Na Instagramu se nedavno pojavio nalog pod nazivom Udruženje pisaca Revolt. To je nešto novo i drugačije i zato je privuklo pažnju mnogih mladih. O kakvom je revoltu reč i čemu on teži, rekao nam je osnivač pomenutog udruženja, Marko Cvetković.
Sve suprotno od onog danas
Marko Cvetković, Martin Birišić, Miljana Miletić, Uglješa Nikodijević i Jovan Manojlović primer su mladih i ambicioznih ljudi koji su rešili da izađu iz društvenih okvira i krenu ka svom cilju- promene lošeg statusa književnosti u Srbiji. Oni se bave pisanjem pesama, poezije, proze… Marko, za sada jedini od njih koji je izdao knjigu Prvi koraci i zbirku pesama Peroni, tvrdi da svrha njihovog okupljanja nije ni stranačka, ni materijalna, već isključivo kulturološka. Naziv revolt upotrebljen jer je on došao kao normalan sled.
Znali smo šta smo i ka čemu težimo, ideja nije bila nikad u pitanju, menjati je ili ne, samo smo tražili adekvatno ime, a najadekvatnije ime je revolt. Mi smo mladi ljudi, izrevoltirani time što se dešava danas i što je u trendu. Samim tim, revolt u nama je bio okidač za rad i došao je kao logičan sled.
Danas je ponuđen trend koji je prihvaćen i lančano dovlači slične trendove. Na suprotnoj strani nije bilo ničeg da se glasno suprotstavi kvalitetom. Ujedinjenje može pomoći u borbi protiv toga. Zato su tu oni, da se bore tako što će na svaki kič mladima nuditi kvalitet. Odlučujući momenat koji je podstakao realizaciju ove ideje javio se nakon gostovanja u jednoj TV emisiji.
Moja prva knjiga je bila zapravo okupljanje mladih. Okupio sam prijatelje da mi pomognu oko izrade knjige, nisam namerno hteo da zovem neka stara poznata imena. Hteo sam da uzmem mlade da bi knjigu oni pokrenuli, radili ilustracije, pregovore, pogovore, lekturu. Kada je voditelj u TV emisiji nakon gostovanja i razgovora o knjizi rekao da smo mi embrion zdravog društva, sve suprotno od onog danas, meni je sinula ideja da treba da nastavimo da radimo na nečemu višem.
Momenat slobode za mlade
U udruženje je dobrodošao svako ko voli da čita i piše. Podrška u radu, krug ljudi istih interesovanja, objavljivanje radova na sajtu i društvenim mrežama, širenje postojećih i građenje novih ideja, šansa da ono što neko voli zavole i drugi, samo su neke od mogućnosti koje pružaju ovi mladi ljudi.
Cilj revolta nije samo okupiti mlade koji pišu već i one koji imaju pasiju ka čitanju, one koji se bave kulturom, novinarstvom. Mladima nudimo momenat slobode jer znam mnogo mladih koji pišu super. Puna je Srbija mladih koji vole da pišu, ali su u grču od toga sta će neko da im kaže pa se predstavljaju lažnim imenima na društvenim mrežama ili ćute. Ko piše on je čudan današnjem svetu, došao je kraj tome, to treba da se menja.
Kao za mnoge stvari, pa tako i za pisanje, u društvu vladaju predrasude. Nažalost, upravo je strah mladih taj koji ih sputava i često navodi na skrivanje ličnih imena i korišćenje pseudonima ukoliko objavljuju radove, ili pak na prestanak pisanja.
Borba pojedinca protiv društva može se ogledati u tome da strogo i bezrezervno podržavaju ideju o tome da to što pišu mora biti kvalitetno. Takođe da bezrezervno i konstantno pričaju, oglašavaju se i dižu glas o tome da je čitanje važno. I da svi ljudi nestanu, dokle god postoji pojedinac koji se bavi čitanjem, pisanjem i promocijom toga ništa nije izgubljeno. Treba se boriti do kraja, bez obzira na to kada će cilj biti ostvaren.
Knjige su dobra stvar, samo im je potrebno dati šansu
Digitalno doba je uticalo na to da se sama svrha knjige promeni. Ona nije više ono što je nekada bila. Mnogi se podvrgavaju gledanju filmova (rađenih na osnovu knjiga), a ne čitaju knjige. Želje je sve manje, a zamena za knjige sve više.
Kad čovek piše on daje sebe i svoj deo ličnosti u tom svom delu, da li to bila proza ili poezija. Ljudi masovno nisu dali šansu knjigama. Znam ljude koji su iz nekog poštovanja prema meni pročitali knjigu, a uvek su bili u fazonu filmova i evo sada konstantno čitaju. Tako da , ključ je naterati ih da pročitaju bar jednu knjigu i da će onda poželeti još, sve ostalo dolazi samo…Knjige su dobra stvar, samo im je potrebno dati šansu.
