TOP

Šta mladi misle o obrazovanju u Srbiji?

Posledni PISA test sproveden 2018. godine, pokazao je da je Srbija ispod proseka u odnosu na ostale članice OECD-a. Ne samo što se pokazalo da za njima kaskamo više od jedne školske godine, već i to da je svaki treći petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno nepismen.

Školske 2018/19 godine, sprovedena je reforma gimnazija, kojom su uvedeni novi izborni predmeti, a i izmenjen program starih. U želji za modernizacijom, u nastavni plan ušao je termin praktična nastava. Ono što se do sada u praksi pokazalo je nezadovoljstvo reformom. Osim što iz nekih osnovnih predmeta čak ne postoje ni udžbenici za prvu generaciju koja uči na ovakav način, praktična nastava nije toliko praktična, a i poznato je da neki profesori novim predmetima samo ispunjavaju fond časova.

Naš obrazovni sistem ima dosta falinki koje su u samom podnožju sistema i koje dalju utiču na rad na višim nivoima. Mora da se reformiše sve ispočetka i mislim da je ova reforma samo još više iskomplikovala stvari, mišljenje je učenice Užičke gimazije, Mie Purić.

Pratioce Instgram stranice Youth Vibes-a smo pitali da li misle da u Srbiji mogu dobiti kvalitetno obrazovanje. Njih 70% misli da može.

Andrea Jelisavčić, koja je prošlu školsku godinu provela kao učenik na razmeni u SAD-u, objasnila nam je kakve razlike ona vidi u ova dva sistema.

Smatram da kod nas može da se dobije bolje obrazovanje jer smo mi šire obrazovani. Oni imaju svega nekoliko predmeta. Iako im to daje mogućnost da im se potpuno posvete, nedostaje im obrazovanje o opštoj kulturi i svetu van Amerike.

Pamćenje ili praksa?

Čak 88% mladih je na Instagram anketi reklo da obrazovni sistem u Srbiji više vrednuje kratkotrajno pamćenje od dugoročnog znanja. Apsolutna većina od 96% smatra da nam nedostaje više prakse. Na pitanje šta bi promenili, najveći broj odgovora se odnosio na više prakse i manje bubanja, a više znanja.

Kod nas bi trebalo da se radi na neki efikasniji način što se tiče učenja, predavanja i kasnijeg sprovođenja tog znanja. Samo se nauči za jedan kontrolni. Mislim da je potrebno da bi se neko znanje usvojilo da ono non-stop bude prisutno, rekla nam je Jovana Šiljković, takođe učenica Užičke gimnazije.

Kako smatra da smo prenatrpani informacijama, Mia konstatuje:

Tek smo sada kada su nam časovi pola sata uvideli šta je zapravo suština svakog predmeta i šta je ono što mora da se zna. Mislim da treba da se promeni obim gradiva i da treba da se znatno smanji. Fali nam više praktičnih zadataka i više praktičnog učenja.

Andrea kao glavne razlike između načina obrazovanja u Americi i Srbiji navodi količinu opreme i primenu prakse. Kako kaže, iako i tamo postoje testovi, kod nas se pokazano znanje svodi samo na usmeno ili pismeno odgovaranje.

Oni češće imaju vežbe koje zahtevaju primenu znanja, što je takođe za ocenu. Na kreativnije načine te teraju da zapamtiš naučeno, što može da bude zanimljivo i na taj način nešto zapravo može da ti ostane u glavi, navodi Andrea.

Koliko zaostajemo sa nastavnim sredstvima?

Svedoci smo toga da u pojedinim školama nije u svakoj učionici obezbeđen kompjuter, kabineti mogu biti loše opremljeni, a hemijskih laboratorija možda i nema. Pored toga, slika gde učenici u korak sa svetom prate nastavu na ličnim lap-top uređajima deluje kao da je u dalekoj budućnosti.

Mi zaostajemo sa tehnološkom opremom, pogotovu u stručnim školama. U Americi je maksimalno obezbeđen prostor za rad i bezbednost, pogotovu u hemijskim laboratorijama. Uz to, imaju i računare koji se dobijaju od strane škole da bi nastava mogla lakše da se prati od kuće. Ja sam navikla na olovku i papir, ali je ovako definitivno efikasnije, navodi Andrea.

Uz to, ona dodaje, imaju veliku olakšicu jer ne moraju da plaćaju udžbenike.

Poslednjih dana, upoznati smo sa vešću da je fondacija Alek Kavčić obezbedila besplatne udžbenike osnovcima putem sajta besplatnabiblioteka.

Mia smatra da je nedostatak besplatnih udžbenika jedan od najvećih problema snašeg sistema.

Mislim da svako dete ima pravo na besplatno obrazovanje, ali istinski besplatno. U suštini, trenutno se vodi kao besplatno, s tim što novi udžbenici mogu izaći na cenu i do 20000 dinara, tako da to je veliki problem.

Obrazovanje u vreme pandemije

Na pitanje ankete da li se u Srbiji održao dobar kvalitet obrazovanja tokom pandemije, 82% mladih je reklo ,,ne”.

U svakom trenutku imamo pristup digitalnim materijalima, ako nam je potrebno. Ne zavisi sve samo od predavanja u školi, što je i jedina dobra stvar, kaže Jovana i dodaje:

Sada je mnogo lakše da se neko provuče sa dobrim ocenama i ne postoje preterano visoki kriterijumi.

Kao i većina njenih vršnjaka, Mia je naišla na poteškoće u ovom periodu.

Naše obrazovanje se drži na klimavim nogama za vreme pandemije. Meni je ovo jako loš sistem učenja. Totalno sam bez radne navike. Teško da napravim neki kontinuitet i da sama sebi postavim neke ciljeve.

Da li je naše obrazovanje siugrna karta za budućnost?

Mia nakon završene srednje škole želi da se obrazuje u inostranstvu. Kako kaže, ne misli da su inostrani fakulteti drastično bolji, već se na to odlučila jer ne želi da živi u Srbiji.

Naši državni fakulteti su vrlo cenjeni u inostranstvu, posebno fakulteti poput ETF-a. Međutim, u Srbiji ni jedan fakultet nije sigurna karta za budućnost.

Nešto drugačije mišljenje ima Jovana:

Naše obrazovanje jeste sigurna karta za budućnost. Mislim da smo mi dosta obrazovani, ali mislim da je glupo što moramo da se zarobljavamo sa stvarima koje nas ne interesuju.

 

Živim u Užicu i učenica sam Užičke gimnazije. Što se tiče nauke, moja interesovanja kruže oko prirodnih nauka. Pored toga, volim muziku, ples i neku dobru knjigu za čitanje.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments