U istraživanju o percepciji i iskustvu mladih u vezi sa seksualnim uznemiravanjem koje je 2018. godine sprovela organizacija Autonomni ženski centar učestvovali su mladi sa teritorije Novog Sada, Niša i Beograda. Najveći broj ispitanika (60%) imao je iskustvo sa obraćanjem neprimerenim nadimcima, nakon čega idu telefonski pozivi ili poruke, dok je slanje poljubaca/oblizivanje/zviždanje iskusila gotovo polovina ispitanika. Ugrožavanje ličnog prostora iskusila je trećina njih, dok je četvrtina u okviru svog prisustva iskusila samododirivanje po intimnim delovima tela. Ovaj procenat je kod ispitanica bio mnogo veći u odnosu na iskustva muških ispitanika.
Prema članu 182a Krivičnog zakonika Republike Srbije, seksualno uznemiravanje (u dokumentu naznačeno kao ,,polno uznemiravanje”) se definiše kao “svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje”.
U proteklih nekoliko godina svedočimo brojnim primerima hrabrog i javnog progovaranja osoba sa iskustvom seksualnog uznemiravanja o onome što im se dogodilo. Nedavna situacija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu govori nam upravo o važnosti prepoznavanja i prijavljivanja seksualnog uznemiravanja. Da bismo mogli da prepoznamo seksualno uznemiravanje, koje spada u vrstu rodno zasnovanog nasilja, potrebno je da o njegovim oblicima budemo precizno informisani.
,,I ovo je nasilje“ – korak bliže boljoj informisanosti mladih
Inicijativa za ravnopravnost, inovativnost i društveni angažman (IRIDA) osnovana 2018. godine u Novom Sadu, prepoznala je nedostatak sveobuhvatne edukacije na kojoj bi mladi mogli da saznaju više o različitim oblicima nasilja. Tako je nastala ideja za projekat pod nazivom ,,I ovo je nasilje” koji se sprovodi od 2022. godine a koji svake godine obuhvata edukaciju o jednoj vrsti rodno zasnovanog nasilja.
,,Kroz višegodišnji rad sa mladima prepoznale smo da je tema rodno zasnovanog nasilja njima i dalje prilično nepoznata, odnosno da se među mladima kao nasilje najčešće prepoznaje samo ono fizičko, dok se druge vrste nasilja pogrešno posmatraju kao neprijatan ali sastavni deo odrastanja, partnerskog odnosa i slično. Zbog toga smo odlučile da stavimo fokus na različite forme nefizičkog nasilja” , ističe Isidora Paklar, omladinska radnica i jedna od osnivačica organizacije.
Na pitanje kako je doneta odluka da ovogodišnja tema projekta bude seksualno uznemiravanje, Isidora se osvrnula na iskustva i povratne informacije prošlogodišnjih učesnica i učesnika projekta koji su se bavili psihičkim nasiljem u partnerskim odnosima.
,,Već tada se kroz njihove komentare izdvojila tema seksualnog uznemiravanja kao tema koju je važno detaljnije obraditi i razjasniti. Kroz rad sa drugim grupama mladih takođe smo prepoznale ovu vrstu nasilja kao nešto što je još uvek tabu i velika nepoznanica – šta je tačno seksualno uznemiravanje, kako da budemo sigurni/e da nam se dogodilo itd.”.
Projekat ,,I ovo je nasilje” sastoji se od teorijskog i praktičnog dela. U prvom, grupa od dvadesetoro mladih upoznaje se sa jednim oblikom rodno zasnovanog nasilja, mitovima o njemu kao i mehanizmima zaštite od nasilja. Na pitanje koje vredne informacije joj je pružio kurs, polaznica Ana Zdravković ističe da joj je kurs pomogao da pored utvrđivanja već postojoćeg znanja o datoj temi razume problem na iskustvenom nivou.
,,Posebno bih istakla i pohvalila anonimne izjave raznih ljudi o seksualnom uznemiravanju koje su preživeli – mislim da je to pomoglo da se problem približi tačno kako to izgleda u ‘stvarnom svetu”.
Druga polaznica kursa, Hana Gilanji, istakla je važnost prepoznavanja različitih mitova koji postoje o seksualnom uznemiravanju.
,,Mislim da je najopasniji mit da je žrtvina krivica seksualno uznemiravanje koje je preživela. To povlači veliki spektar pitanja sa sobom, koja prebacuju krivicu na žrtvu i koja vrše retraumatizaciju iste (pitanja od onih šta je osoba nosila, zašto je izašla ili zašto je pila do onih koja preispituju kako je žrtva isprovocirala nasilnika da izvrši seksualno uznemiravanje).“
Drugi, praktični deo kursa podrazumeva edukaciju u oblasti pisanja kratke priče, a zatim i pisanje kratke priče o datoj vrsti nasilja. Ceo proces praćen je mentorskom podrškom, a konačan rezultat je zbirka kratkih priča o rodno zasnovanom nasilju. Na taj način mladi koji su prošli kroz ovu edukaciju kroz svoje priče i situacije o kojima pišu edukuju i druge mlade i pomažu im da prepoznaju i reaguju na nasilje. Isidora ističe da se ovakav vid prenošenja poruke mladima pokazao kao višestruko efektan.
,,Pisanje je oslobađajući proces, koji nam pomaže da proradimo sopstvena iskustva i razmišljanja, otkrijemo internalizovane tabue, razvijamo empatiju i postavimo se u tuđe cipele. Svi ovi elementi su značajni kod razumevanja rodno zasnovanog nasilja, njegovih uzroka kao i posledica koje ostavlja na žrtve. “
Polaznica kursa Jana Lajšić podelila je svoje iskustvo u procesu pisanja, ističući da se njena percepcija seksualnog uznemiravanja znatno promenila u samom procesu.
,,Delovalo mi je da je lako pisati, do momenta dok nisam morala da se stavim u cipele devojčice koja u mojoj priči uočava nepravdu i nasilje u svom odeljenju. Prošla sam kroz različit spektar emocija iako je to samo priča, svesna sam da se to dešava i u realnosti na isti ili sličan način.”
Na pitanje kako mladi mogu da saznaju o samim pričama polaznika i polaznica ali i šta od IRIDE možemo očekivati u narednom periodu, Isidora odgovara da nakon što učesnice i učesnici dođu do finalnih verzija svojih priča, priče dalje prolaze proces lekture i svih ostalih koraka neophodnih da bi zbirka priča bila spremna za štampu.
,,Do kraja godine očekujemo da ćemo zbirku kratkih priča o seksualnom uznemiravanju imati i u fizičkom formatu, a očekuje nas i književno veče na kome ćemo je predstaviti i drugim mladima i široj publici.“
Na pitanje šta bi mladima poručile kada je u pitanju seksualno uznemiravanje, polaznice naglašavaju važnost informisanja o različitim oblicima seksualnog uznemiravanja, kao i razgovor sa osobom od poverenja.
,,Kad se seksualno uznemiravanje desi, ono postaje lično iskustvo, i svaka osoba ima drugačiju reakciju na ono što joj se dogodilo. Mladima bih poručila da nisu sami kao i da ne treba da premišljaju da li su oni na bilo kakav način krivi, jer nisu”, zaključak je sagovornica.
