Kod mladih su pitanja poput Zašto živimo?ili Koja nam je svrha? jedna sasvim normalna stvar. Tako se često nameće i razmišljanje Ja nisam dovoljno koristan… ne služim ničemu. Naravno, svako različito reaguje na to. Neko je sposoban da ignoriše takva razmišljanja, drugi se osećaju krivo, a neki preduzimaju sve što mogu da to promene. Takođe, razlikuju se stvari koje ljudi smatraju korisnim.
Šta znači biti koristan?
To se ne može definisati. Jedna od naših sagovornica, Isidora (17) kaže da treba da znaš šta želiš i učiniš sve da to ostvariš, i da od toga ne zavisi samo tvoja budućnost, već i trenutan osećaj da si postigao nešto.
Ne govorim samo o školi, sportu ili poslu, smatram da je čovek koristan kada radi bilo šta da usreći sebe ili ljude u svom okruženju.
Kada je čovek srećan mnogo mu je lakše da ispunjava svoje obaveze, a samim tim je i produktivniji. Svi se osećamo posebno kada učinimo nekog srećnim, i zato je širenje dobre energije samo po sebi inspirativno. Nakon učinjene usluge osećamo nadahnuće za dalji napredak u izvršavanju zacrtanog.
Sa druge strane, Miona (17) se oseća korisnom kada završi neku, makar i malu obavezu.
Kućna obaveza, ili stvari poput plaćanja računa me čine da se osećam kao da se osamostaljujem, ali mi je važno da uradim nešto zdravo za sebe poput sporta – to mi pruža osećaj odgovornosti.
Kao i uvek, glavna stvar je da se pođe od sebe. Važno je da se što više skoncentrišemo na svoje trenutne osećaje i razmišljanja, i da pre svega ispunimo sebe. Svi problemi u svom korenu imaju neregulisanost ličnih potreba.
Kako protiv osećaja krivice?
Često je razlog za osećaj beskorisnosti to što nemamo jasan cilj. Kada bismo samo za jedan dan postavili ciljeve koji realno mogu da se ispune, osećaja krivice bi bilo manje. Tako je i za život. Međutim, nema svako jasan cilj u životu, ali mora se početi od nečeg.
Uvek se treba truditi da budemo najbolja verzija sebe, rekla je Isidora ali sa druge strane je navela da svakom treba pauza od ‘prevelike korisnosti’, da se ne bi otišlo u krajnost. Za početak je naporno uvek biti u najboljem stanju u svakoj društvenoj prilici. Ono što je dovoljno da radimo da bi se trudili jeste da se sebi predstavimo u što boljem obliku. Nakon toga ciljevi sami nailaze i definisanje ličnosti biva sve lakše.
Pokušaj nekad da staneš ispred ogledala i uvidiš sve prednosti svog postojanja. To može biti pramen kose, ili domaći koji si uspešno uradio/la, a može prosto biti i lepota življenja. Ubedi sebe da si najbolji zato što postojiš, i posmatraćeš korisnost sa mnogo manje pritiska.
Na razmišljanje na ovu temu me često navodi situacija u kojoj vidim da je neko drugi koristan, objasnila je Miona. Ovo nije toliko loša stvar, jer nas navodi da se više trudimo oko sebe i drugih. Ipak, Isidora kaže da ne bismo trebali da se opterećujemo time, već da to treba da nam predstavlja uživanje. Ako uhvatiš sebe kako se osećaš krivo jer je neko drugi korisniji od tebe, odmah se baci na rad na sebi, i razmišljanje o gomili prednosti koje ti imaš.
Važnost uloge u društvu
Neretko se nađemo u situaciji gde svako u okruženju radi nešto, dok mi nemamo nikakvu ulogu. To može biti obična grupna prezentacija za školu, a može se i odnositi na neki viši nivo poput stvarnih poslova. Miona je to rešavala tako što se prijavljivala da volontira. Tako se oseća ispunjenije i kao da joj život ima više smisla. Naravno dopušta sebi da bude lenja. Ja nikom ne pakostim kada sam lenja, kaže ona ali ostaje pri stavu da korisnošću ne možeš previše da se opteretiš.
Razlog za masovnu potražnju mladih za volontiranje je upravo njihova potreba za nekakvim radom. Ovo je direktan dokaz da je ovaj problem prisutan skoro kod svakog, ali da je jedan od lakše rešivih.
