Kako bi se brže i efikasnije sporazumevali, ljudi vremenom uprošćavaju kvalitet komunikacije, kada govorimo o dužini i pravilnosti poruka. Koristi se puno skraćenica, žargonizama, ne poštuju se pravopisne i gramatičke norme, i sve to u cilju brže razmene informacija. S obzirom da je tzv. četovanje sve prisutnije u društvu koje se ovako brzo razvija, kao i da čini sve veći deo ukupne komunikacije ljudi, činjenica da se malopređašnje pomenuti kvalitet prenosa i razmene informacija oslikava i na usmeno izražavanje nimalo ne iznenađuje.
DA LI SU ŽARGON I SLENG ISTO?
Žargonizam predstavlja svaki neformalni i pretežno govorni izraz nekog jezika koji služi za identifikaciju i komunikaciju unutar neke društvene grupe. Društvena grupa predstavlja skup pojedinaca međusobno povezanih trajnim ili privremenim odnosima u cilju obavljanja određene društvene funkcije ili zadovoljavanja sopstvenih potreba.
Žargon je vremenski i prostorno ograničen, a njegova upotreba svedoči o pripadnosti određenoj grupi i označava težnju za jednostavnom komunikacijom. Žargonizmi imaju pretežno metaforičko značenje, opšte su prihvaćeni u društvu i nisu standardni jezički izrazi, što znači da se veoma retko mogu koristiti u formalnim društvenim okolnostima.
Ne smemo pomešati žargon i sleng. Naime, i jedno i drugo predstavljaju kolokvijalni jezik, međutim, sleng predstavlja reči i izraze koji se smatraju jako neformalnim i najčešće se odnose na opšte stvari, dok žargon, sa druge strane, predstavlja specifičan način komunikacije određene društvene grupe. Žargon je, zapravo, tip jezika koji se zbog svoje prirode teško može razumeti ukoliko je upotrebljen van određenog konteksta.
Žargon može nastati na više načina. Najčešće ga kreiraju i upotrebljavaju mladi, jer žele da, na neki način, stvore svoju kulturu i tako se izdvoje od ostatka društva. Međutim, mnoge žargonizme mladi su preuzeli od starijih generacija. Neretka je i pojava da za neki pojam imamo i više žargonizama. U sastav žargona mogu ući i neke reči stranog porekla.
KAKO TEHNOLOGIJA UTIČE NA UPOTREBU ŽARGONA?
Sproveli smo istraživanje, čiji je cilj bio pokazati uticaj društvenih promena, konkretno tehnološkog napretka, na upotrebu žargonskih izraza u različitim formalnim i neformalnim situacijama, kao što su: u pozorištu, bioskopu, školi, na poslu, u kafiću, na ulici, u prodavnici, u banci. Pedeset izvornih govornika srpskog jezika ispunilo je dvodelni upitnik, gde su po svojoj proceni odabrali primer dijaloga koji je odgovrajući za svaku situaciju.
Rezulatati istraživanja potvrdili su zastupljenost žargonskog načina komunikacije u svakodnevnim društvenim situacijama. Ljudi smatraju da je u redu koristiti žargonske izraze, čak i u formalnim okolnostima – u školi (u razgovoru sa drugim učenicima), na poslu (u razgovorima sa kolegama). Međutim, što se tiče formalnih situacija, većina ispitanika smatra da nije u redu koristiti (npr. na poslovnim sastancima, u banci, prilikom odgovaranja u školi i sl.).
Generalno, ispitanicima ne smeta da neko u njihovom okruženju koristi žargonizme, nevezano od društvenih okolnosti. Iako se zbog sve veće zastupljenosti masovnih medija i lakših načina komunikacije pomoću tehnologije žargon sve češće može čuti u najrazličitijim kontekstima, ljudi i dalje nisu izgubili kompas o tome kada je zaista potrebno biti formalan. Ukoliko želite da saznate više o ovoj temi, možemo vam poslati smernice i korišćenu literaturu.
O kom god žargonu da je reč, naš jezik vremenom postaje prezasćen žargonizmima. Neke od njih ćemo teško moći da protumačimo, ali, bez obzira na to koliko se njihovom upotrebom ugrožava lepota književnog jezika, oni svakodnevni govor obogaćuju novim i neobičnim nijansama značenja. Da li i vi koristite žargonizme u svom svakodnevnom govoru? Podelite sa nama koje žargonizme najčešće koristite!
