Serijal Zašto (ne) želim da odem iz države?je serijal od 5 tekstova u kojima će naši sagovornici iz svog ugla predstaviti problem odlaska mladih iz Srbije. Jedna od njih je Sara Stojanović, maturantkinja Medicinske škole “Aleksa Savić” u Prokuplju.
Većina Sarine porodice je negde u inostranstvu već više od 20 godina. Njeni roditelji su odavde otišli kada je stanje u državi bilo teško, sredinom 90-ih. Nakon toga su se vratili, ali je ostatak njene porodice ostao u inostranstvu i nije se vratio.
Kako kaže, svaki odlazak i dolazak ima svoje prednosti i mane. Što se nje lično tiče, ako bi morala da ode to bi bilo iz razloga da svoje znanje nadogradi negde u inostranstvu.
Srbija, zbog svega što je snašlo u prošlosti, malo kaska za Evropom, i samim tim kaska i u obrazovanju i za tim naprednim znanjem. To je razlog zbog kojeg bih otišla, ali bih se vratila. Smatram da ni u jednoj zemlji ne bih mogla da budem svoja kao u Srbiji.
Dodaje da to jeste dobra strana odlaska odavde, ali da mnogi mladi ljudi odlaze jer su neinformisani o stanju u državi, o stvarima koje su se događale u prošlosti, ali i o stvarima koje tek treba da se dese.
Nešto što bi nju nateralo da zauvek ode ne bi bili finansijski razlozi. Smatra da posla ima za onoga ko želi da radi.
Ono što bi mene nateralo da odemo odavde jeste situacija u kojoj bismo bili pod totalnom autokratijom. Srbija jeste demokratska zemlja, međutim, sami sve češće možemo da vidimo javne primere da to baš i nije tako.
Ono što bi po Sarinom mišljenju trebalo uraditi jeste da zemlja mora da se izbori sa važnim problemima koji utiču i na mlade.
Važno je da mladi gledaju na svoju zemlju kao na društvo koje poštuje zakone i bori se protiv korupcije. U razgovoru sa mladima sam shvatila da je to jedan od većih problema.
Dodaje da država mora da razvije svest o potrebama mladih i da im omogući sve uslove kako bi oni napredovali.
Smatram da mlade ne treba kriviti za odlazak iz zemlje jer većina njih to radi u trenutku vrhunca egzistencijalne krize koja ih zadesi u nekom periodu života. Država treba da obezbedi mnogo bolje uslove kako bi ih tu i zadržala.
Sara ne smatra da su mladi u potpunosti izgubili poverenje u državu i kaže da nije sve tako crno. Misli da za desetak godina može da bude mnogo bolje, ukoliko bi sadašnja vlast promenila način rada.
Treba da ostanem, jer mislim da ja i još mladih možemo da promenimo ovo što se sada dešava u državi.
