Prateći je od malih nogu, za Simonu Lazć, mladu umetnicu iz Niša, umetnost predstavlja jedinstven put, na koji se svaki umetnik otisne već u najranijim godinama.
Kako to izgleda kada umetnost odabere umetnika?
Simona istče da je umetnost odabrala nju, a ne obrnuto i da se u tom svetu nalazi oduvek i da se oseća kao njegov deo.
Od malih nogu sam imala potrebu da stvaram i ispoljavam na neki svoj način tu kreativnost, recimo i kroz pravljenje raznih poklončića i čestitki u raznim prilikama. Verovatno su to bili počeci nekog bavljenja dizajnom…
Kao i za svakog umetnika, počeci su teški, međutim kada jednom uplovite u svet umetnosti, teško se možete vratiti nazad. Od prvog rada do prve izložbe potrebno je mnogo odricanja, truda i rada, a za Simonu je to izgledalo ovako:
Ova izložba je zapravo moja prva izložba, bilo je potrebno dosta rada i promocije da bi moji radovi bili primećeni, i da bih bila pozvana da učestvujem kao jedna od pet mladih umetnika na Nimart-u. U poslednje vreme dosta se bavim karikaturom, što je počelo slučajno, a onda se na neki način pročulo pa su mnogi bili zainteresovani za to a i delili na društvenim mrežama. Takođe, isprobavala sam razne tehnike i materijale, poput slikanja na drvetu, body art-a, a kroz teme tih radova sam izražavala neka svoja interesovanja i afinitete u životu.
Inspiracija u snovima
Neretko ljudi imaju problema sa inspiracijom, ne mogu da je nađu ili ni ona sama nije dovoljno inspirativna. Međutim postoje mnoga mesta na koja se umetnici zapute da bi pronašli ono što će ih inspirisati da stvaraju. Za Simonu jedno od tih mesta jesu snovi.
Često inspirišem samu sebe, a takođe, neka svakodnevna dešavanja i razmišljanja me nadahnjuju. Inspiriše me stanje u društvu, kao i psihološko stanje ljudi, religija posebno budizam, snovi, ples, pokret..
Budućnost kroz slike
Živeti za trenutak i u sadašnjosti je nešto što je ona istakla kao svoj način života. Simona kaže da bi volela da ostvari svoje želje i dostigne ideale kojima teži kako kroz umetnost tako i kroz svoj privatni život. O budućnosti umetnosti rekla je:
Mislim da se umetnost dosta popularizuje i komercijalizuje poslednjih godina, što bi značilo da ide silaznom putanjom. Samim tim umetnosti sve više ima, ali je problem i u tome što se danas sve naziva umetnošću..
Svaki umetnik ima svoju stranu van umetnosti. Za Simonu je to neprekidno traganje za sobom i kako ona kaže veruje da će to trajati unedogled, jer joj njena svestranost ne dozvoljava da u potpunosti pronađe sebe.
U čemu se ogleda mladost umetnosti?
Simona je mladim umetnicima uputila jedan savet da baš zbog te popularizacije umetnosti pokušaju da nađu ono sto je za njih umetnost, i ono što je za njih pravo i vredno, što inspiriše i što ima uticaj ako ne na šire mase onda na njih same.
Umetnost u Srbiji
Srbija već godinama u umetnost ulaže malo, pogotvo za umetnike amatere. Simona je istakla da umetnici nisu u zavidnoj situaciji ni danas.
Nažalost, prava umetnost se ne ceni mnogo, sistem vrednosti je poremećen. Ipak, smatram da ne treba gubiti nadu i da trud i stvaranje, rad na sebi, na ovaj ili onaj način dobija priznanje.
Zbog ovakvog nezavidnog položaja, mnogi umetnici imaju želju da odustanu od svojih ideja i krenu putem nečeg cenjenijeg ili bolje vrednovanog.
Verovatno sam nekada razmišljala o odustajanju od umetnosti, ali ne da bih se bavila nečim komercionalnim, već baš zato što imam previše interesovanja da bih mogla i uspela da se posvetim samo jednom u ovom slučaju je to umetnost. Ali, iskreno, ne verujem da ću ikada zaista odustati od umetnosti, jer čak i nesvesno – mi jesmo umetnici svakog dana.
