Jelena Zdravković (19), učenica četvrte godine Elektrotehničke škole Mija Stanimirović iz Niša, u poslednjih nekoliko godina postigla je mnogobrojne uspehe na takmičenjima prvenstveno iz elektrotehnike i programiranja.
Kao deo petočlanog tima Srbije, u oktobru mesecu učestvovala je na svetskoj olimpijadi iz robotike, koja se održavala u Dubaiju. Sa još tri devojke iz beogradske Gimnazije Kreativno pero i jednom devojkom iz Srpske gimnazije u Budimpešti, predstavljala je srpski tim.
Robot kojim se čisti okean
Kako kaže, za takmičenje iz robotike čula je prvi put pri poseti ove privatne beogradske gimnazije njihovoj školi. Njima je sa svojim timom prezentovala projekat sa kojim su osvojili prvo mesto na takmičenju Galaksija kup u Zaječaru.
Od tog takmičenja u Zaječaru sam zavolela oblast robotike. Pre toga je meni programiranje bilo da iskucam kod i on mi da rezultat. Ovako je mnogo zanimljivije, jer imaš nešto tu, što vidiš da si ti napravio i da to radi. Pošto su oni gimnazija i ne bave se toliko programiranjem, bili su zainteresovani da neko iz naše škole bude deo njihovog tima, tj. tima Srbije, kaže Jelena.
Olimpijada iz robotike na kojoj je učestvovala, organizovana je tematski. Svake godine tema takmičenja je konstruisanje robota, koji će na najefektivniji način doći do rešenja nekog od problema, koji je zastupljen u svetu.
Ove godine, zadatak robota bio je da kroz simulaciju čišćenja okeana, za određeni vremenski period prikupi što više lopti, koje predstavljaju mikro i makro zagađivače. Jedine propozicije takmičenja jesu da robot mora biti određenih dimenzija i izrađen od paketa delova, koje dobija svaki od timova.
Postoje površine do kojih treba da odguraš lopte i na taj način dobijaš poene. Na osnovu toga možeš da praviš bilo kakvog robota koji će da izvršava neke od tih zadataka. Robot mora da bude dimenzija 50×50, što je malo i nezgodno. Mi smo u nekim trenucima smanjivale svog robota, jer izađemo iz dimenzija za 2-3 cm. Ja sam pre toga vežbala sa starim komponentama, pošto je lopta trebalo da ide uvis nekih 2 metra da bi se popela na poslednju platformu, objašnjava ona.
Kao jedno od najdražih takmičenja svakako izdvaja svoje prvo takmičenje iz robotike — Galaksija kup. Ove godine sa timom razvija sistem koji ce pomoći vozačima u saobraćaju. Tim je došao do zaključka da će, ukoliko vozačima predstave šta ih očekuje na putu, verovatno uspeti da ih navedu da istu smanje, čime bi se smanjio i broj saobraćajnih nezgoda.
Mi smo sa tim projektom konkurisali i za „Najbolju tehnološku inovaciju godine“. Smatram da je najlepše takmičenje koje mi se do sada dogodilo „Galaksija kup“. Naravno da se olimpijada računa kao takmičenje na najvišem nivou, ali ovo je nešto ovako naše, što smo mi organizovali. Baš mi je drago, jer je to prvo takmičenje na koje sam otišla.
Rad školske sekcije i angažovanja
Ove godine kao panelista je učestvovala na konferenciji Neka bolja budućnost, kao i na šestom Forumu mladih naučnika u Nišu. Za ova angažovanja navodi da su veoma značajna u motivisanju mladih ljudi da se bave naukom.
Pored mnogobrojnih takmičenja, u svoje slobodno vreme vodi i školsku sekciju robotike. Na njoj radi sa učenicima oko priprema za takmičenja. Pored toga, pomaže im i online, preko svog jutjub kanala, na kome radi i objašnjava zadatke iz programiranja.
Mi u osnovnim školama imamo malo informatike i učimo samo neke osnovne stvari, koje nemaju veze toliko sa programiranjem. Mislim da svet ide ka toj informatici, zato što je još nova oblast, nedovoljno istražena. Možda bi trebalo malo više pažnje da se posveti tome i da se više radi sa decom na tom polju, dodaje ona.
Na pitanje da li planira da se bavi naučnim radom, kao i da upiše studije u Srbiji, kaže da je odlučila da konkuriše za upis na fakultet u Novom Sadu.
Da, zanima me to, ali naravno da ostanem u okvirima informatike i programiranja. U Nišu imamo dosta dobre uslove u školama i na fakultetu. To će biti još bolje kroz par godina, ali mislim da može još dosta da se napreduje i još dosta da se radi. Videćemo.
