da ipak treba još puno toga do popularnosti.
Najbitnija mu je podrška roditelja koji su ga podržali i omogućili mu sva sredstva za takmičenje, i pre 4 godine, i sada.
Podržavaju me za šta god se uhvatim, da li to bilo pevanje, gluma, pisanje, bilo šta. Takođe i okolina.
Ranije je bilo jako puno predrasuda o njemu, ali se nekako izborio sa tim i sada dobija podršku od većine iz svoje okoline i zbog toga mu je neverovatno drago, pogotovo što je sa juga, i što, kako kaže, nije lako da neko sa juga tamo negde u Beogradu nešto uradi.
