Lifestyle

Srbija daje drugačiji smisao mom životu – Miriam Guadalupe Cardona

U Americi je po mom mišljenju sve užurbano. Srbija vam daje šansu da dišete.

Miriamin put ka Srbiji započet je u leto 2016. kada je njena porodica izabrana da se preseli u Srbiju, na misionarski rad za Katoličku crkvu. Oni se sele u Srbiju 22. decembra 2017. iz malog grada Voksači u američkoj saveznoj državi Teksas.

Miriam ima 19 godina i svoje školovanje i život nastavila je sa svojom porodicom pre nepune dve godine u Nišu.

Svaka promena sredine sa sobom nosi i prilagođavanje novoj sredini. Trebalo joj je skoro 3 meseca da se privikne na vremensku razliku, i na to da ne čuje da ljudi govore engleski ili španski i da zapravo mora da obrati pažnju da bi razumela bar jednu reč. No, kako ona kaže na sve se to čovek vemenom navikne. Njoj je najteže palo odvajanje od porodice i prijatelja.

Moja porodica je oduvek bila najveći deo mog života, tako da kada odemo u Ameriku na leto ili odmor, pokušavam da provedem što više vremena sa njima.

Bila je zabrinuta kada je došla u Srbiju prvi put, jer nije nikoga poznavala i nije razumela jezik. Iako je prošlo skoro dve godine ona još uvek ne misli da se prilagodila.

Javljaju se i oni iznenadni trenuci kada bih sve ostavila i vratila se u Ameriku, ali onda se setim šta sve imam u  Nišu. Tu su moji prijatelji, roditelji, škola. Kad sam ovolilko preživela, pa zašto ne i još nekoliko meseci ili godina.

Miriam je kao i sve ostalo, i svoje školovanje morala da nastavi u Srbiji. Sada je učenica 4. godine Gimnazije “9. maj”. Za školu kaže da je potpuno drugačija od onih u Americi. Za nju škola predstavlja veliki stres, jer i dalje nije zadovoljna poznavanjem jezika. 

Što se tiče profesora u školi, kaže da ih nisu svi dočekali i prihvatili na isti način. Neki profesori imaju razumevanja, ali ih je definitivno nekoliko koji nemaju razumevanja za njih. Uglavnom je najveći problem to što ne zna jezik, jer sve prvo mora da prevede na engleski da bi razumela šta uči, a onda da to pokuša da zna i na srpskom.

Treba nam mnogo više vremena i ponekad mi je potrebno i 3 sata da naučim 2 rečenice na srpskom. Zbog toga se nerviram i pod stresom sam, jer želim da naučim i da znam sve, kao i ostali, ali ne mogu, zbog jezika.

Većina profesora vidi njihov trud i ume to da nagradi. Kaže da je puno naučila od svojih profesora, jer se trude da učenici razumeju gradivo, a ne samo da testiraju njihovu memoriju.

Neki od njih koji imaju jako težak stav naterali su me da se potrudim i im dokažem da mogu, da sam sposobna, i da nisam samo glupa Amerikanka.

S obzirom da joj je jezik neophodan, kako bi olakšala svoj svakodnevni život i učenje, ona dosta vremena provodi u učenju istog. Kaže da je srpski jezik jako težak, ali da nije nešto što je nemoguće savladati. 

Oko jezika joj dosta pomažu prijatelji iz škole, koji su uvek tu kada joj je poteban prevod za nešto. Viviana, devojka čija je porodica takođe na misionarskom radu u Nišu, je godinu dana duže u odeljenju u kome je sada Miriam. To joj je znatno olakšalo prilagođavanje i sticanje novih prijatelja.

Miriam kaže da je zadovoljna životom ovde. Nije imala nikakva očekivanja ili fantazije o tome kakva će Srbija ili Niš biti.

Niš me zaista podseća na Meksiko. Količina slobode, stari ljudi i male prodavnice na svakom uglu. On će zauvek imati posebno mesto u mom srcu.

Ona kaže da voli Srbiju ali da ona definitivno nije za svakoga. Veoma je različita i sve zavisi od toga kako osoba podnese takvu promenu sredine.

Mislim da ne postoji nešto konkretno što mi se ne dopada ovde, to su verovatno samo trenuci kada se žalim na školu ili bolest.

Miriam voli reku i šetnju po keju. Najviše joj se dopadaju parkovi, i to što leti ima sladoleda na svakom uglu. Kaže da su ovde najbolja hrana i ljudi.

Ne žalim što sam došla u Srbiju, jer mi daje drugačiji smisao životu. U Americi je po mom mišljenju sve užurbano. Srbija vam daje šansu da dišete.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *