Svetski dan slobode medija, koji se obeležava 3. maja, bio nam je povod da se osvrnemo na situacije koje su obeležile novinarstvo u Srbiji. Svako od nas provodi dosta vremena na društvenim mrežama, iskaču nam reklame sa svih strana, na korak ili klik smo do novinarskih štampanih i onlajn tekstova, te bi poverenje u iste bila uzajamna dobrobit. Ali koliko poverenja imamo i koliko oni naše poverenje zaslužuju?
Mediji i novinari – mesto, prava i obaveze u današnjem društvu
Sama reč medij doslovno predstavlja nešto što je u sredini ili između dve strane. Jasno je da je mesto novinara između naroda i izvora informacija iz kojeg iste te informacije, u uređenom obliku, šalju javnosti.
Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije, navodi se u Kodeksu novinara Srbije.
Etika je važan deo svake profesije, a njena uticajnost i te kako dolazi do izražaja kada se govori o novinarstvu, profesiji čiji učinak, skoro svaka reč i pokret, ima daleki odjek u javnosti. Nažalost, moralna načela se neretko gaze pod pritiskom i neadekvatnim uslovima za rad.
Svaki novinar mora da ima tu slobodu da se izrazi i obavi svoj posao onako kako dolikuje, pomislio bi verovatno svako ko iole razume koliko je to važno i za onog koji piše tekst, isto koliko i za onog koji ga čita jer će se nakon te iste sekunde, po objavljivanju teksta, informacije samo širiti.
Kolumbijski novinar Giljermo Kano, koji je hteo da tako obavlja svoj posao, cenu takvog rada platio je životom. Nagrada koja nosi njegovo ime dodeljuje se pojedincu, organizaciji ili instituciji radi internacionalnog priznanja za odbranu i promociju slobode medija. Uvedena je 1997. godine i postoji kao podsetnik koji ukazuje protiv kakvog zla u društvu se borimo. Ovogodišnji laureat je novinarka Jineth Bedoya Lima. Nadam se da ćete se vi, čitaoci, do kraja teksta setiti još novinara ili udruženja koji ovu nagradu zaslužuju.
Clickbait – mač sa dvema oštricama
Glavni problem kod clickbait-a je različit kontekst teksta u odnosu na sam naslov. Neke medijske kuće, ružičaste ili srećne, postale su već poznate po ovoj nemiloj pojavi i nametljivim naslovima. Razlog tome je profit. Znatiželja čitaoca se iskorišćava radi novca. S druge strane, tek pojedini čitaoci su oguglali na to jer im je iznevereno poverenje. Kad je to kvantitet počeo da nastupa ispred kvaliteta?
(Ne)kultura dijaloga
RTS – vaše pravo da ništa ne razumete
Odgovor i komentar na neprijatnost usledili su ubrzo. Može li se Pavlovljev eskperiment modifikovati i primeniti na (ne)ljude?
Jedno mislim, drugo pričam, treće radim
…a umem i da ne ispoštujem novinara i da skrenem sa teme.
Srbija – zemlja sa delimičnom slobodom medija
Iz dana u dan, ljudi koji delaju u okviru žurnalistike, meta su uvreda i pretnji. Posredstvom društvenih mreža, odvažiti se i skupiti hrabrost za osudu nečijeg rada, nikad nije bilo lakše. Lični podaci mnogih se dele i zloupotrebljavaju, čime se narušava njihovo pravo na privatnost. Česti su i fizički obračuni na protestima i uništavanje imovine reportera. Nažalost, izdvajaju se i neumesni komentari upućeni novinarkama. U svetu je ubijeno čak 49 novinara samo zato što je obavljalo svoj posao.
Prema izveštaju Freedom House-a za 2019. godinu, Srbija ima status zemlje sa delimičnom slobodom medija. Mnogi novinarstvo u Srbiji danas smatraju opasnom profesijom. Novinari koji su napadani, gotovo se uvek bave temama poput rupa u zakonu i (ne)funkcionisanja društva i državne politike.
World Press Freedom Index je objavio zvaničnu listu država prema mestu koje zauzimaju kada je reč o slobodi medija. Srbija je ove godine zauzela 93. mesto od ukupnih 180. Podsetimo se toga da smo u 2019. bili pozicionirani na 90. mestu. Više od četiri godine unazad se krećemo silaznom putanjom. Događaji poznati javnosti, a koji su zvaničan razlog ovakvog rangiranja su sledeći:
Izazivanje požara u kući Milana Jovanovića, bivšeg policajca, a sadašnjeg novinara portala Žig Info. Naime, pomenuti novinar, koje je izuzetno cenjen od strane kolega, pisao je o problemima u opštini Grocka, što je izgleda nekima i zasmetalo. Lokalne vlasti se terete za ovaj događaj, a oni u koje svi upiru prstom zbog minulog događaja, nisu smenjeni sa svojih položaja.
Aleksandar Obradović, poznatiji kao uzbunjivač iz Valjeva, javnost je upozorio o zloupotrebi u fabrici oružja Krušik i štetu koja se time pričinjava državnom budžetu. Ta fabrika je proizvodila oružje za privatne firme, od kojih se istakla kompanija GIM, gde je zaposlen otac ministra policije, Nebojše Stefanovića. Obradović je uhapšen pod objašnjenjem da je navodno širio poslovne i vojne tajne. Nakon nešto više od 20 dana provedenih u CZ-u, prebačen je u kućni pritvor. Izgleda da državnici ne čuju uzbunu, već ostaju u svom skloništu ne oglašavajući se na crveno svetlo i neprijatan zvuk sirene.
Ilegalno hapšenje Bojana Savića koji je pre par nedelja pisao o udruženju Levijatan i njihovom zlodelu – oduzimanju psa od jedne romske porodice. Iako je imao dozvolu za kretanje, sačekali su ga inspektori i uz verbalno i fizičko nasilje odveli u stanicu, gde su mu oduzeti uređaji i obrisani svi snimljeni dokazi.
Podizanje krivične prijave protiv novinarke Ane Lalić s obrazloženjem da se njenim tekstom izaziva nered i panika. Usled čitave frke oko pandemije, Lalićeva je ukazala na nedostatak preko potrebne zaštitne opreme u Kliničkom centru Vojvodine. Nakon nepunih mesec dana od tog događaja, epidemiolog dr Predrag Kon priznaje da opreme zaista nije bilo dovoljno da pokrije realne potrebe i da je država ćutala o tome verujući da će tako narod biti mirniji. U čemu je onda bio problem sa jasnim pitanjem i tekstom Ane Lalić?! Da li je zakon isti za sve i da li smo pred njim zaista svi jednaki?
Zbog napomenutih događaja i mnogih sličnih njima, mladi koji imaju afinitete ka novinarstvu i koji žele da se bave time, strahuju od situacije u kojima se ta profesija nalazi.
Izborimo se za svoje mesto pod suncem
Svakodnevna borba pruža rezultate. Nekada su daleko te se ne vide jasno od svih prepreka koje se nameću. Važno je da ne gomilamo nerešene probleme pod tepih jer se kasnije sami možemo saplesti o istu gomilu.
Nakon svih pročitanih informacija, imate li na umu svog kandidata za nagradu Giljermo Kano? U redu je ako prođe neko vreme dok se ne ukaže prava osoba koja je zaslužuje. Samo nemojte prestati da tragate za njom. Dok god postoji ludak koji urla, mi smo spašeni! – već verovatno znate o čijim rečima se radi, ako ne trk na emisiju. Ostaje nam da verujemo da istina nekako uvek nađe put i izađe na videlo.
