Osmog marta na Dan žena uvek govorimo društveno odgovorne poruke o poboljšanju njihovog položaja, rodno ravnopravnom jeziku i promeni svesti – u toku ostalih dana to se zaboravi. U poslednje vreme smo svedoci velikog broja seksističkih uvreda na račun izgleda žena koje se često pojavljuju na televiziji, poput dr Darije Kisić Tepavčević, profesorke likovne kulture Aleksandre Pavlović ili novinarke N1 Žakline Tatalović. Koliko smo zapravo promenili svest od trenutka kada su žene počele da se bore za svoja prava i na koji način utiču komentari javnih ličnosti na mlade devojke?
Najsvežije opaske na račun izgleda žena upućeni su dr Kisić gde je potpuno zanemarena njena funkcija, obrazovanje i celokupna ličnost, a u prvi plan stavljen njen izgled. Od komentara koji upućuju na njenu frizuru koja je uvek sređena sada kada frizeri ne rade, do izjava da doktorka koristi svaku priliku da pokaže svoje telo načinom odevanja. Na račun izgleda mlade profesorke likovne kulture naišli smo na vulgarne komentare na Fejsbuku i Twitteru koji ženu predstavljaju kao seksualni objekat.
Kako mladi posmatraju feminizam?
Kakva je situacija kod mladih na Balkanu? Na osnovu ankete koju smo sproveli na našoj zvaničnoj Instagram stranici 67% devojaka i momakadoživelo je seksističke uvrede na svojoj koži, gde dominiraju devojke. Na pitanje da li muškarci sebe smatraju feministima odgovorio je jako mali broj momaka gde su se najviše izjasnili sa negativnim odgovorom.
Ne volim da se izjašnjavam i stavljam u neku kategoriju, pa da ljudi misle ovo ili ono. Posebno jer većina ljudi ne zna izvorno značenje feminizma, navodi Lazar.
Definicija na Vikipediji kaže feminizam je skup društvenih pokreta čiji je cilj uspostavljanje jednakih političkih, ekonomskih, kulturalnih i socijalnih prava žena. Zalaže se za oslobođenje žena od nasilja, seksizma i tradicionalnih ženskih uloga (domaćice, supruge, majke, seksualnog objekta) i za prihvatanje žene kao celokupne ličnosti. Iako feminizam kao ideologija nema nikakve veze sa nečijom seksualnošću, često za muškarce feministe imaju predrasude i dovode u pitanje njihovo seksualno opredeljenje.
Ne volim sto se feminizam pretvori u neku vrstu šovizma ponekad, jer opet ja sam pristalica da stvarno svi možemo da budemo jednaki i samim tim ne mislim da neke stvari može da radi bolje ni žena od muškarca ili suprotno muškarac od žene, kaže Filip i dodaje da i on ne želi da se izjasni jer na ovim prostorima ljudi često zalepe etiketu na one koji se izjašnjavaju kao feministi.
Postoje i oni koji smatraju da je feminizam bespotreban u 21. veku i da je treći talas feminizma koji je nastupio tokom 90ih opovrgnut raznim činjenicama. Da li se seksizmom uskraćuju ženska prava Stefan tvrdi da ne jer, kako kaže, sve zavisi od toga kako žena odreaguje na to.
Koliko je seksizam iskorenjen u Srbiji?
O ovoj temi razgovarali smo sa Emilijom Ničić, članicom programa SOS Kutak za devojke iz Vranja, koja se ljudskim pravima bavi 3. godinu zaredom od kad Kutak postoji.
Rekla bih da je seksizam u našem gradu zastupljen dosta i da se, kao i u svakoj maloj sredini, o tome nedovoljno razgovara, govori za Youth Vibes Emilija i dodaje da je u sklopu tog projekta učestvovala u različitim edukacija i obukama. Otvoren je i SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja.
Ono što Emilija ističe kao glavni problem jesu seksistički komentari koji se smatraju za normalnu stvar među mladima. Ponosna sam jer smo uspeli da srušimo dosta barijera i da podstaknemo devojke da takve uvrede ne posmatraju više kao nešto što je normalno i prihvatljivo , navodi ona.
Podsetimo se najvećeg peha bivšeg ministra odbrane, Bratislava Gašića, tokom davanja intervjua kada je izjavio nakon što je novinarka B92 čučnula kako ne bi ušla u kadar kako “voli novinarke koje lako kleknu”. Zbog ove izjave je smenjen sa dužnosti 2015. godine. Ili nedavna izjava doktoraBranimira Nestorovića da “žene slobodno idu u šoping u Italiju jer ih estrogen čuva da ne umru od korone”.
Dakle, u trenutku kada ne postoje spremljene izjave, isplivava ono što je realna slika o ženama i devojkama u Srbiji – one su i dalje samo seksualan objekat pun hormona zbog kojeg su one krhke i slabiji pol. Zbog sve češćih izjava javnih ličnosti i političara i komentara na internetu, seksizam postaje „normalna stvar“ u našoj svakodnevnici.