Ono što se nekada nazivalo prostaklukom i nevaspitanjem postalo je ono što svakodnevno možemo videti na malim ekranima. Postavlja se pitanje dokle je narod ovog regiona spreman da se javno ponižava i da dozvoljava da su oni na koje se ugledaju deca, najčešće ljudi sa sumnjivim prošlostima.
Došli smo do tog stadijuma da su milioni uloženi u program gde poštovanje dobija onaj koji pokaže da je najprimitivniji, a oni koji su krivično osuđivani dobijaju pravo da prete smrću.
Šta je narod Balkana platio 700 miliona dinara?
Petog septembra se 60 učesnika uselilo u takozvanu Belu kuću jednog od naših najgledanijih rijalitija Zadruga koji se već pet godina emituje na televiziji Pink.
Naime, 2018. godine kada su glavne vesti u Srbiji i regionu bile ko će ostati u ljubavnom trouglu, a ko će ga napustiti, poslato je 18 935 590 glasova, što iznosi približno 700 miliona dinara. Ljudi su se podelili na Kiju i Lunu, a novac koji su tom prilikom uložili u pobedu jedne ili druge otišao je u džepove velikih šefova.
Taj novac koji je mogao biti uložen u kulturu, obrazovanje i lečenje onih kojima je najpotrebnije otišao je u potpuno suprotnom smeru.
Problemi koji se kriju u emisiji
Maloletničku prostituciju, koja je započeta ulaskom Mine Vrbaški 2017. godine kada je imala 17 godina, koliko ima i veliki procenat pratilaca ovog šoua, a tradiciju je nastavila Milica Veselinović koja je ove godine takođe sa 17 godina ušla u Zadrugu 5. Samo nekoliko dana nakon njenog dolaska u rijaliti, vestima se proširio snimak intimnih odnosa koje je imala pred kamerama. Ne samo da je maloletnička pornografija ilegalna kako u celom svetu tako i u Srbiji, već je neetički ovakve snimke umnožavati i širiti po medijima.
Ko je odgovoran za to što se desilo i da li će tinejdžerkama ovo biti model ponašanja u budućnosti?
Pored promovisanje kulture vređanja, omalovažavanja i nasilja koje je svakodnevno prisutno među učesnicima rijalitija, takođe možemo čuti i otvorene pretnje smrću.
Pre samo nekoliko meseci, osuđivani kriminalac Kristijan Golubović pretio je drugoj učesnici da će joj presuditi i sve je bilo emitovano u udarnom terminu na televiziji sa nacionalnom frekvencom. Ovakav sadržaj krši odredbe o zabrani promovisanja nasilja. Ovakvi i slični problemi se u Zadruzi rešavaju smanjivanjem honorara, koji svakako iznosi mnogo više nego prosečna plata u Srbiji.
Zastupljenost rijalitija u medijima
Po nalogu Regulatornog tela za elektronske mreže (REM) trebao je biti izrađen Pravilnik o vremenu emitovanja rijalitija prisilnog okruženja, koje bi bilo od 23 časa do 6 sati ujutru, što bi donekle ograničilo uzrast gledalaca, ali šta je sa sadržajem koji se nameće svima nama na društvenim mrežama?
Konstantno su nam nametnute informacije koje ne želimo da znamo i neretko smo upleteni u konflikte sa ljudima koji pak podržavaju sve što se dešava u Beloj kući.
Nedostatak privatnosti
U rijaliti ulaze bračni parovi, bivši partneri, pa čak i porodice koje svoje lične probleme rešavaju svađom pred milionima gledalaca. Kao rezultat toga, među narodom se zauzimaju strane ovog ili onog, izbijaju svađe, skuplja se novac kao podrška, stvaraju se nove stranice na društvenim mrežama kako bi se pokazala ljubav prema idolima današnjice.
Poznato je više slučaja gde učesnici doživljavaju teške nervne slomove pred kamerama, mole za pomoć ili izlazak, međutim niko tome ne pridaje dovoljno značaja i ostaje nam da se zapitamo zašto niko ne spreči eksplotaciju ovih ljudi i neetičke načine zarađivanja na njima?
Loš položaj žena
Kao devojka, često se razmišljam zašto žene unutar ove emisije dozvoljavaju da budu ponižavane, seksualno zlostavljane, pa čak trpe i fizičko nasilje?
Položaj žena je i u društvu veoma loš, ali u ovoj emisiji dostiže svoj najprimitivniji oblik. Žene su predstavljene kao objekti kroz mizogine igre gde se najčešće ponižavaju i omalovažavaju. Često se nazivaju vulgarnim imenima i bivaju predmet ismevanja.
Promovisanje prostitucije i seksualnih odnosa pred kamerama, kao i iznošenje seksualnog života drugih ljudi postali su sasvim normalna pojava. Da li ćemo ovim tempom ovakav način ponašanja prihvatati i u svakodnevnom životu?
Do kada?
Razumljivo je da rasuđivanje ljudi koji 10 meseci provedinih izolovani od sveta bude pomućeno. Međutim jedino objašnjenje za nereagovanje produkcije u kritičnim situacijama vidim u podizanju gledanosti.
O veličini platforme kojom se koriste ljudi koji stoje iza ovog rijalitija govori činjenica da se 2019. godine prijavilo 75 000 učesnika. Kakva je budućnost zemlje u kojoj 75 000 ljudi želi da bude snimano 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji?
Nažalost, 21. vek nije ispunio naša očekivanja, a mi kao nacija treba da se zapitamo, zašto Velikom šefu i Velikoj šefici dozvoljavamo da vaspitavaju decu ove zemlje.
Da smo posrnuli kao društvo govori činjenica da mladi koji ne podržavaju vređanje i nasilje nailaze na osudu tog društva. Da li se mi kao društvo ogledamo u rijalitiju, ili se rijaliti ogleda u društvu u kome živimo?
Izvor: pink.rs
