Krovna organizacija mladih Srbije u ovogodišnjem Istraživanju stavova mladih o rodno zasnovanom nasilju navodi da je čak 2/3 devojaka doživelo neki vid rodno zasnovanog nasilja. Takođe, u Istraživanju se navodi da je uočen karakterističan patrijarhalni obrazac razumevanja i prihvatanja rodnih uloga, koji istovremeno pokazuje i visok stepen tolerancije na rodno zasnovano nasilje. Ekipa Youth Vibes-a razgovarala je s učesnicama projekta Saznaj! Prepoznaj! Prijavi!, koji za cilj ima edukovanje mladih o rodno zasnovanom nasilju, o njihovim zapažanjima i stavovima o ovoj temi.
Šta je rodna ravnopravnost?
Živkica Đorđević, pedagoškinja i predsednica Udruženja Kreativna pedagogija iz Požarevca, objašnjava:
Rodna ravnopravnost je proces koji podrazumeva da osobe osveste uloge koje imaju u društvu nezavisno od toga kog su pola. Težnja je da ljudi budu međusobno jednaki po ulogama koje vrše, odnosno da ih obavljaju nezavisno od pola, a u zavisnosti od svojih interesovanja i sposobnosti.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je za RTS da bi novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je stupio na snagu, trebalo da donese bolju uravnoteženost manje zastupljenog pola i bolji rodni balans u svim oblastima. Kada je reč o rodno osetljivom jeziku, Brankica Janković je navela da je jezik važan i da koliko mi oblikujemo jezik i da toliko jezik oblikuje nas i da utiče na rodnu ravnopravnost, preneo je N1 povodom novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti Republike Srbije, usvojenog u maju ove godine.
Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva koje je objavio Centar za Istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), 2019. godine prijavljeno je 8.513 muškaraca za nasilje u porodici i 1.250 žena. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra za CINS napominje da prema podacima policije broj prijava ove vrste nasilja raste iz godine u godinu.
Počela kampanja 16 dana aktivizma
25. novembar, Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, označava početak kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Obeležava se u znak sećanja na tragično stradale sestre Mirabel. Kampanja obuhvata još tri važna datuma koji povezuju žene, nasilje i ljudska prava.
Sestre Patria, Minerva, Maria Teresa i Dede rođene su u Dominikanskoj Republici. Pod imenom ‘Las Mariposas’ (Leptiri) delovale su kao političke aktivistkinje i postale vidljivi simbol otpora diktatorskom režimu Rafaela Truhilja. Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti i borbe za demokratiju i pravdu uhapšene su više puta sa svojim muževima. 25. novembra 1960. godine sestre je likvidirala Truhiljova tajna policija. Sve tri sestre su zadavljene, a tela su pronađena polomljenih kostiju. Vesti o njihovom ubistvu razbesnele su narod. Brutalna likvidacija sestara Mirabel bio je jedan od događaja koji je doprineo zamahu pokreta protiv tadašnjeg diktatorskog režima. 30. maja 1961. na Truhilja je izvršen atentat, a nedugo zatim dolazi i do pada njegovog režima, navodi Autonomni ženski centar na zvaničnom sajtu.
Sestre Mirabel danas predstavljaju simbol nacionalnog i feminističkog otpora. Više o borbi žena za svoja prava kroz istoriju pročitaj klikom na link.
Projekat Saznaj! Prepoznaj! Prijavi! prilika za edukaciju mladih
Udruženje građana Svet reči iz Velike Plane je, uz podršku Ministarstva omladine i sporta, organizovalo projekat Saznaj! Prepoznaj! Prijavi!u okviru Programa sprovođenja Nacionalne strategije za mlade, sa ciljem da osnaži mlade da prepoznaju i prijave rodno zasnovano nasilje.
Srednjoškolci iz Smederevske Palanke, Velike Plane, Kragujevca, Bora, Požarevca, Despotovca i Kučeva, u okviru ovog projekta prošli su obuku za vršnjačke edukatore iz oblasti rodno zasnovanog nasilja. Na osnovu stečenih veština i znanja organizovali su radionice u osnovnim i srednjim školama u svojim gradovima.
Jedan od učesnika projekta je Udruženje Kreativna pedagogija iz Požarevca, ispred koga su pedagoškinja i predsednica Udruženja Živkica Đorđević, profesorka razredne nastave Milica Đorđević i 7 učenica iz tri različite škole u Požarevcu.
Učesnice projekta iz Kreativne pedagogije za Youth Vibes objašnjavaju svoje stavove i zapažanja o rodnoj ravnopravnosti, rodno zasnovanoj diskriminaciji muškaraca i žena, ulozi institucija i svakog pojedinca…
